PORODIДЊNI ZAKON

• 1. OSNOVNE ODREDBE
• 2. BRAK
• 3. ODNOSI DETETA I RODITELJA
• 4. USVOJENJE
• 5. HRANITELJSTVO
• 6. STARATELJSTVO
• 7. IZDRЕЅAVANJE
• 8. IMOVINSKI ODNOSI
• 9. ZAЕ TITA OD NASILJA U PORODICI
• 10. POSTUPCI U VEZI SA PORODIДЊNIM ODNOSIMA
• 11. LIДЊNO IME
• 12. PRELAZNE I ZAVRЕ NE ODREDBE

Prvi deo
OSNOVNE ODREDBE

SadrЕѕina zakona
ДЊlan 1.
Ovim zakonom ureД‘uju se: brak i odnosi u braku, odnosi u vanbraДЌnoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdrЕѕavanje, imovinski odnosi u porodici, zaЕЎtita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodiДЌnim odnosima i liДЌno ime.

Porodica
ДЊlan 2.
(1) Porodica uЕѕiva posebnu zaЕЎtitu drЕѕave.
(2) Svako ima pravo na poЕЎtovanje svog porodiДЌnog Еѕivota.

Brak
ДЊlan 3.
(1) Brak je zakonom ureД‘ena zajednica Еѕivota Еѕene i muЕЎkarca.
(2) Brak se može sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika.
(3) SupruЕѕnici su ravnopravni.

VanbraДЌna zajednica
ДЊlan 4.
(1) VanbraДЌna zajednica je trajnija zajednica Еѕivota Еѕene i muЕЎkarca, izmeД‘u kojih nema braДЌnih smetnji (vanbraДЌni partneri).
(2) VanbraДЌni partneri imaju prava i duЕѕnosti supruЕѕnika pod uslovima odreД‘enim ovim zakonom.

RaД‘anje, majka i dete
ДЊlan 5.
(1) ЕЅena slobodno odluДЌuje o raД‘anju.
(2) Majka i dete uЕѕivaju posebnu zaЕЎtitu drЕѕave.

Dete
ДЊlan 6.
(1) Svako je duЕѕan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiДЌu deteta.
(2) DrЕѕava ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaЕЎtitu deteta od zanemarivanja, od fiziДЌkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eksploatacije.
(3) DrЕѕava ima obavezu da poЕЎtuje, ЕЎtiti i unapreД‘uje prava deteta.
(4) Dete roД‘eno van braka ima jednaka prava kao dete roД‘eno u braku.
(5) Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditeljima.
(6) Država je dužna da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi zaštitu u porodičnoj sredini uvek kada je to moguće.

Roditelji
ДЊlan 7.
(1) Roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno.
(2) Roditelji su ravnopravni u vrЕЎenju roditeljskog prava.
(3) Zabranjena je zloupotreba roditeljskog prava.
(4) Usvojitelji imaju pravni poloЕѕaj roditelja.

IzdrЕѕavanje
ДЊlan 8.
(1) IzdrЕѕavanje je pravo i duЕѕnost ДЌlanova porodice odreД‘enih ovim zakonom.
(2) Odricanje od prava na izdrЕѕavanje nema pravnog dejstva.

Imovinski odnosi
ДЊlan 9.
Imovinski odnosi u porodici ureД‘uju se zakonom, a mogu se ureД‘ivati i sporazumno, u skladu sa ovim zakonom.

Nasilje u porodici
ДЊlan 10.
(1) Zabranjeno je nasilje u porodici.
(2) Svako ima, u skladu sa zakonom, pravo na zaЕЎtitu od nasilja u porodici.

Punoletstvo i poslovna sposobnost
ДЊlan 11.
(1) Punoletstvo se stiДЌe sa navrЕЎenom 18. godinom Еѕivota.
(2) Potpuna poslovna sposobnost stiДЌe se punoletstvom i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda.
(3) Sud moЕѕe dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navrЕЎilo 16. godinu Еѕivota, a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i duЕЎevnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj liДЌnosti, pravima i interesima.
(4) O dozvoli iz st. 2. i 3. ovog ДЌlana sud odluДЌuje u vanparniДЌnom postupku.

Organ starateljstva
ДЊlan 12.
(1) Poslove zaštite porodice, pomoći porodici i starateljstva, u smislu ovog zakona, vrši centar za socijalni rad (u daljem tekstu: organ starateljstva).
(2) Kada organ starateljstva u obavljanju poslova utvrД‘enih ovim zakonom reЕЎava u upravnim stvarima, obavlja ove poslove kao poverene.
(3) Organizaciju rada organa starateljstva, standarde struДЌnog rada te sadrЕѕaj i naДЌin voД‘enja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu.

LiДЌno ime
ДЊlan 13.
(1) Svako ima pravo na liДЌno ime.
(2) Pravo na liДЌno ime stiДЌe se roД‘enjem.
(3) LiДЌno ime se moЕѕe promeniti pod uslovima odreД‘enim ovim zakonom.

Nadzor
ДЊlan 14.
(1) Nadzor nad radom organa starateljstva vrЕЎi ministarstvo nadleЕѕno za porodiДЌnu zaЕЎtitu.
(2) Nadzor nad struДЌnim radom organa starateljstva vrЕЎi ministarstvo nadleЕѕno za porodiДЌnu zaЕЎtitu.
(3) Ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu propisuje naДЌin vrЕЎenja nadzora nad struДЌnim radom organa starateljstva.

[vrh strane]

Drugi deo
BRAK

I. SKLAPANJE BRAKA
RazliДЌitost polova, izjava volje i nadleЕѕnost
ДЊlan 15.
Brak sklapaju dva lica razliДЌitog pola davanjem izjava volje pred matiДЌarem.

Zajednica Еѕivota
ДЊlan 16.
Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice Еѕivota supruЕѕnika.

Smetnje za sklapanje braka
BraДЌnost
ДЊlan 17.
Brak ne može sklopiti lice koje je već u braku.

Nesposobnost za rasuД‘ivanje
ДЊlan 18.
Brak ne moЕѕe sklopiti lice koje je nesposobno za rasuД‘ivanje.

Krvno srodstvo
ДЊlan 19.
Brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a od srodnika u pobočnoj liniji brak ne mogu sklopiti: rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i sestara, te deca braće i sestara po ocu ili majci.

Adoptivno srodstvo
ДЊlan 20.
Srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapanje braka na isti naДЌin kao i krvno srodstvo.

Tazbinsko srodstvo
ДЊlan 21.
(1) Brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka te maćeha i pastorak.
(2) Sud moЕѕe, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka izmeД‘u tazbinskih srodnika iz stava 1. ovog ДЌlana.

Starateljstvo
ДЊlan 22.
Brak ne mogu sklopiti staratelj i štićenik.

Maloletstvo
ДЊlan 23.
(1) Brak ne moЕѕe sklopiti lice koje nije navrЕЎilo 18. godinu Еѕivota.
(2) Sud moЕѕe, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navrЕЎilo 16. godinu Еѕivota, a dostiglo je telesnu i duЕЎevnu zrelost potrebnu za vrЕЎenje prava i duЕѕnosti u braku.

Sloboda volje
ДЊlan 24.
Brak ne moЕѕe sklopiti lice ДЌija volja nije slobodna.

II. DEJSTVA BRAKA

Zajednica Еѕivota, poЕЎtovanje i pomaganje
ДЊlan 25.
SupruЕѕnici su duЕѕni da vode zajedniДЌki Еѕivot te da se uzajamno poЕЎtuju i pomaЕѕu.

Izbor rada i zanimanja
ДЊlan 26.
SupruЕѕnici su nezavisni u izboru rada i zanimanja.

Mesto stanovanja i zajedničko domaćinstvo
ДЊlan 27.
Supružnici sporazumno određuju mesto stanovanja i odlučuju o vođenju zajedničkog domaćinstva.

IzdrЕѕavanje
ДЊlan 28.
SupruЕѕnici su duЕѕni da se uzajamno izdrЕѕavaju pod uslovima odreД‘enim ovim zakonom.

Imovinski odnosi
ДЊlan 29.
(1) Imovina supruЕѕnika moЕѕe biti zajedniДЌka i posebna imovina.
(2) SupruЕѕnici mogu, pod uslovima odreД‘enim ovim zakonom, svoje imovinske odnose urediti braДЌnim ugovorom.

III. PRESTANAK BRAKA
NaДЌini prestanka braka
ДЊlan 30.
(1) Brak prestaje smrću supružnika, poništenjem i razvodom.
(2) Brak prestaje poniЕЎtenjem i razvodom na dan pravnosnaЕѕnosti presude o poniЕЎtenju odnosno razvodu.
(3) Brak prestaje poniЕЎtenjem ako je niЕЎtav ili ruЕЎljiv, u skladu sa ovim zakonom.

NiЕЎtavost braka
RazliДЌitost polova, izjava volje i nadleЕѕnost
ДЊlan 31.
Brak je niЕЎtav ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje supruЕѕnika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matiДЌarem.

Zajednica Еѕivota
ДЊlan 32.
(1) Brak je niЕЎtav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice Еѕivota supruЕѕnika.
(2) Brak između lica iz stava 1. ovog člana neće se poništiti ako je zajednica života supružnika naknadno uspostavljena.

BraДЌnost
ДЊlan 33.
(1) Brak je niЕЎtav ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supruЕѕnika.
(2) Novi brak neće se poništiti ako je raniji brak u međuvremenu prestao.

Nesposobnost za rasuД‘ivanje
ДЊlan 34.
(1) Brak je niЕЎtav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuД‘ivanje.
(2) Ako lice iz stava 1. ovog ДЌlana naknadno postane sposobno za rasuД‘ivanje, brak je ruЕЎljiv.

Srodstvo
ДЊlan 35.
(1) Brak je niЕЎtav ako su ga meД‘usobno sklopili krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici izmeД‘u kojih nije dozvoljeno sklapanje braka.
(2) Brak izmeД‘u tazbinskih srodnika iz stava 1. ovog ДЌlana ne mora se poniЕЎtiti ako postoje opravdani razlozi.

Starateljstvo
ДЊlan 36.
Brak je ništav ako su ga međusobno sklopili staratelj i štićenik.

RuЕЎljivost braka
Maloletstvo
ДЊlan 37.
(1) Brak je ruЕЎljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda.
(2) Brak maloletnika ne mora se poniЕЎtiti ako se zadovolje uslovi iz ДЌlana 23. stav 2. ovog zakona.

Prinuda
ДЊlan 38.
(1) Brak je ruЕЎljiv ako je na njegovo sklapanje supruЕѕnik pristao pod prinudom.
(2) Prinuda postoji kada je drugi supružnik ili neko treći silom ili pretnjom izazvao opravdan strah kod supružnika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje braka.
(3) Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro jednog ili drugog supružnika odnosno trećeg lica.

Zabluda
ДЊlan 39.
(1) Brak je ruЕЎljiv kada je na njegovo sklapanje supruЕѕnik pristao u zabludi o liДЌnosti drugog supruЕѕnika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini.
(2) Zabluda o liДЌnosti postoji kada je supruЕѕnik mislio da sklapa brak sa jednim licem, a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fiziДЌkoj liДЌnosti), odnosno kada je sklopio brak sa licem sa kojim je Еѕeleo, ali to lice nije ono za koje se izdavalo (zabluda o graД‘anskoj liДЌnosti), a supruЕѕnik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za to znao.
(3) Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog koje supruЕѕnik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao.

Razvod braka
Sporazum o razvodu
ДЊlan 40.
(1) SupruЕѕnici imaju pravo na razvod braka ako zakljuДЌe pismeni sporazum o razvodu.
(2) Sporazum o razvodu obavezno sadrЕѕi i pismeni sporazum o vrЕЎenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedniДЌke imovine.
(3) Sporazum o vrЕЎenju roditeljskog prava moЕѕe imati oblik sporazuma o zajedniДЌkom vrЕЎenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vrЕЎenju roditeljskog prava.

Razvod po tuЕѕbi
ДЊlan 41.
Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika.

[vrh strane]

Treći deo
ODNOSI DETETA I RODITELJA

I. PORODIДЊNI STATUS DETETA
1. Materinstvo i oДЌinstvo
Materinstvo
ДЊlan 42.
Majka deteta jeste Еѕena koja ga je rodila.

UtvrД‘ivanje materinstva sudskom odlukom
ДЊlan 43.
(1) Ako Еѕena koja je rodila dete nije upisana u matiДЌnu knjigu roД‘enih kao majka deteta, njeno materinstvo moЕѕe biti utvrД‘eno pravnosnaЕѕnom sudskom presudom.
(2) Pravo na utvrД‘ivanje materinstva imaju dete i Еѕena koja tvrdi da je majka deteta.

Osporavanje materinstva
ДЊlan 44.
(1) Materinstvo Еѕene koja je upisana u matiДЌnu knjigu roД‘enih kao majka deteta - moЕѕe biti osporeno.
(2) Pravo na osporavanje materinstva imaju: dete, Еѕena koja je upisana u matiДЌnu knjigu roД‘enih kao majka deteta, Еѕena koja tvrdi da je majka ako istom tuЕѕbom traЕѕi i utvrД‘ivanje svog materinstva, te muЕЎkarac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta.
(3) Nije dopuЕЎteno osporavanje materinstva utvrД‘enog pravnosnaЕѕnom sudskom presudom.
(4) Nije dopuЕЎteno osporavanje materinstva posle usvojenja deteta.
(5) Nije dopuЕЎteno osporavanje materinstva posle smrti deteta.

OДЌinstvo
ДЊlan 45.
(1) Ocem deteta koje je roД‘eno u braku smatra se muЕѕ majke deteta.
(2) Ocem deteta koje je rođeno u roku od 300 dana od dana prestanka braka smatra se muž majke deteta iz tog braka ako je brak prestao smrću muža i ako majka nije sklopila novi brak u tom roku.
(3) Ocem deteta koje je roД‘eno u novom braku smatra se muЕѕ majke deteta iz tog braka.
(4) Ocem deteta koje je roД‘eno van braka smatra se muЕЎkarac ДЌije je oДЌinstvo utvrД‘eno priznanjem, odnosno ДЌije je oДЌinstvo utvrД‘eno pravnosnaЕѕnom sudskom presudom.

Ko moЕѕe da prizna oДЌinstvo
ДЊlan 46.
OДЌinstvo moЕѕe da prizna muЕЎkarac koji je navrЕЎio 16. godinu Еѕivota i koji je sposoban za rasuД‘ivanje.

Kada se moЕѕe priznati oДЌinstvo
ДЊlan 47.
(1) OДЌinstvo se moЕѕe priznati samo ako je dete Еѕivo u trenutku priznanja.
(2) Izuzetno, priznanje oДЌinstva proizvodi dejstvo iako je dato pre roД‘enja deteta, ako se dete Еѕivo rodi.

Saglasnost majke
ДЊlan 48.
(1) Sa priznanjem oДЌinstva mora da se saglasi majka ako je navrЕЎila 16. godinu Еѕivota i ako je sposobna za rasuД‘ivanje.
(2) Ako majka ne moЕѕe dati saglasnost, dovoljna je saglasnost deteta, pod uslovom da je saglasnost data u skladu sa ДЌlanom 49. stav 1. ovog zakona.

Saglasnost deteta
ДЊlan 49.
(1) Sa priznanjem oДЌinstva mora da se saglasi dete ako je navrЕЎilo 16. godinu Еѕivota i ako je sposobno za rasuД‘ivanje.
(2) Ako dete ne moЕѕe dati saglasnost, dovoljna je saglasnost majke.

Saglasnost staratelja deteta
ДЊlan 50.
Ako ni majka ni dete ne mogu dati saglasnost, saglasnost sa priznanjem oДЌinstva daje staratelj deteta uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Kako se moЕѕe priznati oДЌinstvo
ДЊlan 51.
(1) Izjava o priznanju oДЌinstva moЕѕe se dati pred matiДЌarem, organom starateljstva ili sudom.
(2) Izjava o priznanju oДЌinstva moЕѕe se dati i u testamentu.

Opozivanje priznanja
ДЊlan 52.
Ni izjava o priznanju oДЌinstva, ni izjava o saglasnosti sa priznanjem oДЌinstva - ne moЕѕe se opozvati.

NiЕЎtavost priznanja
ДЊlan 53.
NiЕЎtave su i izjava o priznanju oДЌinstva, i izjava o saglasnosti sa priznanjem oДЌinstva, ako nisu bili ispunjeni uslovi za njihovu punovaЕѕnost predviД‘eni ovim zakonom.

RuЕЎljivost priznanja
ДЊlan 54.
RuЕЎljive su i izjava o priznanju oДЌinstva, i izjava o saglasnosti sa priznanjem oДЌinstva, ako su date pod prinudom ili u zabludi.

UtvrД‘ivanje oДЌinstva sudskom odlukom
ДЊlan 55.
(1) Ako oДЌinstvo nije utvrД‘eno priznanjem, moЕѕe biti utvrД‘eno pravnosnaЕѕnom sudskom presudom.
(2) Pravo na utvrД‘ivanje oДЌinstva imaju: dete, majka i muЕЎkarac koji tvrdi da je otac deteta.

Osporavanje oДЌinstva
ДЊlan 56.
(1) OДЌinstvo muЕЎkarca koji je upisan u matiДЌnu knjigu roД‘enih kao otac deteta - moЕѕe biti osporeno.
(2) Pravo na osporavanje oДЌinstva imaju: dete, majka, muЕѕ majke i muЕЎkarac koji tvrdi da je otac deteta ako istom tuЕѕbom traЕѕi i utvrД‘ivanje svog oДЌinstva.
(3) Nije dopuЕЎteno osporavanje oДЌinstva utvrД‘enog pravnosnaЕѕnom sudskom presudom.
(4) Nije dopuЕЎteno osporavanje oДЌinstva utvrД‘enog priznanjem onim licima koja su se saglasila sa priznanjem oДЌinstva.
(5) Nije dopuЕЎteno osporavanje oДЌinstva posle usvojenja deteta.
(6) Nije dopuЕЎteno osporavanje oДЌinstva posle smrti deteta.

2. Materinstvo i očinstvo u slučaju začeća uz biomedicinsku pomoć
Materinstvo
ДЊlan 57.
(1) Majka deteta začetog uz biomedicinsku pomoć jeste žena koja ga je rodila.
(2) Ako je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanom jajnom ćelijom, materinstvo žene koja je darovala jajnu ćeliju ne može se utvrđivati.

OДЌinstvo
ДЊlan 58.
(1) Ocem deteta koje je začeto uz biomedicinsku pomoć smatra se muž majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja dao pismeni pristanak.
(2) Ocem deteta koje je začeto uz biomedicinsku pomoć smatra se i vanbračni partner majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja dao pismeni pristanak.
(3) OДЌinstvo muЕЎkarca koji se smatra ocem deteta u smislu st. 1. i 2. ovog ДЌlana ne moЕѕe se osporavati.
(4) MuЕЎkarac koji se smatra ocem deteta u smislu st. 1. i 2. ovog ДЌlana ima pravo na osporavanje oДЌinstva samo ako dete nije zaДЌeto postupkom biomedicinski potpomognutog oploД‘enja.
(5) Ako je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanim semenim ćelijama, očinstvo muškarca koji je darovao semene ćelije ne može se utvrđivati.

II. DETE POD RODITELJSKIM STARANJEM
1. Prava deteta

Poreklo
ДЊlan 59.
(1) Dete, bez obzira na uzrast, ima pravo da zna ko su mu roditelji.
(2) Pravo deteta da zna ko su mu roditelji moЕѕe biti ograniДЌeno samo ovim zakonom.
(3) Dete koje je navrЕЎilo 15. godinu Еѕivota i koje je sposobno za rasuД‘ivanje moЕѕe izvrЕЎiti uvid u matiДЌnu knjigu roД‘enih i u drugu dokumentaciju koja se odnosi na njegovo poreklo.

ЕЅivot sa roditeljima
ДЊlan 60.
(1) Dete ima pravo da Еѕivi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih.
(2) Pravo deteta da Еѕivi sa roditeljima moЕѕe biti ograniДЌeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.
(3) Sud moЕѕe doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja ako postoje razlozi da se roditelj potpuno ili delimiДЌno liЕЎi roditeljskog prava ili u sluДЌaju nasilja u porodici.
(4) Dete koje je navrЕЎilo 15. godinu Еѕivota i koje je sposobno za rasuД‘ivanje moЕѕe odluДЌiti sa kojim Д‡e roditeljem Еѕiveti.

LiДЌni odnosi
ДЊlan 61.
(1) Dete ima pravo da odrЕѕava liДЌne odnose sa roditeljem sa kojim ne Еѕivi.
(2) Pravo deteta da odrЕѕava liДЌne odnose sa roditeljem sa kojim ne Еѕivi moЕѕe biti ograniДЌeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.
(3) Sud moЕѕe doneti odluku o ograniДЌavanju prava deteta da odrЕѕava liДЌne odnose sa roditeljem sa kojim ne Еѕivi ako postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili delimiДЌno liЕЎi roditeljskog prava ili u sluДЌaju nasilja u porodici.
(4) Dete koje je navrЕЎilo 15. godinu Еѕivota i koje je sposobno za rasuД‘ivanje moЕѕe odluДЌiti o odrЕѕavanju liДЌnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne Еѕivi.
(5) Dete ima pravo da odrЕѕava liДЌne odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograniДЌeno sudskom odlukom.

Razvoj deteta
ДЊlan 62.
(1) Dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj.
(2) Dete koje je navrЕЎilo 15. godinu Еѕivota i koje je sposobno za rasuД‘ivanje moЕѕe dati pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata.

Obrazovanje deteta
ДЊlan 63.
(1) Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, Еѕeljama i sklonostima.
(2) Dete koje je navrЕЎilo 15. godinu Еѕivota i koje je sposobno za rasuД‘ivanje moЕѕe odluДЌiti koju Д‡e srednju ЕЎkolu pohaД‘ati.

Poslovna sposobnost deteta
ДЊlan 64.
(1) Dete koje nije navrЕЎilo 14. godinu Еѕivota (mlaД‘i maloletnik) moЕѕe preduzimati pravne poslove kojima pribavlja iskljuДЌivo prava, pravne poslove kojima ne stiДЌe ni prava ni obaveze i pravne poslove malog znaДЌaja.
(2) Dete koje je navrЕЎilo 14. godinu Еѕivota (stariji maloletnik) moЕѕe preduzimati, pored pravnih poslova iz stava 1. ovog ДЌlana, i sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, odnosno saglasnost organa starateljstva za pravne poslove iz ДЌlana 193. stav 3. ovog zakona.
(3) Dete koje je navrЕЎilo 15. godinu Еѕivota moЕѕe preduzimati pravne poslove kojima upravlja i raspolaЕѕe svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom.
(4) Dete moЕѕe preduzimati i druge pravne poslove kada je to predviД‘eno zakonom.

MiЕЎljenje deteta
ДЊlan 65.
(1) Dete koje je sposobno da formira svoje miЕЎljenje ima pravo slobodnog izraЕѕavanja tog miЕЎljenja.
(2) Dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obaveЕЎtenja koja su mu potrebna za formiranje svog miЕЎljenja.
(3) MiЕЎljenju deteta mora se posvetiti duЕѕna paЕѕnja u svim pitanjima koja ga se tiДЌu i u svim postupcima u kojima se odluДЌuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zreloЕЎД‡u deteta.
(4) Dete koje je navrЕЎilo 10. godinu Еѕivota moЕѕe slobodno i neposredno izraziti svoje miЕЎljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odluДЌuje o njegovim pravima.
(5) Dete koje je navršilo 10. godinu života može se samo, odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove, obratiti sudu ili organu uprave i zatražiti pomoć u ostvarivanju svog prava na slobodno izražavanje mišljenja.
(6) Sud i organ uprave utvrД‘uju miЕЎljenje deteta u saradnji sa ЕЎkolskim psihologom odnosno organom starateljstva, porodiДЌnim savetovaliЕЎtem ili drugom ustanovom specijalizovanom za posredovanje u porodiДЌnim odnosima, a u prisustvu lica koje dete samo izabere.

DuЕѕnosti deteta
ДЊlan 66.
(1) Dete je duЕѕno da roditeljima pomaЕѕe u skladu sa svojim godinama i zreloЕЎД‡u.
(2) Dete koje stiДЌe zaradu ili ima prihode od imovine duЕѕno je da delimiДЌno podmiruje potrebe svog izdrЕѕavanja, odnosno izdrЕѕavanja roditelja i maloletnog brata odnosno sestre, pod uslovima odreД‘enim ovim zakonom.

2. Roditeljsko pravo
Smisao roditeljskog prava
ДЊlan 67.
Roditeljsko pravo izvedeno je iz duЕѕnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaЕЎtitu liДЌnosti, prava i interesa deteta.

SadrЕѕina roditeljskog prava
Staranje o detetu
ДЊlan 68.
(1) Roditelji imaju pravo i duЕѕnost da se staraju o detetu.
(2) Staranje o detetu obuhvata: ДЌuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdrЕѕavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.
(3) Roditelji imaju pravo da dobiju sva obaveЕЎtenja o detetu od obrazovnih i zdravstvenih ustanova.

ДЊuvanje i podizanje deteta
ДЊlan 69.
(1) Roditelji imaju pravo i duЕѕnost da ДЌuvaju i podiЕѕu dete tako ЕЎto Д‡e se oni liДЌno starati o njegovom Еѕivotu i zdravlju.
(2) Roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka drugih lica.
(3) Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete predЕЎkolskog uzrasta.
(4) Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunjava uslove za staratelja.

Vaspitavanje deteta
ДЊlan 70.
Roditelji imaju pravo i duЕѕnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poЕЎtovanju, te da dete usmeravaju ka usvajanju i poЕЎtovanju vrednosti emocionalnog, etiДЌkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i druЕЎtva.

Obrazovanje deteta
ДЊlan 71.
(1) Roditelji imaju dužnost da obezbede osnovno školovanje detetu, a o daljem obrazovanju deteta dužni su da se staraju prema svojim mogućnostima.
(2) Roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa njihovim verskim i etiДЌkim uverenjima.

Zastupanje deteta
ДЊlan 72.
(1) Roditelji imaju pravo i duЕѕnost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje).
(2) Roditelji imaju pravo i duЕѕnost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima u granicama poslovne i procesne sposobnosti deteta, osim ako nije drugaДЌije odreД‘eno zakonom (voljno zastupanje).
(3) Roditelji imaju pravo da preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i raspolaЕѕu prihodom koji je steklo dete mlaД‘e od 15 godina.

IzdrЕѕavanje deteta
ДЊlan 73.
Roditelji imaju pravo i duЕѕnost da izdrЕѕavaju dete pod uslovima odreД‘enim ovim zakonom.

Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta
ДЊlan 74.
Roditelji imaju pravo i duЕѕnost da upravljaju i raspolaЕѕu imovinom deteta pod uslovima odreД‘enim ovim zakonom.

VrЕЎenje roditeljskog prava
ZajedniДЌko vrЕЎenje roditeljskog prava
ДЊlan 75.
(1) Roditelji roditeljsko pravo vrЕЎe zajedniДЌki i sporazumno kada vode zajedniДЌki Еѕivot.
(2) Roditelji roditeljsko pravo vrЕЎe zajedniДЌki i sporazumno i kada ne vode zajedniДЌki Еѕivot ako zakljuДЌe sporazum o zajedniДЌkom vrЕЎenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Sporazum o zajedniДЌkom vrЕЎenju roditeljskog prava
ДЊlan 76.
(1) Sporazumom o zajedniДЌkom vrЕЎenju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno se saglaЕЎavaju da Д‡e roditeljska prava i duЕѕnosti obavljati zajedniДЌki, meД‘usobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta.
(2) Sastavni deo sporazuma o zajedniДЌkom vrЕЎenju roditeljskog prava jeste i sporazum o tome ЕЎta Д‡e se smatrati prebivaliЕЎtem deteta.

Samostalno vrЕЎenje roditeljskog prava
ДЊlan 77.
(1) Jedan roditelj sam vrЕЎi roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je potpuno liЕЎen roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti.
(2) Jedan roditelj sam vrЕЎi roditeljsko pravo kada samo on Еѕivi sa detetom, a sud joЕЎ nije doneo odluku o vrЕЎenju roditeljskog prava.
(3) Jedan roditelj sam vrЕЎi roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedniДЌki Еѕivot, a nisu zakljuДЌili sporazum o vrЕЎenju roditeljskog prava.
(4) Jedan roditelj sam vrЕЎi roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedniДЌki Еѕivot, a zakljuДЌili su sporazum o zajedniДЌkom ili samostalnom vrЕЎenju roditeljskog prava, ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta.
(5) Jedan roditelj sam vrЕЎi roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedniДЌki Еѕivot ako zakljuДЌe sporazum o samostalnom vrЕЎenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Sporazum o samostalnom vrЕЎenju roditeljskog prava
ДЊlan 78.
(1) Sporazum o samostalnom vrЕЎenju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajedniДЌkog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdrЕѕavanje deteta od drugog roditelja i sporazum o naДЌinu odrЕѕavanja liДЌnih odnosa deteta sa drugim roditeljem.
(2) Sporazumom o samostalnom vrЕЎenju roditeljskog prava prenosi se vrЕЎenje roditeljskog prava na onog roditelja kome je dete povereno.
(3) Roditelj koji ne vrЕЎi roditeljsko pravo ima pravo i duЕѕnost da izdrЕѕava dete, da sa detetom odrЕѕava liДЌne odnose i da o pitanjima koja bitno utiДЌu na Еѕivot deteta odluДЌuje zajedniДЌki i sporazumno sa roditeljem koji vrЕЎi roditeljsko pravo.
(4) Pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu ovog zakona, smatraju se naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

Nadzor nad vrЕЎenjem roditeljskog prava
Preventivni nadzor
ДЊlan 79.
Preventivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima omogućava roditeljima da vrše roditeljsko pravo, a koje su mu stavljene u nadležnost ovim zakonom.

Korektivni nadzor
ДЊlan 80.
(1) Korektivni nadzor nad vrЕЎenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vrЕЎenju roditeljskog prava.
(2) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva donosi odluke kojima:
1. upozorava roditelje na nedostatke u vrЕЎenju roditeljskog prava;
2. upućuje roditelje na razgovor u porodično savetovalište ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima;
3. zahteva od roditelja da poloЕѕe raДЌun o upravljanju imovinom deteta.
(3) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva pokreće i sudske postupke u skladu sa zakonom.

LiЕЎenje roditeljskog prava
Potpuno liЕЎenje roditeljskog prava
ДЊlan 81.
(1) Roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje duЕѕnosti iz sadrЕѕine roditeljskog prava moЕѕe biti potpuno liЕЎen roditeljskog prava.
(2) Roditelj zloupotrebljava prava iz sadrЕѕine roditeljskog prava:
1. ako fiziДЌki, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete;
2. ako izrabljuje dete sileći ga na preterani rad, ili na rad koji ugrožava moral, zdravlje ili obrazovanje deteta, odnosno na rad koji je zabranjen zakonom;
3. ako podstiДЌe dete na vrЕЎenje kriviДЌnih dela;
4. ako navikava dete na odavanje rД‘avim sklonostima;
5. ako na drugi naДЌin zloupotrebljava prava iz sadrЕѕine roditeljskog prava.
(3) Roditelj grubo zanemaruje duЕѕnosti iz sadrЕѕine roditeljskog prava:
1. ako je napustio dete;
2. ako se uopЕЎte ne stara o detetu sa kojim Еѕivi;
3. ako izbegava da izdrЕѕava dete ili da odrЕѕava liДЌne odnose sa detetom sa kojim ne Еѕivi, odnosno ako spreДЌava odrЕѕavanje liДЌnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne Еѕivi;
4. ako s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajedniДЌki Еѕivot sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zaЕЎtite za smeЕЎtaj korisnika;
5. ako na drugi naДЌin grubo zanemaruje duЕѕnosti iz sadrЕѕine roditeljskog prava.
(4) Sudska odluka o potpunom liЕЎenju roditeljskog prava liЕЎava roditelja svih prava i duЕѕnosti iz sadrЕѕine roditeljskog prava, osim duЕѕnosti da izdrЕѕava dete.
(5) Sudskom odlukom o potpunom liЕЎenju roditeljskog prava moЕѕe biti odreД‘ena jedna ili viЕЎe mera zaЕЎtite deteta od nasilja u porodici.

DelimiДЌno liЕЎenje roditeljskog prava
ДЊlan 82.
(1) Roditelj koji nesavesno vrЕЎi prava ili duЕѕnosti iz sadrЕѕine roditeljskog prava moЕѕe biti delimiДЌno liЕЎen roditeljskog prava.
(2) Sudska odluka o delimiДЌnom liЕЎenju roditeljskog prava moЕѕe liЕЎiti roditelja jednog ili viЕЎe prava i duЕѕnosti iz sadrЕѕine roditeljskog prava, osim duЕѕnosti da izdrЕѕava dete.
(3) Roditelj koji vrЕЎi roditeljsko pravo moЕѕe biti liЕЎen prava i duЕѕnosti na ДЌuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje i zastupanje deteta, te na upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.
(4) Roditelj koji ne vrЕЎi roditeljsko pravo moЕѕe biti liЕЎen prava na odrЕѕavanje liДЌnih odnosa sa detetom i prava da odluДЌuje o pitanjima koja bitno utiДЌu na Еѕivot deteta.
(5) Sudskom odlukom o delimiДЌnom liЕЎenju roditeljskog prava moЕѕe biti odreД‘ena jedna ili viЕЎe mera zaЕЎtite deteta od nasilja u porodici.

Vraćanje roditeljskog prava
ДЊlan 83.
Roditelju se moЕѕe vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bio potpuno ili delimiДЌno liЕЎen roditeljskog prava.

Prestanak roditeljskog prava
Kada roditeljsko pravo prestaje
ДЊlan 84.
(1) Roditeljsko pravo prestaje:
1. kada dete navrЕЎi 18. godinu Еѕivota;
2. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva;
3. kada dete bude usvojeno;
4. kada roditelj bude potpuno liЕЎen roditeljskog prava;
5. kada umru dete ili roditelj.
(2) Roditeljsko pravo ne prestaje roditelju kada njegovo dete usvoji njegov supruЕѕnik.

ProduЕѕenje roditeljskog prava
Kada se roditeljsko pravo produЕѕava
ДЊlan 85.
Roditeljsko pravo se moЕѕe produЕѕiti i posle punoletstva deteta ako je dete zbog bolesti ili smetnji u psiho-fiziДЌkom razvoju nesposobno da se samo stara o sebi i o zaЕЎtiti svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugroЕѕava sopstvena prava i interese.

Kada prestaje produЕѕeno roditeljsko pravo
ДЊlan 86.
ProduЕѕeno roditeljsko pravo moЕѕe da prestane kada prestanu razlozi zbog kojih je roditeljsko pravo bilo produЕѕeno.

Upisivanje sudske odluke u javne registre
ДЊlan 87.
(1) Pravnosnažna sudska odluka o lišenju i vraćanju roditeljskog prava, kao i odluka o produženju i prestanku produženog roditeljskog prava, upisuje se u matičnu knjigu rođenih.
(2) Ako dete ima nepokretnosti, odluka iz stava 1. ovog ДЌlana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.

[vrh strane]

ДЊetvrti deo
USVOJENJE

I. ZASNIVANJE USVOJENJA
NadleЕѕnost
ДЊlan 88.
Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva.

OpЕЎta podobnost usvojenika
Interes usvojenika
ДЊlan 89.
Dete se moЕѕe usvojiti ako je to u njegovom najboljem interesu.

Maloletstvo usvojenika
ДЊlan 90.
(1) Usvojiti se moЕѕe samo maloletno dete.
(2) Ne može se usvojiti dete pre nego što navrši treći mesec života.
(3) Ne moЕѕe se usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost.

PorodiДЌni status usvojenika
ДЊlan 91.
Usvojiti se moЕѕe:
1. dete koje nema Еѕive roditelje;
2. dete ДЌiji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boraviЕЎte;
3. dete ДЌiji su roditelji potpuno liЕЎeni roditeljskog prava;
4. dete ДЌiji su roditelji potpuno liЕЎeni poslovne sposobnosti;
5. dete ДЌiji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.

Krvno srodstvo
ДЊlan 92.
Ne moЕѕe se usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji, a od srodnika u poboДЌnoj liniji roД‘eni brat ili sestra, odnosno brat ili sestra po ocu ili majci.

Adoptivno srodstvo
ДЊlan 93.
(1) Ne može se usvojiti dete koje je već usvojeno.
(2) SupruЕѕnik ili vanbraДЌni partner usvojitelja moЕѕe usvojiti njegovo ranije usvojeno dete.

Starateljstvo
ДЊlan 94.
Staratelj ne može usvojiti svog štićenika.

Saglasnost roditelja usvojenika
ДЊlan 95.
(1) Dete se moЕѕe usvojiti samo uz saglasnost roditelja.
(2) Roditelj daje saglasnost za usvojenje sa oznaДЌavanjem ili bez oznaДЌavanja usvojitelja.
(3) Roditelj ne moЕѕe dati saglasnost za usvojenje pre nego ЕЎto dete navrЕЎi drugi mesec Еѕivota.
(4) Roditelj može povući saglasnost za usvojenje u roku od 30 dana od dana kada je dao saglasnost.
(5) Pravo iz stava 4. roditelj moЕѕe iskoristiti samo jednom.

Kada nije potrebna saglasnost roditelja usvojenika
ДЊlan 96.
Saglasnost roditelja za usvojenje nije potrebna:
1. ako je roditelj potpuno liЕЎen roditeljskog prava;
2. ako je roditelj liЕЎen prava da odluДЌuje o pitanjima koja bitno utiДЌu na Еѕivot deteta;
3. ako je roditelj potpuno liЕЎen poslovne sposobnosti.

Saglasnost staratelja usvojenika
ДЊlan 97.
Ako je dete pod starateljstvom, saglasnost za usvojenje daje njegov staratelj.

Saglasnost usvojenika
ДЊlan 98.
Sa usvojenjem mora da se saglasi dete koje je navrЕЎilo 10. godinu Еѕivota i koje je sposobno za rasuД‘ivanje.

OpЕЎta podobnost usvojitelja
Starost usvojitelja
ДЊlan 99.
(1) Razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 niti veća od 45 godina.
(2) Izuzetno, ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu moЕѕe dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika viЕЎe od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta.

LiДЌna svojstva usvojitelja
ДЊlan 100.
(1) Usvojiti moЕѕe samo lice za koje je utvrД‘eno da ima liДЌna svojstva na osnovu kojih se moЕѕe zakljuДЌiti da Д‡e roditeljsko pravo vrЕЎiti u najboljem interesu deteta.
(2) Ne moЕѕe usvojiti:
1. lice koje je potpuno ili delimiДЌno liЕЎeno roditeljskog prava;
2. lice koje je potpuno ili delimiДЌno liЕЎeno poslovne sposobnosti;
3. lice obolelo od bolesti koja moЕѕe ЕЎtetno delovati na usvojenika;
4. lice osuД‘eno za kriviДЌno delo iz grupe kriviДЌnih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv Еѕivota i tela.

BraДЌni status usvojitelja
ДЊlan 101.
(1) Usvojiti mogu supruЕѕnici ili vanbraДЌni partneri zajedno.
(2) Nezavisno od stava 1. ovog ДЌlana, moЕѕe usvojiti lice koje je supruЕѕnik ili vanbraДЌni partner roditelja deteta.
(3) Izuzetno, ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu moЕѕe dozvoliti usvojenje i licu koje samo Еѕivi ako za to postoje naroДЌito opravdani razlozi.

Priprema usvojitelja
ДЊlan 102.
(1) Usvojiti moЕѕe samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu, osim ako ne usvaja supruЕѕnik ili vanbraДЌni partner roditelja odnosno usvojioca deteta.
(2) Program pripreme za usvojenje propisuje ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu.

DrЕѕavljanstvo usvojitelja
ДЊlan 103.
(1) Strani drЕѕavljanin moЕѕe usvojiti dete pod uslovom:
1. da se ne mogu naći usvojitelji među domaćim državljanima;
2. da se ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu saglasio sa usvojenjem.
(2) Smatraće se da se usvojitelji ne mogu naći među domaćim državljanima ako je prošlo više od godinu dana od dana unošenja podataka o budućem usvojeniku u Jedinstveni lični registar usvojenja.
(3) Izuzetno, ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu moЕѕe dozvoliti usvojenje stranom drЕѕavljaninu i pre isteka roka iz stava 2. ovog ДЌlana ako je to u najboljem interesu deteta.

II. DEJSTVA USVOJENJA
Odnos usvojenika i usvojitelja
ДЊlan 104.
Usvojenjem se izmeД‘u usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njihovih srodnika zasnivaju jednaka prava i duЕѕnosti kao izmeД‘u deteta i roditelja odnosno drugih srodnika.

Odnos usvojenika i roditelja
ДЊlan 105.
(1) Usvojenjem prestaje roditeljsko pravo roditelja, osim ako dete ne usvaja supruЕѕnik ili vanbraДЌni partner roditelja deteta.
(2) Usvojenjem prestaju prava i duЕѕnosti deteta prema njegovim srodnicima, te prava i duЕѕnosti srodnika prema njemu.

III. PRESTANAK USVOJENJA
NaДЌin prestanka usvojenja
ДЊlan 106.
(1) Usvojenje prestaje poniЕЎtenjem, ako je niЕЎtavo ili ruЕЎljivo.
(2) Usvojenje se ne moЕѕe raskinuti.

NiЕЎtavost usvojenja
ДЊlan 107.
NiЕЎtavo je usvojenje prilikom ДЌijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu punovaЕѕnost predviД‘eni ovim zakonom.

RuЕЎljivost usvojenja
ДЊlan 108.
RuЕЎljivo je usvojenje prilikom ДЌijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje data pod prinudom ili u zabludi.

Posledice prestanka
ДЊlan 109.
Nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odluДЌuje organ starateljstva.

[vrh strane]

Peti deo
HRANITELJSTVO

I. ZASNIVANJE HRANITELJSTVA
NadleЕѕnost
ДЊlan 110.
(1) Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva.
(2) Organ starateljstva moЕѕe zasnovati i povremeno hraniteljstvo.
(3) Ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu propisuje bliЕѕe uslove za zasnivanje hraniteljstva.

OpЕЎta podobnost hranjenika
Interes hranjenika
ДЊlan 111.
Hraniteljstvo se moЕѕe zasnovati ako je to u najboljem interesu deteta.

Maloletstvo hranjenika
ДЊlan 112.
(1) Hraniteljstvo se moЕѕe zasnovati samo ako je dete maloletno.
(2) Zasnovano hraniteljstvo moЕѕe se produЕѕiti i posle navrЕЎenih 18 godina Еѕivota hranjenika, ako dete ima smetnju u psiho-fiziДЌkom razvoju i ako je nesposobno da se samo stara o sebi i o zaЕЎtiti svojih prava.

PorodiДЌni status hranjenika
ДЊlan 113.
(1) Hraniteljstvo se moЕѕe zasnovati ako je dete bez roditeljskog staranja.
(2) Hraniteljstvo se može zasnovati i ako je dete pod roditeljskim staranjem, ali ima smetnje u psiho-fizičkom razvoju ili je dete sa poremećajem u ponašanju.
(3) Detetom bez roditeljskog staranja u smislu ovog zakona smatra se: dete koje nema žive roditelje, dete čiji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo boravište, dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, dete čiji roditelji još nisu stekli poslovnu sposobnost, dete čiji su roditelji lišeni prava na čuvanje i podizanje odnosno vaspitavanje deteta i dete čiji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajući način.
(4) Kada su hranjenici braća i sestre, po pravilu se hraniteljstvo zasniva sa istim hraniteljem.

Saglasnost roditelja hranjenika
ДЊlan 114.
(1) Hraniteljstvo se moЕѕe zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta.
(2) Nije potrebna saglasnost roditelja za zasnivanje hraniteljstva kada je dete bez roditeljskog staranja.

Saglasnost staratelja hranjenika
ДЊlan 115.
Ako je dete pod starateljstvom, saglasnost za zasnivanje hraniteljstva daje njegov staratelj.

Saglasnost hranjenika
ДЊlan 116.
Sa zasnivanjem hraniteljstva mora da se saglasi dete koje je navrЕЎilo 10. godinu Еѕivota i koje je sposobno za rasuД‘ivanje.

OpЕЎta podobnost hranitelja
LiДЌna svojstva hranitelja
ДЊlan 117.
(1) Hranitelj moЕѕe biti samo lice za koje je utvrД‘eno da ima liДЌna svojstva na osnovu kojih se moЕѕe zakljuДЌiti da Д‡e se starati o detetu u njegovom najboljem interesu.
(2) Hranitelj ne moЕѕe biti:
1. lice koje je potpuno ili delimiДЌno liЕЎeno roditeljskog prava;
2. lice koje je potpuno ili delimiДЌno liЕЎeno poslovne sposobnosti;
3. lice obolelo od bolesti koja moЕѕe ЕЎtetno delovati na hranjenika;
4. lice osuД‘eno za kriviДЌno delo iz grupe kriviДЌnih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv Еѕivota i tela.

Priprema hranitelja
ДЊlan 118.
(1) Hranitelj moЕѕe biti lice koje je, po pravilu, pripremljeno za hraniteljstvo po posebnom programu.
(2) Program pripreme za hraniteljstvo propisuje ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu.

II. DEJSTVA HRANITELJSTVA
Prava i duЕѕnosti hranitelja
ДЊlan 119.
(1) Hranitelj ima pravo i duЕѕnost da ДЌuva, podiЕѕe, vaspitava i obrazuje dete.
(2) Hranitelj ima duЕѕnost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan Еѕivot i rad.
(3) Hranitelj ima pravo na naknadu, u skladu sa zakonom.

Prava i duЕѕnosti roditelja
ДЊlan 120.
Roditelji deteta koje je na hraniteljstvu imaju pravo i dužnost da zastupaju dete, da upravljaju i raspolažu imovinom deteta, da izdržavaju dete, da sa detetom održavaju lične odnose i da odlučuju o pitanjima koja bitno utiču na život deteta zajednički i sporazumno sa hraniteljem, osim ako nisu potpuno ili delimično lišeni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajući način.

III. PRESTANAK HRANITELJSTVA
NaДЌini prestanka hraniteljstva
ДЊlan 121.
(1) Hraniteljstvo prestaje:
1. kada dete navrЕЎi 18. godinu Еѕivota;
2. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva;
3. kada dete bude usvojeno;
4. kada umru dete ili hranitelj;
5. raskidom hraniteljstva.
(2) Hraniteljstvo se moЕѕe produЕѕiti najkasnije do navrЕЎene 26. godine Еѕivota deteta ako se dete redovno ЕЎkoluje.
(3) U sluДЌaju smrti hranitelja, lice koje je sa njim Еѕivelo u istoj porodiДЌnoj zajednici ima prvenstvo prilikom zasnivanja novog hraniteljstva.

Raskid hraniteljstva
ДЊlan 122.
(1) Hraniteljstvo se moЕѕe raskinuti odlukom organa starateljstva.
(2) Organ starateljstva moЕѕe doneti odluku o raskidu hraniteljstva na zahtev hranitelja, na zahtev roditelja odnosno staratelja hranjenika ili na njihov sporazumni zahtev.
(3) Organ starateljstva duЕѕan je da donese odluku o raskidu hraniteljstva ako utvrdi da je prestala potreba za hraniteljstvom ili da hraniteljstvo viЕЎe nije u najboljem interesu deteta.

Posledice prestanka
ДЊlan 123.
(1) Nakon prestanka hraniteljstva smrću hranitelja ili raskidom hraniteljstva, o detetu pod roditeljskim staranjem nastavljaju da se staraju roditelji.
(2) Nakon prestanka hraniteljstva smrću hranitelja ili raskidom hraniteljstva, o staranju nad detetom bez roditeljskog staranja odlučuje organ starateljstva.

[vrh strane]

Е esti deo
STARATELJSTVO

I. STAVLJANJE POD STARATELJSTVO
Ko se stavlja pod starateljstvo
ДЊlan 124.
Pod starateljstvo se stavljaju dete bez roditeljskog staranja (maloletni štićenik) ili punoletno lice koje je lišeno poslovne sposobnosti (punoletni štićenik).

Odluka o stavljanju pod starateljstvo
ДЊlan 125.
(1) Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva.
(2) Odluka o stavljanju pod starateljstvo obavezno sadrЕѕi i plan staranja.
(3) Odlukom o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva postavlja staratelja i odlučuje o smeštaju štićenika.
(4) Organ starateljstva pokušaće najpre da smesti štićenika u srodničku porodicu.
(5) Ako štićenik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine štićenika vrši stalna komisija organa starateljstva.
(6) NaДЌin rada, sastav i finansiranje stalne komisije propisuje ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu.

II. STARATELJ
1. Postavljanje staratelja
Ko se postavlja za staratelja
ДЊlan 126.
(1) Za staratelja se postavlja lice koje ima liДЌna svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje duЕѕnosti staratelja, a pristalo je da bude staratelj.
(2) Za staratelja se prvenstveno postavljaju supružnik, srodnik ili hranitelj štićenika, osim ako interes štićenika ne nalaže drugačije.

Mišljenje štićenika
ДЊlan 127.
Štićenik koji je navršio 10. godinu života i koji je sposoban za rasuđivanje ima pravo da predloži lice koje će mu biti postavljeno za staratelja.

Ko se ne moЕѕe postaviti za staratelja
ДЊlan 128.
Za staratelja se ne moЕѕe postaviti:
1. lice koje je potpuno ili delimiДЌno liЕЎeno poslovne sposobnosti;
2. lice koje je potpuno ili delimiДЌno liЕЎeno roditeljskog prava;
3. lice čiji su interesi u suprotnosti sa interesima štićenika;
4. lice od koga se, s obzirom na njegove lične odnose sa štićenikom, roditeljima štićenika ili drugim srodnicima, ne može očekivati da će pravilno obavljati poslove staratelja.

Staratelj više štićenika
ДЊlan 129.
Isto lice može se postaviti za staratelja više štićenika ako na to pristane i ako je to u interesu štićenika.

Kolektivni staratelj
ДЊlan 130.
Direktor ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika odnosno lice zaposleno u toj ustanovi može se postaviti za staratelja štićenika smeštenih u tu ustanovu ako na to pristane i ako je to u interesu štićenika.

Neposredni staratelj
ДЊlan 131.
(1) Organ starateljstva može odlučiti, ako je to u interesu štićenika, da licu pod starateljstvom ne postavlja staratelja nego da dužnost staratelja vrši neposredno.
(2) ReЕЎenjem o neposrednom vrЕЎenju poslova staratelja odreД‘uje se struДЌnjak organa starateljstva koji Д‡e u njegovo ime obavljati poslove staratelja.
(3) Poslove staratelja za ДЌiju je punovaЕѕnost, kada ih staratelj obavlja, potrebno odobrenje organa starateljstva, struДЌnjak organa starateljstva moЕѕe punovaЕѕno da obavi samo ako nije nosilac starateljskih upravnih ovlaЕЎД‡enja i pod uslovima i na naДЌin na koji ih obavlja staratelj.
(4) Organ starateljstva može da zaključi pravni posao sa štićenikom o kome se neposredno stara samo uz saglasnost ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.

Privremeni staratelj
ДЊlan 132.
(1) Organ starateljstva može odlučiti da postavi privremenog staratelja štićeniku, kao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu ako proceni da je to neophodno radi privremene zaštite ličnosti, prava ili interesa tih lica.
(2) Pod uslovima iz stava 1. ovog ДЌlana organ starateljstva duЕѕan je da postavi privremenog staratelja:
1. licu čije je boravište nepoznato, a ono nema zakonskog zastupnika ili punomoćnika;
2. nepoznatom sopstveniku imovine;
3. licu ДЌiji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupnika, odnosno licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (kolizijski staratelj);
4. stranom drЕѕavljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srbije;
5. licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede opravdan razlog;
6. drugom licu kada je to predviД‘eno zakonom.
(3) Odlukom o postavljanju privremenog staratelja odreД‘uje se pravni posao ili vrsta pravnog posla koju on moЕѕe preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog sluДЌaja.

2. RazreЕЎenje staratelja
Kada se staratelj razreЕЎava
ДЊlan 133.
(1) Organ starateljstva duЕѕan je da bez odlaganja razreЕЎi staratelja ako utvrdi da je on iz bilo kog razloga prestao da obavlja duЕѕnost, ili da zloupotrebljava prava odnosno grubo zanemaruje duЕѕnosti staratelja, ili da je nastupila neka okolnost zbog koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja.
(2) Organ starateljstva dužan je da razreši staratelja u roku od 30 dana od dana kada utvrdi da on obavlja dužnost staratelja nesavesno ili da bi za štićenika bilo korisnije da mu se za staratelja postavi drugo lice.
(3) Organ starateljstva duЕѕan je da razreЕЎi staratelja u roku od 60 dana od dana kada ovaj to zatraЕѕi.

DuЕѕnost organa starateljstva
ДЊlan 134.
(1) Organ starateljstva duЕѕan je da, prilikom razreЕЎavanja jednog staratelja, blagovremeno sprovede postupak postavljanja novog staratelja.
(2) Ako štićenik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine štićenika vrši stalna komisija organa starateljstva.

III. DEJSTVA STARATELJSTVA
1. DuЕѕnosti staratelja
Staranje o štićeniku
ДЊlan 135.
(1) Staratelj je dužan da se savesno stara o štićeniku.
(2) Staranje o štićeniku obuhvata: staranje o ličnosti, zastupanje, pribavljanje sredstava za izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika.

Staranje o liДЌnosti
ДЊlan 136.
(1) Staratelj je dužan da se stara da čuvanje, podizanje, vaspitavanje i obrazovanje maloletnog štićenika što pre dovede do njegovog osposobljavanja za samostalan život.
(2) Staratelj je dužan da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je punoletni štićenik lišen poslovne sposobnosti te da se on što pre osposobi za samostalan život.
(3) Staratelj je dužan da posećuje štićenika i neposredno se obaveštava o uslovima u kojima štićenik živi.

Zastupanje štićenika
ДЊlan 137.
(1) Staratelj je dužan da zastupa štićenika.
(2) Štićenik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranjem.
(3) Staratelj zastupa štićenika jednako kao što roditelj zastupa dete.
(4) Staratelj moЕѕe samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva:
1. da odluči o školovanju štićenika;
2. da odluči o preduzimanju medicinskog zahvata nad štićenikom;
3. da dâ saglasnost za preduzimanje pravnih poslova štićenika starijeg od 14 godina;
4. da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolaže prihodom koji je stekao štićenik mlađi od 15 godina.

Pribavljanje sredstava za izdržavanje štićenika
ДЊlan 138.
(1) Staratelj je dužan da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdržavanje štićenika.
(2) Sredstva za izdržavanje štićenika pribavljaju se iz:
1. štićenikovih prihoda;
2. sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu dužna da izdržavaju štićenika;
3. štićenikove imovine;
4. sredstava socijalne zaЕЎtite;
5. drugih izvora.

Upravljanje imovinom štićenika
ДЊlan 139.
(1) Staratelj je dužan da upravlja imovinom štićenika koju ovaj nije stekao radom.
(2) Staratelj je samostalan u obavljanju poslova redovnog upravljanja imovinom štićenika.
(3) Staratelj može samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva obavljati poslove koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom štićenika.

Raspolaganje imovinom štićenika
ДЊlan 140.
(1) Staratelj raspolaže imovinom štićenika koju ovaj nije stekao radom.
(2) Raspolaganje imovinom štićenika staratelj može preduzimati samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.
(3) Glavnicu imovine štićenika staratelj može upotrebiti samo za njegovo izdržavanje ili kada to zahteva neki drugi važan interes štićenika.
(4) Prihodi od imovine štićenika mogu se upotrebiti i za podmirenje opravdanih troškova učinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva odnosno za plaćanje nagrade staratelju, a na osnovu odluke organa starateljstva.

Odgovornost staratelja
ДЊlan 141.
(1) Staratelj odgovara za štetu koju prouzrokuje štićeniku tokom obavljanja poslova starateljstva, osim ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.
(2) Krivica staratelja postoji kada je ЕЎtetu prouzrokovao namerno ili grubom nepaЕѕnjom.
(3) Za ЕЎtetu iz stava 1. ovog ДЌlana solidarno odgovara i organ starateljstva.

IzveЕЎtavanje organa starateljstva
ДЊlan 142.
(1) Staratelj je duЕѕan da organu starateljstva podnosi izveЕЎtaje i polaЕѕe raДЌune o svom radu poДЌetkom svake kalendarske godine za prethodnu godinu (redovni izveЕЎtaj), kada organ starateljstva to zatraЕѕi (vanredni izveЕЎtaj), odnosno nakon prestanka starateljstva (zavrЕЎni izveЕЎtaj).
(2) Staratelj je duЕѕan da redovni izveЕЎtaj podnese do kraja meseca februara za prethodnu godinu, a vanredni odnosno zavrЕЎni izveЕЎtaj u roku od 15 dana od dana kada to zatraЕѕi organ starateljstva.
(3) Izveštaj staratelja treba da sadrži podatke o ličnosti štićenika, o uslovima smeštaja, zdravlju, vaspitavanju i obrazovanju, kao i o svemu drugom što je od značaja za ličnost štićenika.
(4) Izveštaj treba da sadrži i podatke o upravljanju i raspolaganju štićenikovom imovinom te štićenikovim prihodima i rashodima u proteklom periodu, kao i konačno stanje njegove imovine.
(5) NaДЌin podnoЕЎenja izveЕЎtaja i polaganja raДЌuna propisuje ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu.
2. Prava staratelja

Pravo na naknadu troЕЎkova
ДЊlan 143.
(1) Staratelj ima pravo na naknadu opravdanih troЕЎkova uДЌinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva.
(2) Naknada troškova staratelju isplaćuje se prvenstveno iz štićenikovih prihoda, osim ako se time ne ugrožava štićenikovo izdržavanje.

Pravo na nagradu
ДЊlan 144.
(1) Staratelj ima pravo na nagradu.
(2) Nagrada staratelju isplaćuje se prvenstveno iz štićenikovih prihoda, osim ako se time ne ugrožava štićenikovo izdržavanje.
(3) Uslove za naknadu troЕЎkova i nagradu staratelju propisuje ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu.

IV. PRESTANAK STARATELJSTVA
NaДЌini prestanka starateljstva
ДЊlan 145.
(1) Starateljstvo prestaje:
1. kada maloletni štićenik navrši 18. godinu života;
2. kada maloletni štićenik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva;
3. kada maloletni štićenik bude usvojen;
4. kada bude doneta pravnosnažna sudska odluka o vraćanju roditeljskog prava odnosno o sticanju ili vraćanju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog štićenika;
5. kada bude doneta pravnosnažna sudska odluka o vraćanju poslovne sposobnosti punoletnom štićeniku;
6. kada štićenik umre.
(2) Starateljstvo može da prestane i kada roditelj koji se nije starao o detetu ili se starao o detetu na neodgovarajući način počne da se stara o detetu na odgovarajući način.
(3) Prestankom starateljstva prestaju prava i duЕѕnosti staratelja.
(4) Starateljstvo ne prestaje razrešenjem ili smrću staratelja.

V. LIЕ ENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
Potpuno liЕЎenje poslovne sposobnosti
ДЊlan 146.
(1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fiziДЌkom razvoju nije sposobno za normalno rasuД‘ivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaЕЎtiti svojih prava i interesa moЕѕe biti potpuno liЕЎeno poslovne sposobnosti.
(2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1. ovog ДЌlana jednaka je poslovnoj sposobnosti mlaД‘eg maloletnika.

DelimiДЌno liЕЎenje poslovne sposobnosti
ДЊlan 147.
(1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fiziДЌkom razvoju svojim postupcima neposredno ugroЕѕava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica moЕѕe biti delimiДЌno liЕЎeno poslovne sposobnosti.
(2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1. ovog ДЌlana jednaka je poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika.
(3) Sudskom odlukom o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti odrediće se pravni poslovi koje lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može odnosno ne može samostalno preduzimati.

Vraćanje poslovne sposobnosti
ДЊlan 148.
Punoletnom licu liЕЎenom poslovne sposobnosti moЕѕe se vratiti poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimiДЌno liЕЎeno poslovne sposobnosti.

Odluke o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti
ДЊlan 149.
(1) Odluku o lišenju poslovne sposobnosti i odluku o vraćanju poslovne sposobnosti donosi sud u vanparničnom postupku.
(2) Pravnosnažna sudska odluka o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti dostavlja se bez odlaganja organu starateljstva.

Upisivanje sudske odluke u javne registre
ДЊlan 150.
(1) Pravnosnažna sudska odluka o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti upisuje se u matičnu knjigu rođenih.
(2) Ako lice liЕЎeno poslovne sposobnosti ima nepokretnosti, odluka iz stava 1. ovog ДЌlana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.

[vrh strane]

Sedmi deo
IZDRЕЅAVANJE

I. IZDRЕЅAVANJE SUPRUЕЅNIKA
Ko ima pravo na izdrЕѕavanje
ДЊlan 151.
(1) Supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima.
(2) Nema pravo na izdrЕѕavanje supruЕѕnik koji je u vreme sklapanja niЕЎtavog ili ruЕЎljivog braka znao za uzrok niЕЎtavosti odnosno ruЕЎljivosti.
(3) Nema pravo na izdrЕѕavanje supruЕѕnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdrЕѕavanje predstavljalo oДЌiglednu nepravdu za drugog supruЕѕnika.

II. IZDRЕЅAVANJE VANBRAДЊNOG PARTNERA
Ko ima pravo na izdrЕѕavanje
ДЊlan 152.
(1) Vanbračni partner koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog vanbračnog partnera srazmerno njegovim mogućnostima.
(2) Na izdrЕѕavanje vanbraДЌnog partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izdrЕѕavanju supruЕѕnika.

III. IZDRЕЅAVANJE MAJKE DETETA
Ko ima pravo na izdrЕѕavanje
ДЊlan 153.
(1) Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdrЕѕavanje ima pravo na izdrЕѕavanje od oca deteta za vreme od tri meseca pre poroД‘aja i godinu dana posle poroД‘aja.
(2) Nema pravo na izdrЕѕavanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva za izdrЕѕavanje predstavljalo oДЌiglednu nepravdu za oca.

IV. IZDRЕЅAVANJE DETETA, RODITELJA I DRUGIH SRODNIKA
IzdrЕѕavanje maloletnog deteta
ДЊlan 154.
(1) Maloletno dete ima pravo na izdrЕѕavanje od roditelja.
(2) Maloletno dete ima pravo na izdrЕѕavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu Еѕivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdrЕѕavanje.
(3) DuЕѕnost maloletnog deteta da delimiДЌno podmiruje potrebe svog izdrЕѕavanja od sopstvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na duЕѕnost roditelja i krvnih srodnika.

IzdrЕѕavanje punoletnog deteta
ДЊlan 155.
(1) Punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdrЕѕavanje, ima pravo na izdrЕѕavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje.
(2) Punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života.
(3) Punoletno dete u smislu st. 1. i 2. ovog člana ima pravo na izdržavanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogućnostima ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.
(4) Nema pravo na izdrЕѕavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdrЕѕavanje predstavljalo oДЌiglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne srodnike.

IzdrЕѕavanje roditelja
ДЊlan 156.
(1) Roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima.
(2) Nema pravo na izdrЕѕavanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdrЕѕavanje predstavljalo oДЌiglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika.

IzdrЕѕavanje brata odnosno sestre
ДЊlan 157.
Maloletni brat odnosno sestra imaju pravo na izdrЕѕavanje od punoletnog brata ili sestre, odnosno od maloletnog brata ili sestre koji stiДЌe zaradu ili ima prihode od imovine, ako roditelji nisu Еѕivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdrЕѕavanje.

IzdrЕѕavanje adoptivnih srodnika
ДЊlan 158.
Na izdrЕѕavanje adoptivnih srodnika primenjuju se odredbe ovog zakona o izdrЕѕavanju deteta, roditelja i drugih krvnih srodnika.

IzdrЕѕavanje tazbinskih srodnika
ДЊlan 159.
(1) Maloletni pastorak ima pravo na izdržavanje od maćehe odnosno očuha.
(2) Nema pravo na izdržavanje maloletni pastorak ako je brak između roditelja i maćehe odnosno očuha prestao poništenjem ili razvodom.
(3) Maćeha odnosno očuh koji su nesposobni za rad, a nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, imaju pravo na izdržavanje od punoletnog pastorka srazmerno njegovim mogućnostima.
(4) Nemaju pravo na izdržavanje maćeha odnosno očuh ako bi prihvatanje zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za pastorka.

V. ODREДђIVANJE I PRESTANAK IZDRЕЅAVANJA
Kriterijumi odreД‘ivanja izdrЕѕavanja
ДЊlan 160.
(1) Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja.
(2) Potrebe poverioca izdrЕѕavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od znaДЌaja za odreД‘ivanje izdrЕѕavanja.
(3) Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.
(4) Minimalna suma izdrЕѕavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodiДЌnom smeЕЎtaju periodiДЌno utvrД‘uje ministarstvo nadleЕѕno za porodiДЌnu zaЕЎtitu, u skladu sa zakonom.

NaДЌin odreД‘ivanja izdrЕѕavanja
ДЊlan 161.
(1) IzdrЕѕavanje se, po pravilu, odreД‘uje u novcu.
(2) IzdrЕѕavanje se moЕѕe odrediti i na drugi naДЌin, ali samo ako se poverilac i duЕѕnik izdrЕѕavanja o tome sporazumeju.

Visina izdrЕѕavanja
ДЊlan 162.
(1) Poverilac izdrЕѕavanja moЕѕe po svom izboru zahtevati da visina izdrЕѕavanja bude odreД‘ena u fiksnom meseДЌnom novДЌanom iznosu ili u procentu od redovnih meseДЌnih novДЌanih primanja duЕѕnika izdrЕѕavanja.
(2) Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
(3) Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Trajanje izdrЕѕavanja
ДЊlan 163.
(1) IzdrЕѕavanje moЕѕe trajati odreД‘eno ili neodreД‘eno vreme.
(2) IzdrЕѕavanje supruЕѕnika posle prestanka braka ne moЕѕe trajati duЕѕe od pet godina.
(3) Izuzetno, izdrЕѕavanje supruЕѕnika po prestanku braka moЕѕe se produЕѕiti i posle isteka roka od pet godina ako naroДЌito opravdani razlozi spreДЌavaju supruЕѕnika poverioca izdrЕѕavanja da radi.

Promena visine izdrЕѕavanja
ДЊlan 164.
Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Pravo na regres
ДЊlan 165.
(1) Lice koje je faktiДЌki davalo izdrЕѕavanje, a nije imalo pravnu obavezu, ima pravo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo duЕѕno da daje izdrЕѕavanje.
(2) Ako je viЕЎe lica istovremeno bilo duЕѕno da daje izdrЕѕavanje, njihova obaveza je solidarna.

Redosled u izdrЕѕavanju
ДЊlan 166.
(1) SupruЕѕnik ostvaruje pravo na izdrЕѕavanje prvenstveno od drugog supruЕѕnika.
(2) Krvni srodnici ostvaruju meД‘usobno pravo na izdrЕѕavanje redosledom kojim nasleД‘uju na osnovu zakona.
(3) Tazbinski srodnici ostvaruju meД‘usobno pravo na izdrЕѕavanje posle krvnih srodnika.
(4) Ako ima viЕЎe poverilaca izdrЕѕavanja, pravo deteta na izdrЕѕavanje ima prvenstvo.
(5) Ako je viЕЎe lica istovremeno duЕѕno da daje izdrЕѕavanje, njihova obaveza je podeljena.

Prestanak izdrЕѕavanja
ДЊlan 167.
(1) IzdrЕѕavanje prestaje:
1. kada istekne vreme trajanja izdrЕѕavanja;
2. smrću poverioca ili dužnika izdržavanja.
(2) IzdrЕѕavanje moЕѕe da prestane:
1. kada poverilac izdrЕѕavanja stekne dovoljno sredstava za izdrЕѕavanje, osim ako poverilac izdrЕѕavanja nije maloletno dete;
2. kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete.
(3) IzdrЕѕavanje supruЕѕnika prestaje i kada poverilac izdrЕѕavanja sklopi novi brak odnosno vanbraДЌnu zajednicu.
(4) SupruЕѕnik ДЌije je pravo na izdrЕѕavanje jednom prestalo ne moЕѕe ponovo ostvariti pravo na izdrЕѕavanje od istog supruЕѕnika.

[vrh strane]

Osmi deo
IMOVINSKI ODNOSI

I. IMOVINSKI ODNOSI SUPRUЕЅNIKA
1. Posebna imovina
Sticanje
ДЊlan 168.
(1) Imovina koju je supruЕѕnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu.
(2) Imovina koju je supruЕѕnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedniДЌke imovine odnosno nasleД‘em, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju iskljuДЌivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Upravljanje i raspolaganje
ДЊlan 169.
Svaki supruЕѕnik samostalno upravlja i raspolaЕѕe svojom posebnom imovinom.

Uvećanje vrednosti
ДЊlan 170.
(1) Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.
(2) Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.

2. ZajedniДЌka imovina
Pojam zajedniДЌke imovine
Sticanje
ДЊlan 171.
(1) Imovina koju su supruЕѕnici stekli radom u toku trajanja zajednice Еѕivota u braku predstavlja njihovu zajedniДЌku imovinu.
(2) SupruЕѕnici mogu braДЌnim ugovorom drugaДЌije urediti svoje imovinske odnose.

Igra na sreću
ДЊlan 172.
Imovina stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu.

Pravo intelektualne svojine
ДЊlan 173.
Imovina steДЌena koriЕЎД‡enjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice Еѕivota u braku predstavlja zajedniДЌku imovinu.

Upravljanje i raspolaganje
ДЊlan 174.
(1) ZajedniДЌkom imovinom supruЕѕnici upravljaju i raspolaЕѕu zajedniДЌki i sporazumno.
(2) Smatra se da poslove redovnog upravljanja supruЕѕnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supruЕѕnika.
(3) SupruЕѕnik ne moЕѕe raspolagati svojim udelom u zajedniДЌkoj imovini niti ga moЕѕe opteretiti pravnim poslom meД‘u Еѕivima.

Uvećanje vrednosti
ДЊlan 175.
Ako je posle prestanka zajedničkog života u braku došlo do uvećanja vrednosti zajedničke imovine, svaki supružnik ima pravo na potraživanje u novcu odnosno pravo na udeo u uvećanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu.

Upisivanje u javni registar
ДЊlan 176.
(1) Smatra se da su supruЕѕnici izvrЕЎili deobu zajedniДЌke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supruЕѕnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima.
(2) Smatra se da je upis izvrЕЎen na ime oba supruЕѕnika i kada je izvrЕЎen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zakljuДЌen pismeni sporazum supruЕѕnika o deobi zajedniДЌke imovine odnosno braДЌni ugovor, ili je o pravima supruЕѕnika na nepokretnosti odluДЌivao sud.

Deoba zajedniДЌke imovine
Pojam deobe
ДЊlan 177.
Deobom zajedniДЌke imovine, u smislu ovog zakona, smatra se utvrД‘ivanje suvlasniДЌkog odnosno supoverilaДЌkog udela svakog supruЕѕnika u zajedniДЌkoj imovini.

Vreme deobe
ДЊlan 178.
Deoba zajedniДЌke imovine moЕѕe se vrЕЎiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka.

Sporazumna deoba
ДЊlan 179.
SupruЕѕnici mogu zakljuДЌiti sporazum o deobi zajedniДЌke imovine (sporazumna deoba).

Sudska deoba
ДЊlan 180.
(1) Ako supruЕѕnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedniДЌke imovine, deobu zajedniДЌke imovine vrЕЎi sud (sudska deoba).
(2) Pretpostavlja se da su udeli supruЕѕnika u zajedniДЌkoj imovini jednaki.
(3) Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.
(4) Veći udeo u sticanju zajedničke imovine utvrđuje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice života u braku.
(5) Veći udeo jednog supružnika u sticanju pojedinog prava iz zajedničke imovine može se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava iz zajedničke imovine, a supružnik je u sticanju tog prava učestvovao i prihodima od svoje posebne imovine.

Pravo na deobu
ДЊlan 181.
Pravo na deobu zajedniДЌke imovine imaju: supruЕѕnici, naslednici umrlog supruЕѕnika i poverioci onog supruЕѕnika iz ДЌije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova potraЕѕivanja.

Deoba stvari za liДЌnu upotrebu supruЕѕnika
ДЊlan 182.
(1) Stvari za liДЌnu upotrebu jednog supruЕѕnika pripadaju mu u iskljuДЌivu svojinu bez uraДЌunavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedniДЌke imovine i vrednost stvari za liДЌnu upotrebu drugog supruЕѕnika.
(2) Ako je vrednost stvari iz stava 1. ovog ДЌlana nesrazmerno velika, one pripadaju u iskljuДЌivu svojinu supruЕѕniku sa uraДЌunavanjem u njegov udeo.

Deoba stvari namenjenih detetu
ДЊlan 183.
(1) Stvari namenjene detetu pripadaju u iskljuДЌivu svojinu supruЕѕniku koji vrЕЎi roditeljsko pravo bez uraДЌunavanja u njegov udeo.
(2) Ako roditelji vrЕЎe roditeljsko pravo zajedniДЌki, nad stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajedniДЌke svojine.

Deoba stvari za vrЕЎenje zanata ili zanimanja
ДЊlan 184.
Stvari za vrЕЎenje zanata ili zanimanja jednog supruЕѕnika pripadaju mu u iskljuДЌivu svojinu sa uraДЌunavanjem u njegov udeo.

Deoba predmeta domaćinstva
ДЊlan 185.
Predmeti domaćinstva na kojima jedan supružnik nakon prestanka zajednice života u braku ima državinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo.

Odgovornost za obaveze
Odgovornost za sopstvene obaveze
ДЊlan 186.
Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supruЕѕnik koji ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajedniДЌkoj imovini.

Odgovornost za zajedniДЌke obaveze
ДЊlan 187.
(1) Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedniДЌkog Еѕivota u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supruЕѕnika, odgovaraju supruЕѕnici solidarno svojom zajedniДЌkom i posebnom imovinom.
(2) SupruЕѕnik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedniДЌku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supruЕѕnika srazmerno njegovom udelu u zajedniДЌkoj imovini.

3. Ugovori supruЕѕnika
BraДЌni ugovor
ДЊlan 188.
(1) Supružnici odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (bračni ugovor).
(2) BraДЌni ugovor mora biti zakljuДЌen u pismenom obliku i mora biti overen od strane sudije, koji je duЕѕan da pre overe supruЕѕnicima proДЌita ugovor i upozori ih da se njime iskljuДЌuje zakonski reЕѕim zajedniДЌke imovine.
(3) BraДЌni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.

Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedniДЌkom imovinom
ДЊlan 189.
(1) SupruЕѕnici mogu zakljuДЌiti ugovor na osnovu koga Д‡e jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajedniДЌkom imovinom ili nekim njenim delovima.
(2) Ugovor iz stava 1. ovog ДЌlana moЕѕe se odnositi: samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja.
(3) Upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja, osim ako nije drugaДЌije ugovoreno.
(4) Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedniДЌkom imovinom koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.

Ugovor o poklonu
ДЊlan 190.
(1) Ako brak prestane razvodom ili poništenjem, uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku ne vraćaju se.
(2) Vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku.
(3) Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.
(4) Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.

II. IMOVINSKI ODNOSI VANBRAДЊNIH PARTNERA
ZajedniДЌka imovina
ДЊlan 191.
(1) Imovina koju su vanbraДЌni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice Еѕivota u vanbraДЌnoj zajednici predstavlja njihovu zajedniДЌku imovinu.
(2) Na imovinske odnose vanbraДЌnih partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supruЕѕnika.

III. IMOVINSKI ODNOSI DETETA I RODITELJA
Upravljanje imovinom deteta
ДЊlan 192.
(1) Dete samostalno upravlja imovinom koju stekne radom.
(2) Roditelji imaju pravo i duЕѕnost da upravljaju imovinom deteta koju ono nije steklo radom.

Raspolaganje imovinom deteta
ДЊlan 193.
(1) Dete samostalno raspolaЕѕe imovinom koju stekne radom.
(2) Roditelji imaju pravo da raspolaЕѕu imovinom deteta koju ono nije steklo radom.
(3) Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti roditelji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva.
(4) Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo izdrЕѕavanje ili kada to zahteva neki drugi vaЕѕan interes deteta.
(5) Prihode od imovine deteta roditelji mogu upotrebiti i za sopstveno izdrЕѕavanje odnosno za izdrЕѕavanje svog drugog zajedniДЌkog maloletnog deteta.

Pravo stanovanja (habitatio)
ДЊlan 194.
(1) Dete i roditelj koji vrЕЎi roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu ДЌiji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vrЕЎi roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu.
(2) Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta.
(3) Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo oДЌiglednu nepravdu za drugog roditelja.

IV. IMOVINSKI ODNOSI ДЊLANOVA PORODIДЊNE ZAJEDNICE
ZajedniДЌka imovina
ДЊlan 195.
(1) Imovina koju su zajedno sa supruЕѕnicima odnosno vanbraДЌnim partnerima stekli radom ДЌlanovi njihove porodice u toku trajanja zajednice Еѕivota u porodiДЌnoj zajednici predstavlja njihovu zajedniДЌku imovinu.
(2) ДЊlanovima porodice u smislu stava 1. ovog ДЌlana smatraju se krvni, tazbinski i adoptivni srodnici supruЕѕnika odnosno vanbraДЌnih partnera koji zajedno sa njima Еѕive.
(3) Na imovinske odnose ДЌlanova porodiДЌne zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supruЕѕnika, osim odredbe ДЌlana 176. stav 2. (upisivanje u javni registar) i ДЌlana 180. stav 2. (pretpostavka o jednakim udelima).

Primena zakona kojim se ureД‘uju svojinskopravni odnosi i primena zakona kojim se ureД‘uju obligacioni odnosi
ДЊlan 196.
Na imovinske odnose supruЕѕnika, vanbraДЌnih partnera, deteta i roditelja te ДЌlanova porodiДЌne zajednice koji nisu ureД‘eni ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se ureД‘uju svojinskopravni odnosi i zakona kojim se ureД‘uju obligacioni odnosi.

[vrh strane]

Deveti deo
ZAЕ TITA OD NASILJA U PORODICI

Nasilje u porodici
ДЊlan 197.
(1) Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponaЕЎanje kojim jedan ДЌlan porodice ugroЕѕava telesni integritet, duЕЎevno zdravlje ili spokojstvo drugog ДЌlana porodice.
(2) Nasiljem u porodici, u smislu stava 1. ovog ДЌlana, smatra se naroДЌito:
1. nanoЕЎenje ili pokuЕЎaj nanoЕЎenja telesne povrede;
2. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanoЕЎenja telesne povrede ДЌlanu porodice ili njemu bliskom licu;
3. prisiljavanje na seksualni odnos;
4. navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;
5. ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;
6. vreД‘anje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponaЕЎanje.
(3) ДЊlanovima porodice u smislu stava 1. ovog ДЌlana smatraju se:
1. supruЕѕnici ili bivЕЎi supruЕѕnici;
2. deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo;
3. lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu;
4. vanbraДЌni partneri ili bivЕЎi vanbraДЌni partneri;
5. lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Mere zaЕЎtite
ДЊlan 198.
(1) Protiv ДЌlana porodice koji vrЕЎi nasilje sud moЕѕe odrediti jednu ili viЕЎe mera zaЕЎtite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograniДЌava odrЕѕavanje liДЌnih odnosa sa drugim ДЌlanom porodice.
(2) Mere zaЕЎtite od nasilja u porodici jesu:
1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
2. izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
3. zabrana pribliЕѕavanja ДЌlanu porodice na odreД‘enoj udaljenosti;
4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada ДЌlana porodice;
5. zabrana daljeg uznemiravanja ДЌlana porodice.
(3) Mera zaЕЎtite od nasilja u porodici moЕѕe trajati najviЕЎe godinu dana.
(4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako liЕЎenje slobode u vezi s kriviДЌnim delom odnosno prekrЕЎajem uraДЌunava se u vreme trajanja mere zaЕЎtite od nasilja u porodici.

ProduЕѕavanje mere zaЕЎtite
ДЊlan 199.
Mera zaЕЎtite od nasilja u porodici moЕѕe se produЕѕavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila odreД‘ena.

Prestanak mere zaЕЎtite
ДЊlan 200.
Mera zaЕЎtite od nasilja u porodici moЕѕe prestati pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila odreД‘ena.

[vrh strane]

Deseti deo
POSTUPCI U VEZI SA PORODIДЊNIM ODNOSIMA

I. POSTUPAK PRED SUDOM
1. ZajedniДЌke odredbe
SadrЕѕina ovog dela zakona
ДЊlan 201.
Odredbama ovog dela zakona ureД‘uju se posebni parniДЌni postupci u vezi sa porodiДЌnim odnosima.

Primena zakona kojim se ureД‘uje parniДЌni postupak
ДЊlan 202.
Na postupak suda koji je u vezi sa porodiДЌnim odnosima primenjuju se odredbe zakona kojim se ureД‘uje parniДЌni postupak, ako ovim zakonom nije drugaДЌije odreД‘eno.

Sastav veća
ДЊlan 203.
(1) Postupak u vezi sa porodičnim odnosima u prvom stepenu sudi veće sastavljeno od jednog sudije i dvoje sudija porotnika, a u postupku po žalbi veće sastavljeno od troje sudija.
(2) Sudije iz stava 1. ovog ДЌlana moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta.
(3) Sudije porotnici iz stava 1. ovog ДЌlana biraju se iz redova struДЌnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima.
(4) Program i naДЌin sticanja posebnih znanja iz stava 2. ovog ДЌlana sporazumno propisuju ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu i ministar nadleЕѕan za pravosuД‘e.

Hitnost postupka
ДЊlan 204.
(1) Postupak u vezi sa porodiДЌnim odnosima hitan je ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrЕЎi roditeljsko pravo.
(2) U postupku u vezi sa porodiДЌnim odnosima tuЕѕba se ne dostavlja tuЕѕenom na odgovor.
(3) Postupak iz stava 1. ovog ДЌlana sud Д‡e, po pravilu, sprovesti na najviЕЎe dva roДЌiЕЎta.
(4) Prvo roДЌiЕЎte zakazuje se tako da se odrЕѕi u roku od 15 dana od dana kada su tuЕѕba ili predlog primljeni u sudu.
(5) Drugostepeni sud duЕѕan je da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena Еѕalba.

IstraЕѕno naДЌelo
ДЊlan 205.
U postupku u vezi sa porodiДЌnim odnosima sud moЕѕe utvrД‘ivati ДЌinjenice i kada one nisu meД‘u strankama sporne, a moЕѕe i samostalno istraЕѕivati ДЌinjenice koje nijedna stranka nije iznela.

IskljuДЌivanje javnosti
ДЊlan 206.
(1) U postupku u vezi sa porodiДЌnim odnosima javnost je iskljuДЌena.
(2) Podaci iz sudskih spisa spadaju u sluЕѕbenu tajnu i nju su duЕѕni da ДЌuvaju svi uДЌesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni.

Odluka o troЕЎkovima
ДЊlan 207.
O naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti.

Revizija
ДЊlan 208.
Revizija je uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodiДЌnim odnosima, osim ako ovim zakonom nije drugaДЌije odreД‘eno.

2. Postupak u braДЌnom sporu
Mesna nadleЕѕnost
ДЊlan 209.
U braДЌnom sporu mesno je nadleЕѕan sud odreД‘en zakonom kojim se ureД‘uje parniДЌni postupak.

Pokretanje postupka
ДЊlan 210.
(1) Postupak radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, kao i za poništenje i razvod braka (bračni spor), pokreće se tužbom.
(2) Postupak za razvod braka pokreće se i predlogom za sporazumni razvod braka.

TuЕѕba za utvrД‘enje postojanja ili nepostojanja braka
ДЊlan 211.
TuЕѕbu za utvrД‘enje postojanja ili nepostojanja braka mogu podneti supruЕѕnici, lica koja imaju pravni interes da bude utvrД‘eno postojanje ili nepostojanje braka i javni tuЕѕilac.

TuЕѕba za poniЕЎtenje niЕЎtavog braka
ДЊlan 212.
(1) TuЕѕbu za poniЕЎtenje braka iz uzroka navedenih u ДЌl. 31-33, ДЌlanu 34. stav 1. i ДЌl. 35. i 36. ovog zakona mogu podneti supruЕѕnici, lica koja imaju pravni interes da brak bude poniЕЎten i javni tuЕѕilac.
(2) U sluДЌajevima iz stava 1. ovog ДЌlana brak se moЕѕe poniЕЎtiti i posle njegovog prestanka.
(3) Pravo na podizanje tuЕѕbe za poniЕЎtenje niЕЎtavog braka ne zastareva.

Dokazivanje niЕЎtavosti (braДЌnost)
ДЊlan 213.
(1) U postupku za poniЕЎtenje braka koji je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supruЕѕnika, postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz matiДЌne knjige venДЌanih.
(2) Ako tužilac postojanje ranijeg braka ne može dokazati izvodom iz matične knjige venčanih, sud će mu naložiti da u određenom roku pokrene parnicu radi utvrđivanja da raniji brak postoji, a ako on to ne učini, smatraće se da je tužba povučena.
(3) Ako tuženi osporava punovažnost ranijeg braka koji je upisan u matičnu knjigu venčanih, sud će mu naložiti da u određenom roku pokrene parnicu za poništenje ranijeg braka, a ako on to ne učini, smatraće se da je od svoje tvrdnje odustao.

Naknadni nestanak uzroka niЕЎtavosti (braДЌnost)
ДЊlan 214.
Sud Д‡e odbiti tuЕѕbeni zahtev za poniЕЎtenje braka ako je raniji brak prestao do zakljuДЌenja glavne rasprave.

TuЕѕba za poniЕЎtenje ruЕЎljivog braka (maloletstvo)
ДЊlan 215.
(1) SupruЕѕnik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan moЕѕe podneti tuЕѕbu za poniЕЎtenje braka sklopljenog bez dozvole suda u roku od godinu dana od dana sticanja punoletstva.
(2) Roditelji maloletnog supruЕѕnika, odnosno njegov staratelj, mogu podneti tuЕѕbu za poniЕЎtenje braka sklopljenog bez dozvole suda do punoletstva maloletnog supruЕѕnika.

TuЕѕba za poniЕЎtenje ruЕЎljivog braka (prinuda i zabluda)
ДЊlan 216.
SupruЕѕnik koji je brak sklopio pod prinudom ili u zabludi moЕѕe podneti tuЕѕbu za poniЕЎtenje braka u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uoДЌena.

TuЕѕba za poniЕЎtenje ruЕЎljivog braka (nesposobnost za rasuД‘ivanje)
ДЊlan 217.
Supružnik koji nije bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sklapanja braka, a naknadno postane sposoban za rasuđivanje, može podneti tužbu za poništenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasuđivanje, odnosno od dana pravnosnažnosti sudske odluke o vraćanju poslovne sposobnosti.

Naslednici i staratelj
ДЊlan 218.
(1) Pravo na tuЕѕbu za poniЕЎtenje braka ne prelazi na naslednike supruЕѕnika.
(2) Naslednici supružnika mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za poništenje braka.
(3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog supruЕѕnika moЕѕe podneti tuЕѕbu za poniЕЎtenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

TuЕѕba za razvod braka
ДЊlan 219.
TuЕѕbu za razvod braka mogu podneti oba supruЕѕnika.

Naslednici i staratelj
ДЊlan 220.
(1) Pravo na tuЕѕbu za razvod braka ne prelazi na naslednike supruЕѕnika.
(2) Naslednici supružnika mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka.
(3) Naslednici supružnika koji su pokrenuli bračni spor predlogom za sporazumni razvod braka mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka.
(4) Staratelj poslovno nesposobnog supruЕѕnika moЕѕe podneti tuЕѕbu za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Punomoćnik
ДЊlan 221.
(1) Ako tužbu u bračnom sporu podnosi punomoćnik stranke, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnom sporu.
(2) Punomoćje mora da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova za podnošenje tužbe.
(3) U bračnom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka supružnike ne može zastupati isti punomoćnik.

Odricanje od tuЕѕbenog zahteva
ДЊlan 222.
U braДЌnom sporu odricanje od tuЕѕbenog zahteva ima isto pravno dejstvo kao povlaДЌenje tuЕѕbe.

PovlaДЌenje tuЕѕbe
ДЊlan 223.
(1) U bračnom sporu tužilac može tužbu povući do zaključenja glavne rasprave bez pristanka tuženog, a sa pristankom tuženog dok postupak nije pravnosnažno završen.
(2) Predlog za sporazumni razvod braka mogu povući jedan ili oba supružnika dok postupak nije pravnosnažno završen.
(3) Ako je do povlaДЌenja tuЕѕbe ili predloga u skladu sa st. 1. i 2. ovog ДЌlana doЕЎlo posle donoЕЎenja prvostepene presude, sud Д‡e reЕЎenjem utvrditi da je presuda bez pravnog dejstva i da se postupak obustavlja.

Presuda i sudsko poravnanje
ДЊlan 224.
(1) U bračnom sporu ne može se izreći presuda zbog propuštanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja.
(2) U braДЌnom sporu stranke ne mogu da zakljuДЌe sudsko poravnanje.

Presuda o razvodu braka na osnovu sporazuma o razvodu
ДЊlan 225.
(1) Sporazum supruЕѕnika o vrЕЎenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.
(2) Sporazum supruЕѕnika o deobi zajedniДЌke imovine unosi se u izreku presude kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu braka.

Presuda u braДЌnom sporu
ДЊlan 226.
(1) Sud je duЕѕan da presudom u braДЌnom sporu odluДЌi o vrЕЎenju roditeljskog prava.
(2) Sud moЕѕe presudom u braДЌnom sporu odluДЌiti o potpunom ili delimiДЌnom liЕЎenju roditeljskog prava.
(3) Sud moЕѕe presudom u braДЌnom sporu odrediti jednu ili viЕЎe mera zaЕЎtite od nasilja u porodici.

Pobijanje presude
ДЊlan 227.
(1) Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu moЕѕe se pobijati samo zbog bitnih povreda odredaba parniДЌnog postupka ili zbog toga ЕЎto je sporazum o razvodu zakljuДЌen pod prinudom ili u zabludi.
(2) PravnosnaЕѕna presuda u braДЌnom sporu ne moЕѕe se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poniЕЎtenju ili razvodu braka.

Smrt stranaka
ДЊlan 228.
(1) Ako u toku braДЌnog spora umre jedan ili umru oba supruЕѕnika, prvostepeni sud Д‡e reЕЎenjem utvrditi da se postupak obustavlja.
(2) Odredba stava 1. ovog ДЌlana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa ДЌl. 218. i 220. ovog zakona.

Postupak posredovanja
SadrЕѕina postupka posredovanja
ДЊlan 229.
Postupak posredovanja (u daljem tekstu: posredovanje) obuhvata postupak za pokuЕЎaj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za pokuЕЎaj sporazumnog okonДЌanja spora (u daljem tekstu: nagodba).

Kada se sprovodi posredovanje
ДЊlan 230.
(1) Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u braДЌnom sporu koji je pokrenut tuЕѕbom jednog od supruЕѕnika.
(2) Posredovanje u braДЌnom sporu se ne sprovodi:
1. ako jedan od supruЕѕnika ne pristane na posredovanje;
2. ako je jedan od supruЕѕnika nesposoban za rasuД‘ivanje;
3. ako je boraviЕЎte jednog od supruЕѕnika nepoznato;
4. ako jedan ili oba supruЕѕnika Еѕive u inostranstvu.

Ko sprovodi posredovanje
ДЊlan 231.
(1) Posredovanje, po pravilu, sprovodi sud.
(2) Uz poziv na roДЌiЕЎte za posredovanje dostavlja se i tuЕѕba za poniЕЎtenje ili razvod braka.
(3) Sudija koji rukovodi posredovanjem ne moЕѕe uДЌestvovati u donoЕЎenju odluke u nekoj kasnijoj fazi postupka, osim ako je posredovanje uspelo.

Kako se sprovodi posredovanje
ДЊlan 232.
(1) Po prijemu tuЕѕbe za poniЕЎtenje ili razvod braka, sud zakazuje roДЌiЕЎte za posredovanje koje se odrЕѕava samo pred sudijom pojedincem.
(2) Sudija koji rukovodi posredovanjem duЕѕan je da preporuДЌi supruЕѕnicima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju.
(3) Ako supruЕѕnici pristanu na psiho-socijalno savetovanje, sud Д‡e na njihov predlog, ili uz njihovu saglasnost, poveriti posredovanje nadleЕѕnom organu starateljstva, braДЌnom ili porodiДЌnom savetovaliЕЎtu, odnosno drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodiДЌnim odnosima.
(4) Poveravanje se vrЕЎi dostavljanjem tuЕѕbe za poniЕЎtenje ili razvod braka.

Mirenje
Kada se sprovodi mirenje
ДЊlan 233.
Mirenje se sprovodi samo u braДЌnom sporu koji je pokrenut tuЕѕbom za razvod braka.

Svrha mirenja
ДЊlan 234.
Svrha mirenja jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta i bez razvoda braka.

Poziv na mirenje
ДЊlan 235.
(1) Na mirenje se pozivaju oba supruЕѕnika.
(2) Punomoćnici ne mogu zastupati supružnike niti mogu prisustvovati mirenju.

Kada je mirenje uspelo
ДЊlan 236.
Ako se supružnici pomire, smatraće se da je tužba za razvod braka povučena.

Kada mirenje nije uspelo
ДЊlan 237.
(1) Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu za mirenje, smatraće se da mirenje nije uspelo i nastaviće se postupak nagodbe.
(2) Ako ne doД‘e do pomirenja, u smislu stava 1. ovog ДЌlana, ali sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da do pomirenja doД‘e, sa mirenjem se moЕѕe nastaviti.

Zapisnik o mirenju
ДЊlan 238.
(1) O mirenju sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastavlja zapisnik koji sadrЕѕi izjave supruЕѕnika o tome da su se pomirili odnosno da mirenje nije uspelo.
(2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja duЕѕna je da o rezultatu mirenja obavesti sud kojem je podneta tuЕѕba za razvod braka i dostavi mu zapisnik o mirenju.

Trajanje mirenja
ДЊlan 239.
(1) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja duЕѕni su da mirenje sprovedu u roku od dva meseca od dana dostavljanja tuЕѕbe sudu odnosno ustanovi.
(2) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tuЕѕba za razvod braka, postupak mirenja Д‡e sprovesti sud.
(3) RoДЌiЕЎte za mirenje sud je duЕѕan da zakaЕѕe tako da se odrЕѕi u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 2. ovog ДЌlana.

Nagodba
Kada se sprovodi nagodba
ДЊlan 240.
Nagodba se sprovodi u braДЌnom sporu koji je pokrenut tuЕѕbom za poniЕЎtenje braka, odnosno tuЕѕbom za razvod braka a mirenje supruЕѕnika nije uspelo.

Svrha nagodbe
ДЊlan 241.
(1) Svrha nagodbe jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta nakon poništenja ili razvoda braka.
(2) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja nastojaće da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine.

Poziv na nagodbu
ДЊlan 242.
Na nagodbu se pozivaju oba supružnika i njihovi punomoćnici.

Kada je nagodba uspela
ДЊlan 243.
(1) Ako supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba uspela.
(2) Ako supružnici postignu samo sporazum o vršenju roditeljskog prava ili samo sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba delimično uspela.
(3) Ako je nagodba uspela ili je delimiДЌno uspela, sporazum supruЕѕnika o deobi zajedniДЌke imovine unosi se u izreku presude o poniЕЎtenju ili razvodu braka.
(4) Ako je nagodba uspela ili je delimiДЌno uspela, sporazum supruЕѕnika o vrЕЎenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o poniЕЎtenju ili razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Kada nagodba nije uspela
ДЊlan 244.
(1) Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu na nagodbu, smatraće se da nagodba nije uspela i nastaviće se postupak po tužbi za poništenje ili razvod braka.
(2) Ako ne doД‘e do nagodbe, u smislu stava 1. ovog ДЌlana, ali sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da se nagodba postigne, sa nagodbom se moЕѕe nastaviti.

Zapisnik o nagodbi
ДЊlan 245.
(1) O nagodbi sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastavlja zapisnik koji sadrЕѕi sporazum supruЕѕnika o vrЕЎenju roditeljskog prava i o deobi zajedniДЌke imovine, odnosno izjave supruЕѕnika da nagodba nije uspela.
(2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja duЕѕna je da o rezultatu nagodbe obavesti sud kojem je podneta tuЕѕba za poniЕЎtenje ili razvod braka i dostavi mu zapisnik o nagodbi.

Trajanje nagodbe
ДЊlan 246.
(1) Sud je duЕѕan da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okonДЌan postupak mirenja odnosno od dana kada je sudu dostavljena tuЕѕba za poniЕЎtenje braka.
(2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja duЕѕna je da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okonДЌan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tuЕѕba za poniЕЎtenje braka.
(3) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima nagodbe u roku od tri meseca od dana kada je okonДЌan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tuЕѕba za poniЕЎtenje braka, postupak nagodbe Д‡e sprovesti sud.
(4) RoДЌiЕЎte za nagodbu sud je duЕѕan da zakaЕѕe tako da se odrЕѕi u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 3. ovog ДЌlana.

3. Postupak u sporu o materinstvu i oДЌinstvu
Mesna nadleЕѕnost
ДЊlan 247.
U sporu o materinstvu i oДЌinstvu mesno je nadleЕѕan sud odreД‘en zakonom kojim se ureД‘uje parniДЌni postupak.

Pokretanje postupka
ДЊlan 248.
Postupak radi utvrđivanja i osporavanja materinstva (spor o materinstvu), radi utvrđivanja i osporavanja očinstva i radi poništenja priznanja očinstva (spor o očinstvu) pokreće se tužbom.

TuЕѕba radi utvrД‘ivanja materinstva
ДЊlan 249.
(1) Dete moЕѕe podneti tuЕѕbu radi utvrД‘ivanja materinstva bez obzira na rok.
(2) ЕЅena koja tvrdi da je majka deteta moЕѕe podneti tuЕѕbu radi utvrД‘ivanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od roД‘enja deteta.

TuЕѕba radi osporavanja materinstva
ДЊlan 250.
(1) Dete moЕѕe podneti tuЕѕbu radi osporavanja materinstva bez obzira na rok.
(2) ЕЅena koja je upisana u matiДЌnu knjigu roД‘enih kao majka deteta moЕѕe podneti tuЕѕbu radi osporavanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ona nije rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od roД‘enja deteta.
(3) ЕЅena koja tvrdi da je majka deteta moЕѕe podneti tuЕѕbu radi osporavanja materinstva Еѕeni koja je upisana u matiДЌnu knjigu roД‘enih kao majka deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od roД‘enja deteta.
(4) MuЕЎkarac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta moЕѕe podneti tuЕѕbu radi osporavanja materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da Еѕena koja je upisana u matiДЌnu knjigu roД‘enih kao majka deteta nije rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od roД‘enja deteta.

TuЕѕba radi utvrД‘ivanja oДЌinstva
ДЊlan 251.
(1) Dete moЕѕe podneti tuЕѕbu radi utvrД‘ivanja oДЌinstva bez obzira na rok.
(2) Majka moЕѕe podneti tuЕѕbu radi utvrД‘ivanja oДЌinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da muЕЎkarac koga smatra ocem deteta nije priznao oДЌinstvo, a najkasnije u roku od 10 godina od roД‘enja deteta.
(3) MuЕЎkarac koji tvrdi da je otac deteta moЕѕe podneti tuЕѕbu radi utvrД‘ivanja svog oДЌinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da se sa njegovim priznanjem oДЌinstva nisu saglasili majka, odnosno staratelj deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od roД‘enja deteta.

TuЕѕba radi osporavanja oДЌinstva
ДЊlan 252.
(1) Dete moЕѕe podneti tuЕѕbu radi osporavanja oДЌinstva bez obzira na rok.
(2) Majka moЕѕe podneti tuЕѕbu radi osporavanja oДЌinstva muЕЎkarcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac, a najkasnije u roku od 10 godina od roД‘enja deteta.
(3) MuЕѕ majke moЕѕe podneti tuЕѕbu radi osporavanja svog oДЌinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od roД‘enja deteta.
(4) MuЕЎkarac koji tvrdi da je otac deteta moЕѕe podneti tuЕѕbu radi osporavanja oДЌinstva muЕЎkarcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je on otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od roД‘enja deteta.
(5) Muškarac koji se smatra ocem deteta začetog uz biomedicinsku pomoć može podneti tužbu radi osporavanja svog očinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da dete nije začeto postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.

TuЕѕba radi poniЕЎtenja priznanja oДЌinstva
ДЊlan 253.
(1) TuЕѕbu radi poniЕЎtenja izjave o priznanju oДЌinstva, kao i izjave o saglasnosti sa priznanjem oДЌinstva, iz uzroka navedenih u ДЌl. 46-51. ovog zakona, mogu podneti lica koja su dala izjavu, lica koja imaju pravni interes da izjava bude poniЕЎtena te javni tuЕѕilac.
(2) Lice koje je izjavu o priznanju oДЌinstva, kao i izjavu o saglasnosti sa priznanjem oДЌinstva, dalo pod prinudom ili u zabludi moЕѕe podneti tuЕѕbu radi poniЕЎtenja izjave u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uoДЌena.

Naslednici i staratelj tuЕѕioca
ДЊlan 254.
(1) Pravo na tuЕѕbu u sporu o materinstvu i oДЌinstvu ne prelazi na naslednike.
(2) Naslednici tužioca mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za utvrđivanje ili osporavanje materinstva ili očinstva, odnosno radi poništenja priznanja očinstva.
(3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog tuЕѕioca moЕѕe podneti tuЕѕbu u sporu o materinstvu i oДЌinstvu samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Naslednici tuЕѕenog
ДЊlan 255.
(1) Ako tuЕѕeni u sporu o materinstvu i oДЌinstvu nije viЕЎe Еѕiv, tuЕѕba se podnosi protiv njegovih naslednika.
(2) Ako tuЕѕeni nema drugih naslednika, tuЕѕba se podnosi protiv Republike Srbije kao naslednika.

SuparniДЌarska zajednica
ДЊlan 256.
(1) Stranke u sporu radi utvrД‘ivanja materinstva jesu dete i Еѕena koja tvrdi da je majka deteta.
(2) Stranke u sporu radi osporavanja materinstva jesu: dete, Еѕena koja tvrdi da je majka deteta, Еѕena koja je upisana u matiДЌnu knjigu roД‘enih kao majka deteta i muЕЎkarac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta (nuЕѕni i jedinstveni suparniДЌari).
(3) Stranke u sporu radi utvrД‘ivanja oДЌinstva jesu: dete, majka, muЕЎkarac koji tvrdi da je otac deteta i muЕЎkarac koga majka smatra ocem deteta (nuЕѕni i jedinstveni suparniДЌari).
(4) Stranke u sporu radi osporavanja oДЌinstva jesu: dete, majka, muЕЎkarac koji se po ovom zakonu smatra ocem i muЕЎkarac koji tvrdi da je otac deteta (nuЕѕni i jedinstveni suparniДЌari).
(5) Stranke u sporu radi poniЕЎtenja priznanja oДЌinstva jesu: lice koje je dalo izjavu o priznanju oДЌinstva, lice koje je dalo izjavu o saglasnosti sa priznanjem oДЌinstva, a lice koje ima pravni interes da izjava bude poniЕЎtena samo ako se radi o uslovima za niЕЎtavost priznanja (nuЕѕni i jedinstveni suparniДЌari).
(6) Ako tužbom u sporu o materinstvu i očinstvu nisu obuhvaćena sva lica koja moraju biti stranke u postupku, sud je dužan da pouči tužioca da tuži i lice koje tužbom nije obuhvaćeno ili da to lice pozove da se pridruži tužbi kao novi tužilac.
(7) Ako tužilac u roku koji sud odredi ne proširi tužbu na sva lica koja moraju biti stranke u postupku ili se ta lica ne pridruže tužbi kao tužioci, smatraće se da je tužba povučena, a ako tužba bude vraćena sudu bez ispravke, sud će je odbaciti.

Punomoćnik
ДЊlan 257.
(1) Ako tužbu u sporu o materinstvu i očinstvu podnosi punomoćnik stranke, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u ovom sporu.
(2) Punomoćje treba da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova za podizanje tužbe.

Presuda i sudsko poravnanje
ДЊlan 258.
(1) U sporu o materinstvu i očinstvu ne može se izreći presuda zbog propuštanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja.
(2) U sporu o materinstvu i oДЌinstvu stranke ne mogu da zakljuДЌe sudsko poravnanje.

Smrt stranaka
ДЊlan 259.
(1) Ako u toku spora o materinstvu i oДЌinstvu umru tuЕѕilac ili tuЕѕeni, prvostepeni sud Д‡e reЕЎenjem utvrditi da se postupak obustavlja.
(2) Odredba stava 1. ovog ДЌlana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa ДЌlanom 254. stav 2. ovog zakona.

Odluka o vrЕЎenju ili liЕЎenju roditeljskog prava i o zaЕЎtiti od nasilja u porodici
ДЊlan 260.
(1) Sud je duЕѕan da presudom u sporu o materinstvu i oДЌinstvu odluДЌi o vrЕЎenju roditeljskog prava.
(2) Sud moЕѕe presudom u sporu o materinstvu i oДЌinstvu odluДЌiti i o potpunom ili delimiДЌnom liЕЎenju roditeljskog prava.
(3) Sud moЕѕe presudom u sporu o materinstvu i oДЌinstvu odrediti jednu ili viЕЎe mera zaЕЎtite od nasilja u porodici.

4. Postupak u sporu za zaЕЎtitu prava deteta i u sporu za vrЕЎenje odnosno liЕЎenje roditeljskog prava
Mesna nadleЕѕnost
ДЊlan 261.
Dete moЕѕe podneti tuЕѕbu u sporu za zaЕЎtitu svog prava i u sporu za vrЕЎenje odnosno liЕЎenje roditeljskog prava pred sudom opЕЎte mesne nadleЕѕnosti ili pred sudom na ДЌijem podruДЌju ono ima prebivaliЕЎte, odnosno boraviЕЎte.

Pokretanje postupka
ДЊlan 262.
Postupak u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava pokreće se tužbom.

TuЕѕba za zaЕЎtitu prava deteta
ДЊlan 263.
(1) TuЕѕbu za zaЕЎtitu prava deteta mogu podneti: dete, roditelji deteta, javni tuЕѕilac i organ starateljstva.
(2) Tužba za zaštitu prava deteta može se podneti u pogledu svih prava koja su detetu priznata ovim zakonom a nisu zaštićena nekim drugim postupkom.
(3) Pravo i duЕѕnost da obaveste javnog tuЕѕioca ili organ starateljstva o razlozima za zaЕЎtitu prava deteta imaju sve deДЌje, zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne zaЕЎtite, pravosudni i drugi drЕѕavni organi, udruЕѕenja i graД‘ani.

TuЕѕba za vrЕЎenje odnosno liЕЎenje roditeljskog prava
ДЊlan 264.
(1) TuЕѕbu za vrЕЎenje roditeljskog prava mogu podneti: dete, roditelji deteta i organ starateljstva.
(2) TuЕѕbu za liЕЎenje roditeljskog prava mogu podneti: dete, drugi roditelj, javni tuЕѕilac i organ starateljstva.
(3) Tužbu za vraćanje roditeljskog prava može podneti, pored lica iz stava 2. ovog člana, i roditelj koji je bio lišen roditeljskog prava.
(4) Pravo i duЕѕnost da obaveste javnog tuЕѕioca ili organ starateljstva o razlozima za liЕЎenje roditeljskog prava imaju sve deДЌje, zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne zaЕЎtite, pravosudni i drugi drЕѕavni organi, udruЕѕenja i graД‘ani.

Kolizijski staratelj i privremeni zastupnik deteta
ДЊlan 265.
(1) Ako izmeД‘u deteta i njegovog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi, dete zastupa kolizijski staratelj.
(2) Dete koje je navrЕЎilo 10. godinu Еѕivota i koje je sposobno za rasuД‘ivanje moЕѕe samo odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatraЕѕiti od organa starateljstva da mu postavi kolizijskog staratelja.
(3) Dete koje je navrЕЎilo 10. godinu Еѕivota i koje je sposobno za rasuД‘ivanje moЕѕe samo odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatraЕѕiti od suda da mu postavi privremenog zastupnika zbog postojanja suprotnih interesa izmeД‘u njega i njegovog zakonskog zastupnika.

DuЕѕnost suda
ДЊlan 266.
(1) U sporu za zaЕЎtitu prava deteta i u sporu za vrЕЎenje odnosno liЕЎenje roditeljskog prava sud je uvek duЕѕan da se rukovodi najboljim interesom deteta.
(2) Ako sud proceni da u sporu za zaštitu prava deteta ili u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava dete kao stranka nije zastupano na odgovarajući način, dužan je da detetu postavi privremenog zastupnika.
(3) Ako sud utvrdi da je u sporu za zaЕЎtitu prava deteta ili u sporu za vrЕЎenje odnosno liЕЎenje roditeljskog prava stranka dete koje je sposobno da formira svoje miЕЎljenje, duЕѕan je:
1. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obaveЕЎtenja koja su mu potrebna;
2. da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje miЕЎljenje i da miЕЎljenju deteta posveti duЕѕnu paЕѕnju u skladu sa godinama i zreloЕЎД‡u deteta;
3. da miЕЎljenje deteta utvrdi na naДЌin i na mestu koje je u skladu sa njegovim godinama i zreloЕЎД‡u,
osim ako bi to oДЌigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

DuЕѕnost kolizijskog staratelja ili privremenog zastupnika
ДЊlan 267.
Ako kolizijski staratelj ili privremeni zastupnik utvrdi da u sporu za zaЕЎtitu prava deteta ili u sporu za vrЕЎenje odnosno liЕЎenje roditeljskog prava on zastupa dete koje je sposobno da formira svoje sopstveno miЕЎljenje, duЕѕan je:
1. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obaveЕЎtenja koja su mu potrebna;
2. da detetu pruži objašnjenje koje se tiče mogućih posledica akta koji on preduzima;
3. da prenese sudu miЕЎljenje deteta, ako dete nije neposredno izrazilo miЕЎljenje pred sudom,
osim ako bi to oДЌigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

DuЕѕnost drugih
ДЊlan 268.
(1) Odredbe ДЌl. 265-267. ovog zakona primenjuju se i u drugim sudskim postupcima u vezi sa porodiДЌnim odnosima ako se ti postupci odnose i na prava deteta.
(2) Odredbe ДЌl. 265-267. ovog zakona duЕѕni su da primenjuju i organi koji vode druge postupke ako se ti postupci odnose i na prava deteta.

NaroДЌita hitnost postupka
ДЊlan 269.
(1) Postupak za zaЕЎtitu prava deteta i postupak za liЕЎenje roditeljskog prava naroДЌito su hitni.
(2) Prvo roДЌiЕЎte zakazuje se tako da se odrЕѕi u roku od osam dana od dana kada je tuЕѕba primljena u sudu.
(3) Drugostepeni sud duЕѕan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena Еѕalba.

Nalaz i struДЌno miЕЎljenje
ДЊlan 270.
Pre nego ЕЎto donese odluku o zaЕЎtiti prava deteta ili o vrЕЎenju odnosno liЕЎenju roditeljskog prava, sud je duЕѕan da zatraЕѕi nalaz i struДЌno miЕЎljenje od organa starateljstva, porodiДЌnog savetovaliЕЎta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodiДЌnim odnosima.

Presuda i sudsko poravnanje
ДЊlan 271.
(1) U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava ne može se izreći presuda zbog propuštanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja.
(2) U sporu za zaЕЎtitu prava deteta i u sporu za vrЕЎenje odnosno liЕЎenje roditeljskog prava stranke ne mogu da zakljuДЌe sudsko poravnanje.

Odluka o vrЕЎenju roditeljskog prava
ДЊlan 272.
(1) Sporazum roditelja o zajedniДЌkom ili samostalnom vrЕЎenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o vrЕЎenju roditeljskog prava ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.
(2) Ako roditelji nisu zakljuДЌili sporazum o vrЕЎenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedniДЌkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdrЕѕavanje od strane drugog roditelja i o naДЌinu odrЕѕavanja liДЌnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud.
(3) Kada sud donese odluku o zajedniДЌkom ili samostalnom vrЕЎenju roditeljskog prava, a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da vrЕЎi roditeljsko pravo, sud Д‡e narediti da se dete odmah preda roditelju koji treba da vrЕЎi roditeljsko pravo.

Odluka o vrЕЎenju ili liЕЎenju roditeljskog prava i o zaЕЎtiti od nasilja u porodici
ДЊlan 273.
(1) Sud moЕѕe presudom u sporu za zaЕЎtitu prava deteta odluДЌiti i o vrЕЎenju odnosno liЕЎenju roditeljskog prava.
(2) Sud moЕѕe presudom u sporu za vrЕЎenje roditeljskog prava odluДЌiti i o potpunom ili delimiДЌnom liЕЎenju roditeljskog prava.
(3) Sud moЕѕe presudom u sporu za zaЕЎtitu prava deteta i u sporu za vrЕЎenje odnosno liЕЎenje roditeljskog prava odrediti jednu ili viЕЎe mera zaЕЎtite od nasilja u porodici.

5. Postupak u sporu za poniЕЎtenje usvojenja
Mesna nadleЕѕnost
ДЊlan 274.
U sporu za poniЕЎtenje usvojenja mesno je nadleЕѕan sud na ДЌijem se podruДЌju nalazi organ starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje.

TuЕѕba za poniЕЎtenje usvojenja
ДЊlan 275.
(1) TuЕѕbu za poniЕЎtenje usvojenja iz razloga navedenih u ДЌl. 89-103. ovog zakona mogu podneti usvojitelji, usvojenik, roditelji odnosno staratelj usvojenika, lica koja imaju pravni interes da usvojenje bude poniЕЎteno, kao i javni tuЕѕilac.
(2) Lice koje je izjavu o saglasnosti za usvojenje dalo pod prinudom ili u zabludi moЕѕe podneti tuЕѕbu za poniЕЎtenje usvojenja u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uoДЌena.

Presuda o poniЕЎtenju usvojenja
ДЊlan 276.
(1) Presudu o poniЕЎtenju usvojenja sud dostavlja organu starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje.
(2) Na osnovu presude iz stava 1. ovog ДЌlana organ starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje donosi reЕЎenje o poniЕЎtenju reЕЎenja o novom upisu roД‘enja usvojenika.
(3) Na osnovu reЕЎenja iz stava 2. ovog ДЌlana osnaЕѕuje se prvi upis roД‘enja usvojenika.

6. Postupak u sporu za izdrЕѕavanje
Mesna nadleЕѕnost
ДЊlan 277.
U sporu za izdrЕѕavanje mesno je nadleЕѕan sud odreД‘en zakonom kojim se ureД‘uje parniДЌni postupak.

Pokretanje postupka
ДЊlan 278.
(1) Postupak u sporu za izdržavanje pokreće se tužbom.
(2) TuЕѕbu za izdrЕѕavanje moЕѕe podneti lice koje se u smislu ovog zakona smatra poveriocem odnosno duЕѕnikom izdrЕѕavanja.
(3) TuЕѕbu za izdrЕѕavanje deteta moЕѕe podneti i organ starateljstva.

Pokretanje postupka za izdrЕѕavanje supruЕѕnika odnosno vanbraДЌnog partnera
ДЊlan 279.
(1) TuЕѕba za izdrЕѕavanje supruЕѕnika moЕѕe se podneti tokom trajanja braka, odnosno tokom trajanja zajednice Еѕivota vanbraДЌnih partnera.
(2) TuЕѕba za izdrЕѕavanje supruЕѕnika moЕѕe se podneti najkasnije do zakljuДЌenja glavne rasprave u braДЌnom sporu.
(3) Izuzetno, bivЕЎi supruЕѕnik koji iz opravdanih razloga nije podneo tuЕѕbu za izdrЕѕavanje u braДЌnom sporu moЕѕe je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestanka braka, odnosno od dana kada mu je uДЌinjeno poslednje faktiДЌko davanje na ime izdrЕѕavanja.
(4) U sluДЌaju iz stava 3. ovog ДЌlana, tuЕѕbeni zahtev moЕѕe biti usvojen samo ako su uslovi od kojih zavisi pravo na izdrЕѕavanje postojali u vreme prestanka braka i joЕЎ uvek postoje u vreme zakljuДЌenja glavne rasprave u sporu za izdrЕѕavanje.
(5) TuЕѕba za izdrЕѕavanje vanbraДЌnog partnera moЕѕe se podneti u roku od godinu dana od dana prestanka zajednice Еѕivota vanbraДЌnih partnera, odnosno od dana kada je uДЌinjeno poslednje faktiДЌko davanje na ime izdrЕѕavanja.

NaroДЌita hitnost postupka
ДЊlan 280.
(1) Postupak u sporu za izdrЕѕavanje naroДЌito je hitan.
(2) Prvo roДЌiЕЎte zakazuje se tako da se odrЕѕi u roku od osam dana od dana kada je tuЕѕba primljena u sudu.
(3) Drugostepeni sud duЕѕan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena Еѕalba.

Odstupanje od naДЌela dispozicije
ДЊlan 281.
Sud nije vezan granicama tuЕѕbenog zahteva za izdrЕѕavanje.

Evidencija i dokumentacija o izdrЕѕavanju
ДЊlan 282.
(1) Presudu o izdrЕѕavanju sud je duЕѕan da odmah dostavi organu starateljstva na ДЌijoj teritoriji poverilac izdrЕѕavanja ima prebivaliЕЎte odnosno boraviЕЎte.
(2) Organ starateljstva duЕѕan je da vodi evidenciju i dokumentaciju o izdrЕѕavanim licima.
(3) NaДЌin voД‘enja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu.

7. Postupak u sporu za zaЕЎtitu od nasilja u porodici
Mesna nadleЕѕnost
ДЊlan 283.
U sporu za zaЕЎtitu od nasilja u porodici mesno je nadleЕѕan, pored suda opЕЎte mesne nadleЕѕnosti, i sud na ДЌijem podruДЌju ima prebivaliЕЎte, odnosno boraviЕЎte ДЌlan porodice prema kome je nasilje izvrЕЎeno.

Pokretanje postupka
ДЊlan 284.
(1) Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici pokreće se tužbom.
(2) TuЕѕbu za odreД‘ivanje mere zaЕЎtite od nasilja u porodici, kao i za produЕѕenje mere zaЕЎtite od nasilja u porodici, mogu podneti: ДЌlan porodice prema kome je nasilje izvrЕЎeno, njegov zakonski zastupnik, javni tuЕѕilac i organ starateljstva.
(3) TuЕѕbu za prestanak mere zaЕЎtite od nasilja u porodici moЕѕe podneti ДЌlan porodice protiv koga je mera odreД‘ena.

NaroДЌita hitnost postupka
ДЊlan 285.
(1) Postupak u sporu za zaЕЎtitu od nasilja u porodici naroДЌito je hitan.
(2) Prvo roДЌiЕЎte zakazuje se tako da se odrЕѕi u roku od osam dana od dana kada je tuЕѕba primljena u sudu.
(3) Drugostepeni sud duЕѕan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena Еѕalba.

Organ starateljstva
ДЊlan 286.
Ako organ starateljstva nije pokrenuo postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici, sud može zatražiti od organa starateljstva da pruži pomoć u pribavljanju potrebnih dokaza i da iznese svoje mišljenje o svrsishodnosti tražene mere.

Odstupanje od naДЌela dispozicije
ДЊlan 287.
(1) Sud nije vezan granicama tuЕѕbenog zahteva za zaЕЎtitu od nasilja u porodici.
(2) Sud moЕѕe odrediti i meru zaЕЎtite od nasilja u porodici koja nije traЕѕena ako oceni da se takvom merom najbolje postiЕѕe zaЕЎtita.

Dejstvo Еѕalbe
ДЊlan 288.
ЕЅalba ne zadrЕѕava izvrЕЎenje presude o odreД‘ivanju ili produЕѕenju mere zaЕЎtite od nasilja u porodici.

Evidencija i dokumentacija o nasilju u porodici
ДЊlan 289.
(1) Presudu u sporu za zaЕЎtitu od nasilja u porodici sud je duЕѕan da odmah dostavi kako organu starateljstva na ДЌijoj teritoriji ima prebivaliЕЎte odnosno boraviЕЎte ДЌlan porodice prema kome je nasilje izvrЕЎeno, tako i organu starateljstva na ДЌijoj teritoriji ima prebivaliЕЎte odnosno boraviЕЎte ДЌlan porodice protiv koga je mera zaЕЎtite odreД‘ena.
(2) Organ starateljstva duЕѕan je da vodi evidenciju i dokumentaciju kako o licima prema kojima je nasilje izvrЕЎeno, tako i o licima protiv kojih je odreД‘ena mera zaЕЎtite.
(3) NaДЌin voД‘enja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu.

II. POSTUPAK PRED ORGANOM UPRAVE
1. ZajedniДЌke odredbe
SadrЕѕina ovog dela zakona
ДЊlan 290.
Odredbama ovog dela zakona ureД‘uju se posebni upravni postupci u vezi sa porodiДЌnim odnosima.

Primena zakona kojim se ureД‘uje opЕЎti upravni postupak
ДЊlan 291.
(1) Na postupak organa uprave koji je u vezi sa porodiДЌnim odnosima primenjuju se odredbe zakona kojim se ureД‘uje opЕЎti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugaДЌije odreД‘eno.
(2) U postupku pred organom starateljstva primenjuju se i metode struДЌnog socijalnog rada i socijalne zaЕЎtite.

2. Postupak sklapanja braka
Zahtev za sklapanje braka
ДЊlan 292.
(1) Budući supružnici podnose usmeni ili pismeni zahtev za sklapanje braka matičaru opštine u kojoj žele da sklope brak.
(2) O usmenom zahtevu budućih supružnika matičar sačinjava zapisnik.
(3) Budući supružnici uz zahtev za sklapanje braka podnose izvod iz matične knjige rođenih za svakog od njih, a po potrebi i dokaz o sprovedenom postupku davanja dozvole za sklapanje braka.
(4) Ako je budući supružnik ranije bio u braku, podneće dokaz da je prethodni brak prestao ukoliko ova činjenica nije upisana u matičnu knjigu rođenih.

Odbijanje zahteva za sklapanje braka
ДЊlan 293.
(1) Matičar utvrđuje, na osnovu izjava budućih supružnika, priloženih isprava i na drugi način, da li su ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviđeni ovim zakonom.
(2) MatiДЌar Д‡e usmeno saopЕЎtiti podnosiocima zahteva da ne mogu sklopiti brak ako utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za punovaЕѕnost braka predviД‘eni ovim zakonom.
(3) Na njihovo traЕѕenje matiДЌar je duЕѕan da u roku od osam dana donese pismeno reЕЎenje o odbijanju zahteva za sklapanje braka.
(4) ЕЅalbu protiv reЕЎenja o odbijanju zahteva za sklapanje braka podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadleЕѕnom za porodiДЌnu zaЕЎtitu u roku od 15 dana od dana prijema reЕЎenja.

Prihvatanje zahteva za sklapanje braka
ДЊlan 294.
Matičar određuje dan sklapanja braka u sporazumu sa budućim supružnicima kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviđeni ovim zakonom.

Upoznavanje sa pravnim posledicama sklapanja braka
ДЊlan 295.
Matičar sa budućim supružnicima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je dužan da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju sklapanjem braka.

Savetovanje u pogledu zdravlja
ДЊlan 296.
(1) Matičar će preporučiti budućim supružnicima da se do dana sklapanja braka uzajamno obaveste o stanju svog zdravlja, a po potrebi i da posete odgovarajuću medicinsku ustanovu, kako bi dobili potpunu informaciju o svim podacima koji se tiču njihovog zdravlja, dijagnoze i prognoze bolesti, lečenju i rezultatima lečenja.
(2) Matičar će posebno preporučiti budućim supružnicima da se upoznaju sa mogućnostima i prednostima planiranja porodice.

Savetovanje u pogledu liДЌnih i imovinskih odnosa
ДЊlan 297.
(1) Matičar će preporučiti budućim supružnicima da posete bračno ili porodično savetovalište i da se upoznaju sa važnošću održavanja skladnih bračnih i porodičnih odnosa.
(2) Matičar će preporučiti budućim supružnicima da se sporazumeju o prezimenu.

Odustajanje
ДЊlan 298.
Ako se podnosioci zahteva ne pojave u dogovoreno vreme, a izostanak ne opravdaju, matiДЌar Д‡e konstatovati da su odustali od sklapanja braka.

Mesto i naДЌin sklapanja braka
ДЊlan 299.
(1) Brak se sklapa javno, na sveДЌan naДЌin, u prostoriji posebno predviД‘enoj za tu namenu.
(2) Prostorija predviД‘ena za sklapanje braka mora biti prigodno ureД‘ena i u njoj mora biti istaknuta zastava Republike Srbije, a matiДЌar preko grudi mora nositi lentu u bojama zastave Republike Srbije.
(3) MatiДЌar moЕѕe, izuzetno, dozvoliti da se brak sklopi i na drugom mestu, ako za to postoje naroДЌito opravdani razlozi, ako se obezbede uslovi u pogledu sveДЌanog izgleda prostorije i ako se time ne vreД‘a dostojanstvo ДЌina sklapanja braka.

UДЌesnici prilikom sklapanja braka
ДЊlan 300.
(1) Sklapanju braka prisustvuju budući supružnici, dva svedoka i matičar.
(2) Svedok prilikom sklapanja braka moЕѕe biti svako poslovno sposobno lice.

Sklapanje braka preko punomoćnika
ДЊlan 301.
(1) Opštinska uprava može, izuzetno, rešenjem dozvoliti da se brak sklopi u prisustvu jednog budućeg supružnika i punomoćnika drugog budućeg supružnika ako za to postoje naročito opravdani razlozi.
(2) Punomoćje za sklapanje braka mora biti overeno i izdato samo radi sklapanja braka.
(3) Punomoćje treba da sadrži lične podatke o vlastodavcu, punomoćniku i budućem supružniku koji će prisustvovati sklapanju braka, kao i datum overe punomoćja.
(4) Punomoćje važi 90 dana od dana overavanja.
(5) Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za sklapanje braka preko punomoćnika podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

ДЊin sklapanja braka
ДЊlan 302.
(1) Sklapanje braka počinje utvrđivanjem identiteta budućih supružnika i izveštajem matičara da su oni pristupili sklapanju braka te da su za punovažnost njihovog braka ispunjeni svi uslovi predviđeni ovim zakonom.
(2) Ako se brak sklapa preko punomoćnika, matičar će pročitati priloženo punomoćje.
(3) Kada matičar utvrdi da na njegov izveštaj nema prigovora, na prigodan način će upoznati buduće supružnike sa pravima i dužnostima u braku, a zatim će svakog od njih pojedinačno upitati da li slobodno pristaje da sklopi brak sa onim drugim.
(4) Posle datih potvrdnih izjava volje budućih supružnika matičar proglašava da je brak sklopljen.
(5) Posle proglaЕЎenja da je brak sklopljen matiДЌar Д‡e upitati supruЕѕnike kako glasi njihov sporazum o prezimenu.

Upisivanje braka u matiДЌnu knjigu
ДЊlan 303.
(1) Sklopljeni brak matiДЌar upisuje u matiДЌnu knjigu venДЌanih i u matiДЌnu knjigu roД‘enih za oba supruЕѕnika.
(2) Upis braka u matičnu knjigu venčanih potpisuju supružnici svojim imenom i novim prezimenom, punomoćnik svojim imenom i prezimenom pored ličnog imena supružnika koga zastupa, svedoci i matičar.
(3) Posle potpisivanja matiДЌar uruДЌuje supruЕѕnicima izvod iz matiДЌne knjige venДЌanih.

Dostavljanje izveЕЎtaja o sklopljenom braku
ДЊlan 304.
(1) Ako je mesto roД‘enja supruЕѕnika razliДЌito od mesta sklapanja braka, matiДЌar dostavlja izveЕЎtaj o sklopljenom braku nadleЕѕnom matiДЌaru.
(2) Ako je brak sklopio strani drЕѕavljanin, matiДЌar Д‡e izvod iz matiДЌne knjige venДЌanih dostaviti ministarstvu nadleЕѕnom za pravosuД‘e, koje Д‡e o sklopljenom braku obavestiti nadleЕѕno inostrano diplomatsko-konzularno predstavniЕЎtvo u naЕЎoj zemlji.
(3) MatiДЌar Д‡e, u sluДЌaju iz stava 2. ovog ДЌlana, uz izvod iz matiДЌne knjige venДЌanih dostaviti i podatke o mestu prebivaliЕЎta stranog drЕѕavljanina u inostranstvu.

3. Postupak priznanja oДЌinstva
Izjava o priznanju oДЌinstva
ДЊlan 305.
(1) Izjava o priznanju oДЌinstva daje se, po pravilu, matiДЌaru koji vodi matiДЌnu knjigu roД‘enih za dete i o njoj se sastavlja zapisnik.
(2) Ako je izjava o priznanju oДЌinstva data matiДЌaru koji nije nadleЕѕan, kao i ako je izjava data pred organom starateljstva ili sudom, organ pred kojim je priznato oДЌinstvo duЕѕan je da bez odlaganja zapisnik ili ispravu koja sadrЕѕi izjavu o priznanju oДЌinstva dostavi matiДЌaru koji vodi matiДЌnu knjigu roД‘enih za dete.
(3) Izjava o priznanju očinstva ne može se dati preko zakonskog zastupnika ili punomoćnika.

Izjava o saglasnosti sa priznanjem oДЌinstva
ДЊlan 306.
(1) Kada primi izjavu o priznanju oДЌinstva, matiДЌar je duЕѕan da pozove majku i dete, odnosno majku ili dete, odnosno staratelja deteta, da u roku od 30 dana daju izjavu o saglasnosti sa priznanjem oДЌinstva.
(2) Ako je majka u prijavi rođenja deteta navela da ocem deteta smatra muškarca koji je kasnije priznao očinstvo, neće se tražiti njena saglasnost u smislu stava 1. ovog člana.

Savetovanje oca
ДЊlan 307.
Ako majka i dete, odnosno majka ili dete, odnosno staratelj deteta, u roku od 30 dana od dana prijema poziva iz ДЌlana 306. stav 1. ovog zakona ne daju nikakvu izjavu ili izjave da odbijaju davanje saglasnosti sa priznanjem oДЌinstva, matiДЌar je duЕѕan da muЕЎkarca koji je priznao oДЌinstvo pouДЌi o njegovom pravu na utvrД‘ivanje oДЌinstva sudskom odlukom.

Savetovanje majke
ДЊlan 308.
(1) Kada majka prijavljuje roД‘enje deteta van braka, matiДЌar je duЕѕan da je pouДЌi o njenom pravu da imenuje muЕЎkarca koga smatra ocem deteta.
(2) Ako majka imenuje muЕЎkarca koga smatra ocem deteta, matiДЌar je duЕѕan da pozove tog muЕЎkarca da u roku od 30 dana dГў izjavu o priznanju oДЌinstva.
(3) Ako muЕЎkarac koga je majka imenovala ocem deteta u roku od 30 dana ne dГў nikakvu izjavu ili izjavi da on nije otac deteta, matiДЌar je duЕѕan da majku pouДЌi o njenom pravu na utvrД‘ivanje oДЌinstva sudskom odlukom.

UtvrД‘ivanje ispunjenosti uslova za upis priznanja oДЌinstva u matiДЌnu knjigu
ДЊlan 309.
(1) MatiДЌar utvrД‘uje, na osnovu izjava stranaka, priloЕѕenih isprava i na drugi naДЌin, da li su ispunjeni svi uslovi za upis priznanja oДЌinstva u matiДЌnu knjigu roД‘enih.
(2) MatiДЌar Д‡e usmeno saopЕЎtiti majci da muЕЎkarac za koga je ona navela da ga smatra ocem deteta nije priznao oДЌinstvo i o tome Д‡e saДЌiniti sluЕѕbenu beleЕЎku.
(3) MatiДЌar Д‡e usmeno saopЕЎtiti muЕЎkarcu koji je priznao oДЌinstvo da nisu ispunjeni svi uslovi predviД‘eni ovim zakonom za upis priznanja oДЌinstva u matiДЌnu knjigu roД‘enih i o tome Д‡e saДЌiniti sluЕѕbenu beleЕЎku.
(4) Kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi predviД‘eni ovim zakonom, matiДЌar Д‡e upisati priznanje oДЌinstva u matiДЌnu knjigu roД‘enih.

Upis priznanja oДЌinstva u matiДЌnu knjigu
ДЊlan 310.
(1) Priznanje oДЌinstva upisuje matiДЌar koji vodi matiДЌnu knjigu roД‘enih za dete.
(2) Posle upisa priznanja oДЌinstva matiДЌar uruДЌuje ocu izvod iz matiДЌne knjige roД‘enih za dete.

4. Postupak zasnivanja usvojenja
Pokretanje postupka
ДЊlan 311.
Postupak zasnivanja usvojenja mogu pokrenuti organ starateljstva po službenoj dužnosti, budući usvojitelji i roditelji odnosno staratelj deteta.

Zahtev usvojitelja za zasnivanje usvojenja
ДЊlan 312.
(1) Budući usvojitelji podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na čijem području oni imaju zajedničko prebivalište, odnosno boravište.
(2) Strani drЕѕavljani podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja preko ministarstva nadleЕѕnog za porodiДЌnu zaЕЎtitu.
(3) Budući usvojitelji uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnose izvod iz matične knjige rođenih za svakog od njih, kao i druge dokaze o svojoj podobnosti da usvoje dete (opšta podobnost usvojitelja).

Zahtev roditelja ili staratelja deteta za zasnivanje usvojenja
ДЊlan 313.
(1) Roditelj ili staratelj deteta podnosi pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na ДЌijem podruДЌju dete ima prebivaliЕЎte, odnosno boraviЕЎte.
(2) Roditelj ili staratelj deteta uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnosi izvod iz matiДЌne knjige roД‘enih za dete, kao i druge dokaze o podobnosti deteta da bude usvojeno (opЕЎta podobnost usvojenika).
(3) Kada primi zahtev roditelja za zasnivanje usvojenja, organ starateljstva duЕѕan je da mu preporuДЌi da se podvrgne psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva, porodiДЌnom savetovaliЕЎtu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodiДЌnim odnosima.
(4) U primerenom roku nakon ЕЎto je roditelju preporuДЌeno psiho-socijalno savetovanje, organ starateljstva Д‡e pozvati roditelja i dete koje je navrЕЎilo 10. godinu Еѕivota da pred njim daju pismene izjave o saglasnosti za usvojenje.
(5) Nakon ЕЎto roditelj da pismenu izjavu o saglasnosti za usvojenje, organ starateljstva je duЕѕan da detetu postavi privremenog staratelja koji Д‡e ga zastupati u postupku zasnivanja usvojenja.

OpЕЎta podobnost usvojitelja i usvojenika
ДЊlan 314.
(1) Organ starateljstva utvrđuje da li su budući usvojitelji podobni da usvoje dete (opšta podobnost usvojitelja) i da li je dete podobno da bude usvojeno (opšta podobnost usvojenika) na osnovu izjava budućih usvojitelja, roditelja ili staratelja deteta, samog deteta, na osnovu priloženih isprava i na drugi način.
(2) Odluka o opЕЎtoj podobnosti donosi se na osnovu nalaza i struДЌnog miЕЎljenja psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara.
(3) Nalaz i miЕЎljenje iz stava 2. ovog ДЌlana daju struДЌnjaci organa starateljstva.
(4) Organ starateljstva moЕѕe zatraЕѕiti nalaz i miЕЎljenje i od struДЌnjaka porodiДЌnih savetovaliЕЎta ili drugih ustanova specijalizovanih za posredovanje u porodiДЌnim odnosima, kao i od zdravstvenih ustanova.

Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja
ДЊlan 315.
(1) Organ starateljstva donosi pismeno reЕЎenje o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja ako utvrdi da podnosioci zahteva nisu podobni za usvojitelje (opЕЎta podobnost usvojitelja), odnosno da dete nije podobno da bude usvojeno (opЕЎta podobnost usvojenika).
(2) Organ starateljstva duЕѕan je da reЕЎenje iz stava 1. ovog ДЌlana donese u roku od 60 dana od dana predaje urednog zahteva.
(3) ЕЅalbu protiv reЕЎenja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadleЕѕnom za porodiДЌnu zaЕЎtitu u roku od 15 dana od dana prijema reЕЎenja.

Jedinstveni liДЌni registar usvojenja
ДЊlan 316.
(1) Kada utvrdi da su budući usvojitelji podobni da usvoje dete (opšta podobnost usvojitelja), odnosno da je dete podobno da bude usvojeno (opšta podobnost usvojenika), organ starateljstva dužan je da podatke o budućim usvojiteljima odnosno budućem usvojeniku odmah unese u Jedinstveni lični registar usvojenja.
(2) Jedinstveni liДЌni registar usvojenja vodi ministarstvo nadleЕѕno za porodiДЌnu zaЕЎtitu.
(3) Jedinstveni lični registar usvojenja sadrži evidenciju podataka o budućim usvojiteljima za koje je utvrđeno da su podobni da usvoje dete (opšta podobnost usvojitelja) i deci za koju je utvrđeno da su podobna da budu usvojena (opšta podobnost usvojenika).
(4) NaДЌin voД‘enja Jedinstvenog liДЌnog registra usvojenja propisuje ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu.

Izbor budućih usvojitelja
ДЊlan 317.
(1) Organ starateljstva koji je utvrdio opštu podobnost usvojenika bira buduće usvojitelje na osnovu evidencije iz Jedinstvenog ličnog registra usvojenja i o tome donosi poseban zaključak.
(2) Izbor budućih usvojitelja ne vrši se ako dete usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta, odnosno ako usvojeno dete usvaja supružnik ili vanbračni partner usvojitelja deteta.
(3) Izbor budućih usvojitelja ne vrši se ako usvojitelji i roditelj odnosno staratelj deteta sporazumno izvrše izbor i ako organ starateljstva proceni da je takav sporazum u najboljem interesu deteta.

PrilagoД‘avanje
ДЊlan 318.
(1) Organ starateljstva koji je izabrao buduće usvojitelje dužan je da im uputi dete radi uzajamnog prilagođavanja, osim ako je usvojitelj strani državljanin.
(2) Period prilagoД‘avanja ne moЕѕe trajati duЕѕe od ЕЎest meseci.
(3) Organ starateljstva dužan je da nadzire uspešnost uzajamnog prilagođavanja budućih usvojitelja i deteta te da o svojim ocenama sastavlja službene beleške (posebna podobnost usvojitelja i usvojenika).

Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja
ДЊlan 319.
(1) Organ starateljstva donosi pismeno reЕЎenje o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja ako utvrdi da uzajamno prilagoД‘avanje nije bilo uspeЕЎno.
(2) ЕЅalbu protiv reЕЎenja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadleЕѕnom za porodiДЌnu zaЕЎtitu u roku od 15 dana od dana prijema reЕЎenja.

ReЕЎenje o usvojenju
ДЊlan 320.
(1) Organ starateljstva koji je izabrao buduće usvojitelje donosi pismeno rešenje o usvojenju:
1. ako su budući usvojitelji podobni da usvoje dete (opšta podobnost usvojitelja);
2. ako je dete podobno da bude usvojeno (opЕЎta podobnost usvojenika) i
3. ako utvrdi da je uzajamno prilagođavanje budućih usvojitelja i deteta bilo uspešno (posebna podobnost usvojitelja i usvojenika).
(2) Usvojenje je zasnovano danom donoЕЎenja reЕЎenja o usvojenju.

Upoznavanje sa pravnim posledicama
ДЊlan 321.
(1) Službeno lice organa starateljstva sa budućim usvojiteljima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je dužno da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju zasnivanjem usvojenja.
(2) Službeno lice organa starateljstva može obaviti razgovor i sa detetom, ako je to u skladu sa godinama i zrelošću deteta, u kojem će ga podrobno obavestiti o predstojećem usvojenju.

Savetovanje
ДЊlan 322.
(1) Službeno lice organa starateljstva preporučiće budućim usvojiteljima da detetu saopšte istinu o njegovom poreklu što je pre moguće.
(2) Službeno lice organa starateljstva dužno je da preporuči budućim usvojiteljima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva, porodičnom savetovalištu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.

IskljuДЌivanje javnosti
ДЊlan 323.
(1) U postupku zasnivanja usvojenja javnost je iskljuДЌena.
(2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o usvojenju spadaju u sluЕѕbenu tajnu i nju su duЕѕni da ДЌuvaju svi uДЌesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni.

Mesto i naДЌin uruДЌivanja reЕЎenja
ДЊlan 324.
(1) ReЕЎenje o usvojenju uruДЌuje se na sveДЌan naДЌin liДЌno usvojiteljima i staratelju usvojenika.
(2) UruДЌivanju reЕЎenja iz stava 1. ovog ДЌlana moЕѕe prisustvovati i dete ako je to u skladu sa njegovim godinama i zreloЕЎД‡u.

ReЕЎenje o novom upisu roД‘enja
ДЊlan 325.
(1) Na osnovu reЕЎenja o usvojenju organ starateljstva donosi reЕЎenje o novom upisu roД‘enja usvojenika.
(2) ReЕЎenjem o novom upisu roД‘enja usvojenika podaci o roditeljima zamenjuju se podacima o usvojiteljima.
(3) ReЕЎenje iz stava 1. ovog ДЌlana konaДЌno je i njime se poniЕЎtava raniji upis roД‘enja usvojenika.

Upisivanje i uvid u matiДЌnu knjigu
ДЊlan 326.
(1) ReЕЎenje o novom upisu roД‘enja usvojenika dostavlja se bez odlaganja matiДЌaru koji vodi matiДЌnu knjigu roД‘enih za dete.
(2) Posle novog upisa roД‘enja usvojenika pravo uvida u matiДЌnu knjigu roД‘enih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta.
(3) Pre nego ЕЎto dozvoli detetu uvid u matiДЌnu knjigu roД‘enih, matiДЌar je duЕѕan da uputi dete na psiho-socijalno savetovanje u organ starateljstva, porodiДЌno savetovaliЕЎte ili u drugu ustanovu koja je specijalizovana za posredovanje u porodiДЌnim odnosima.

Evidencija i dokumentacija o usvojenju
ДЊlan 327.
(1) Organ starateljstva duЕѕan je da vodi evidenciju i dokumentaciju o usvojenoj deci.
(2) NaДЌin voД‘enja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu.

Postupak zasnivanja hraniteljstva
ДЊlan 328.
(1) U postupku zasnivanja hraniteljstva shodno se primenjuju odredbe ДЌl. 311-315, ДЌl. 320. i 321. i ДЌl. 323. i 324. ovog zakona o postupku zasnivanja usvojenja.
(2) NaДЌin voД‘enja evidencije i dokumentacije o hraniteljstvu propisuje ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu.

5. Postupak stavljanja pod starateljstvo
Pokretanje postupka
ДЊlan 329.
(1) Postupak stavljanja pod starateljstvo pokreće organ starateljstva po službenoj dužnosti.
(2) Inicijativu za pokretanje postupka stavljanja pod starateljstvo mogu da podnesu zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne zaЕЎtite, pravosudni i drugi drЕѕavni organi, udruЕѕenja i graД‘ani.

Mesna nadleЕѕnost
ДЊlan 330.
(1) U postupku stavljanja pod starateljstvo mesno je nadležan organ starateljstva prema mestu prebivališta, odnosno boravišta štićenika.
(2) Mesna nadležnost za štićenika kome se ne mogu utvrditi ni prebivalište ni boravište određuje se prema mestu gde je štićenik nađen.

IskljuДЌivanje javnosti
ДЊlan 331.
(1) U postupku stavljanja pod starateljstvo javnost je iskljuДЌena.
(2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o stavljanju pod starateljstvo spadaju u sluЕѕbenu tajnu i nju su duЕѕni da ДЌuvaju svi uДЌesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni.

Hitnost postupka
ДЊlan 332.
(1) Postupak stavljanja pod starateljstvo jeste hitan.
(2) Privremeni zaključak o obezbeđenju smeštaja štićenika organ starateljstva dužan je da donese u roku od 24 sata od trenutka kada je obavešten o postojanju potrebe za starateljstvom.
(3) Ako štićenik ima imovinu, organ starateljstva dužan je da izvrši popis imovine štićenika najkasnije u roku od osam dana od dana kada je obavešten o postojanju potrebe za starateljstvom.
(4) ReЕЎenje o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva duЕѕan je da donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je obaveЕЎten o postojanju potrebe za starateljstvom nad maloletnim detetom odnosno od dana prijema sudske odluke o liЕЎenju poslovne sposobnosti punoletnog lica.

ReЕЎenje o stavljanju pod starateljstvo
ДЊlan 333.
(1) Organ starateljstva donosi reЕЎenje o stavljanju pod starateljstvo ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uruДЌuje ga staratelju bez odlaganja.
(2) Ako štićenik ima imovinu, staratelju se uručuje i izveštaj stalne komisije za popis i procenu vrednosti imovine štićenika, a sama imovina predaje mu se na upravljanje i raspolaganje.
(3) ReЕЎenjem o stavljanju pod starateljstvo odreД‘uju se prava i duЕѕnosti staratelja.
(4) UruДЌivanjem reЕЎenja o stavljanju pod starateljstvo smatra se da je staratelj upoznat sa svojim pravima i duЕѕnostima (uvoД‘enje staratelja u duЕѕnost).
(5) ЕЅalbu protiv reЕЎenja o stavljanju pod starateljstvo moЕѕe izjaviti staratelj, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadleЕѕnom za porodiДЌnu zaЕЎtitu u roku od 15 dana od dana prijema reЕЎenja.

ReЕЎenje o postavljenju novog staratelja
ДЊlan 334.
(1) Organ starateljstva donosi reЕЎenje o postavljenju novog staratelja ako utvrdi da je prethodno postavljeni staratelj razreЕЎen duЕѕnosti ili je umro.
(2) Na reЕЎenje iz stava 1. ovog ДЌlana primenjuju se odredbe ДЌlana 333. ovog zakona.

PrituЕѕba na rad staratelja
ДЊlan 335.
(1) Pritužbu na rad staratelja organu starateljstva mogu podneti štićenik koji je sposoban za rasuđivanje i lice koje ima pravni interes.
(2) Organ starateljstva duЕѕan je da na prituЕѕbu iz stava 1. ovog ДЌlana odgovori u roku od 15 dana od dana kada je prituЕѕba primljena u organu starateljstva.

ReЕЎenje o razreЕЎenju staratelja
ДЊlan 336.
(1) Organ starateljstva donosi reЕЎenje o razreЕЎenju staratelja ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uruДЌuje ga staratelju bez odlaganja.
(2) ЕЅalbu protiv reЕЎenja o razreЕЎenju staratelja moЕѕe izjaviti staratelj, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadleЕѕnom za porodiДЌnu zaЕЎtitu u roku od 15 dana od dana prijema reЕЎenja.
(3) Primopredaja izmeД‘u ranijeg i novog staratelja obavlja se po pravilima o stavljanju pod starateljstvo iz ДЌlana 333. ovog zakona.

ReЕЎenje o prestanku starateljstva
ДЊlan 337.
(1) Organ starateljstva donosi rešenje o prestanku starateljstva ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uručuje ga bez odlaganja staratelju i štićeniku.
(2) Žalbu protiv rešenja o prestanku starateljstva mogu izjaviti staratelj i štićenik koji je sposoban za rasuđivanje, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

PrituЕѕba na rad organa starateljstva
ДЊlan 338.
(1) Pritužbu na rad organa starateljstva mogu podneti staratelj, štićenik koji je sposoban za rasuđivanje i lice koje ima pravni interes.
(2) PrituЕѕba se podnosi ministarstvu nadleЕѕnom za porodiДЌnu zaЕЎtitu.
(3) Ministarstvo nadleЕѕno za porodiДЌnu zaЕЎtitu duЕѕno je da odgovori na prituЕѕbu iz stava 1. ovog ДЌlana u roku od 30 dana od dana prijema prituЕѕbe.

Upisivanje u matiДЌnu knjigu
ДЊlan 339.
(1) Konačno rešenje o stavljanju pod starateljstvo odnosno konačno rešenje o prestanku starateljstva dostavlja se bez odlaganja matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za štićenika.
(2) Ako štićenik ima nepokretnosti, rešenje iz stava 1. ovog člana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.

Evidencija i dokumentacija o stavljanju pod starateljstvo
ДЊlan 340.
(1) Organ starateljstva dužan je da vodi evidenciju i dokumentaciju o štićenicima.
(2) NaДЌin voД‘enja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadleЕѕan za porodiДЌnu zaЕЎtitu.

Drugi postupci pred organom starateljstva
ДЊlan 341.
(1) Organ starateljstva vodi i druge postupke, u skladu sa zakonom.
(2) Organ starateljstva reЕЎenjem odluДЌuje o merama preventivnog ili korektivnog nadzora nad vrЕЎenjem roditeljskog prava odnosno o odreД‘ivanju i promeni liДЌnog imena deteta.
(3) ЕЅalbu protiv reЕЎenja iz stava 2. ovog ДЌlana mogu izjaviti roditelji deteta ministarstvu nadleЕѕnom za porodiДЌnu zaЕЎtitu u roku od 15 dana od dana prijema reЕЎenja.

[vrh strane]

Jedanaesti deo
LIДЊNO IME

I. ZAJEDNIДЊKE ODREDBE
Pojam
ДЊlan 342.
(1) LiДЌno ime sastoji se od imena i prezimena.
(2) LiДЌno ime upisuje se u matiДЌnu knjigu roД‘enih.
(3) Svako je duЕѕan da se sluЕѕi svojim liДЌnim imenom.

Skraćeno lično ime
ДЊlan 343.
(1) Lice čije ime ili prezime, odnosno i ime i prezime, sadrži više od tri reči dužno je da se u pravnom saobraćaju služi skraćenim ličnim imenom.
(2) Odluka o skraćenom ličnom imenu saopštava se matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za imaoca prava na lično ime i konstatuje se u matičnoj knjizi rođenih.

II. ODREДђIVANJE LIДЊNOG IMENA
Ime deteta
ДЊlan 344.
(1) Ime deteta odreД‘uju roditelji.
(2) Roditelji imaju pravo da se ime deteta upiЕЎe u matiДЌnu knjigu roД‘enih i na maternjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja.
(3) Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, ime kojim se vreД‘a moral ili ime koje je u suprotnosti sa obiДЌajima i shvatanjima sredine.
(4) Ime deteta odreД‘uje organ starateljstva ako roditelji nisu Еѕivi, ako nisu poznati, ako u zakonom odreД‘enom roku nisu odredili ime detetu, ako ne mogu da postignu sporazum o imenu deteta, odnosno ako su odredili pogrdno ime, ime kojim se vreД‘a moral ili ime koje je u suprotnosti sa obiДЌajima i shvatanjima sredine.

Prezime deteta
ДЊlan 345.
(1) Prezime deteta odreД‘uju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja.
(2) Roditelji ne mogu zajedniДЌkoj deci odrediti razliДЌita prezimena.
(3) Prezime deteta odreД‘uje organ starateljstva ako roditelji nisu Еѕivi, ako nisu poznati, odnosno ako ne mogu da postignu sporazum o prezimenu deteta.

III. PROMENA LIДЊNOG IMENA
Ko ima pravo na promenu
ДЊlan 346.
(1) Pravo na promenu liДЌnog imena ima svako lice koje je navrЕЎilo 15. godinu Еѕivota i koje je sposobno za rasuД‘ivanje.
(2) Dete koje je navrЕЎilo 10. godinu Еѕivota i koje je sposobno za rasuД‘ivanje ima pravo na davanje saglasnosti sa promenom liДЌnog imena.

Ko nema pravo na promenu
ДЊlan 347.
Pravo na promenu liДЌnog imena nema:
1. lice protiv koga se vodi kriviДЌni postupak za delo za koje se goni po sluЕѕbenoj duЕѕnosti;
2. lice koje je osuД‘eno za kriviДЌno delo za koje se goni po sluЕѕbenoj duЕѕnosti dok kazna nije izvrЕЎena odnosno dok traju pravne posledice osude;
3. lice koje promenom liДЌnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu;
4. lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vreД‘a moral ili ime koje je u suprotnosti sa obiДЌajima i shvatanjima sredine.

Promena prezimena supruЕѕnika
ДЊlan 348.
(1) SupruЕѕnici se prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da svaki od njih:
1. zadrЕѕi svoje prezime;
2. umesto svog uzme prezime drugog supruЕѕnika;
3. svom prezimenu doda prezime drugog supruЕѕnika odnosno prezimenu drugog supruЕѕnika doda svoje prezime.
(2) SupruЕѕnik koji je promenio prezime sklapanjem braka moЕѕe u roku od 60 dana od dana prestanka braka uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka.

Promena prezimena deteta
ДЊlan 349.
(1) Detetu se moЕѕe promeniti prezime:
1. utvrД‘ivanjem materinstva odnosno oДЌinstva;
2. osporavanjem materinstva odnosno oДЌinstva.
(2) Usvojenom detetu moЕѕe se promeniti prezime prema prezimenu jednog ili oba usvojitelja.
(3) Dete koje je promenilo prezime usvojenjem moЕѕe posle prestanka usvojenja poniЕЎtenjem uzeti svoje prezime.

Stvarna i mesna nadleЕѕnost
ДЊlan 350.
(1) Zahtev za promenu liДЌnog imena podnosi se opЕЎtinskoj upravi na ДЌijem podruДЌju podnosilac zahteva ima prebivaliЕЎte, odnosno boraviЕЎte.
(2) OpЕЎtinska uprava koja prihvati zahtev za promenu liДЌnog imena duЕѕna je da o tome obavesti nadleЕѕnog matiДЌara radi upisa promene liДЌnog imena u matiДЌnu knjigu roД‘enih i venДЌanih i organ koji vodi evidenciju o prebivaliЕЎtu graД‘ana.
(3) ЕЅalbu protiv reЕЎenja o odbijanju zahteva za promenu liДЌnog imena podnosilac moЕѕe izjaviti ministarstvu nadleЕѕnom za porodiДЌnu zaЕЎtitu u roku od 15 dana od dana prijema reЕЎenja.

IV. ZAЕ TITA PRAVA NA LIДЊNO IME
Povreda prava na liДЌno ime
ДЊlan 351.
Pravo na liДЌno ime moЕѕe se povrediti naroДЌito:
1. spreДЌavanjem imaoca da se sluЕѕi svojim liДЌnim imenom ili delom imena, odnosno ometanjem na drugi naДЌin da vrЕЎi pravo na liДЌno ime (spreДЌavanje i ometanje vrЕЎenja prava na liДЌno ime);
2. pripisivanjem imaocu drugaДЌijeg liДЌnog imena ili dela imena odnosno tvrdnjom da je imalac duЕѕan da se sluЕѕi drugaДЌijim liДЌnim imenom ili delom imena, oznaДЌavanjem imaoca drugaДЌijim liДЌnim imenom od njegovog, osporavanjem imaocu na drugi naДЌin prava da se sluЕѕi svojim liДЌnim imenom (osporavanje prava na liДЌno ime);
3. iskrivljenim, skraćenim, proširenim ili drugačijim navođenjem imaočevog ličnog imena ili dela imena, osim kada je to uobičajeno ili neophodno (iskrivljavanje ličnog imena);
4. oznaДЌavanjem sebe, drugog lica, organizacije, stvari ili pojave imaoДЌevim liДЌnim imenom ili delom imena, navoД‘enjem drugoga ili dopuЕЎtanjem drugome da sebe oznaДЌava imaoДЌevim liДЌnim imenom ili delom imena, neovlaЕЎД‡enom upotrebom imaoДЌevog liДЌnog imena ili dela imena na drugi naДЌin bez pristanka imaoca (neovlaЕЎД‡ena upotreba liДЌnog imena).

Pristanak za upotrebu imena
ДЊlan 352.
(1) Imalac moЕѕe i uz naknadu dati pristanak za upotrebu svog liДЌnog imena ili dela imena u dopuЕЎtene svrhe.
(2) Za upotrebu prezimena potreban je pristanak i drugih lica na koja se imaoДЌevo prezime odnosi (supruЕѕnik, dete, roditelj i dr.) ako bi upotrebom bilo povreД‘eno pravo tih lica.

Vezanost pristankom
ДЊlan 353.
Pristanak dat za jednu upotrebu liДЌnog imena, za odreД‘eni naДЌin upotrebe odnosno za upotrebu u odreД‘enu svrhu ne smatra se pristankom i za ponovljenu upotrebu, za upotrebu na drugi naДЌin odnosno za upotrebu u neku drugu svrhu.

Opoziv pristanka
ДЊlan 354.
(1) Ako je imalac zadrЕѕao pravo da pristanak za upotrebu liДЌnog imena opozove, opozivom pristanak prestaje.
(2) I kada nije zadrЕѕao pravo na opoziv, imalac moЕѕe opozvati pristanak ako bi upotreba njegovog liДЌnog imena, s obzirom na okolnosti sluДЌaja, znatno naЕЎkodila njegovim interesima, a on to nije mogao predvideti.
(3) U slučaju iz stava 2. ovog člana, oštećeni ima pravo na naknadu štete prouzrokovane opozivom pristanka.

TuЕѕbe
ДЊlan 355.
Lice ДЌije je pravo na liДЌno ime povreД‘eno moЕѕe u parniДЌnom postupku zahtevati od suda da:
1. utvrdi postojanje prava da se ono sluЕѕi svojim liДЌnim imenom;
2. naredi uklanjanje, uniЕЎtenje ili preinaДЌenje predmeta kojima je izvrЕЎena povreda prava, povlaДЌenje tvrdnje kojom se osporava imaocu pravo na liДЌno ime ili neЕЎto drugo ЕЎto je potrebno za uklanjanje stanja povrede prava;
3. zabrani dalje vršenje ili ponavljanje radnje kojom se povređuje pravo, pod pretnjom plaćanja određene svote novca povređenom ako se radnja povrede ne obustavi ili ako se ponovi;
4. dosudi naknadu materijalne i nematerijalne ЕЎtete;
5. dosudi deo dobiti ostvarene upotrebom liДЌnog imena, srazmerno tome koliko je upotreba liДЌnog imena doprinela ostvarenju dobiti.

Aktivna legitimacija posle smrti imaoca prava na liДЌno ime
ДЊlan 356.
Ako je imalac prava na liДЌno ime umro posle izvrЕЎene povrede, kao i ako je povreda izvrЕЎena posle smrti imaoca prava na liДЌno ime, zaЕЎtitu prava na liДЌno ime mogu zahtevati: lice koje je umrli odredio da se stara o zaЕЎtiti njegovog liДЌnog imena, supruЕѕnik, dete i roditelj umrlog.

[vrh strane]

Dvanaesti deo
PRELAZNE I ZAVRЕ NE ODREDBE

Primena ovog zakona
ДЊlan 357.
(1) Odredbe ovog zakona primenjuju se i na porodiДЌne odnose koji su nastali do dana poДЌetka primene ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije drugaДЌije odreД‘eno.
(2) Sudski odnosno upravni postupak koji je pokrenut po odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima ("Službeni glasnik SRS", br. 22/80 i 11/88 i "Službeni glasnik RS", br. 22/93, 25/93, 35/94, 46/95 i 29/01) nastaviće se prema odredbama ovog zakona, osim ako je do dana početka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka.
(3) Ako je do dana poДЌetka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka u postupku iz stava 2. ovog ДЌlana, postupak Д‡e se nastaviti prema odredbama Zakona o braku i porodiДЌnim odnosima ("SluЕѕbeni glasnik SRS", br. 22/80 i 11/88 i "SluЕѕbeni glasnik RS", br. 22/93, 25/93, 35/94, 46/95 i 29/01).
(4) Ako posle poДЌetka primene ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 3. ovog ДЌlana, dalji postupak sproveЕЎД‡e se prema odredbama ovog zakona.

Usvojenje
ДЊlan 358.
(1) Na usvojenje zasnovano pre poДЌetka primene ovog zakona primenjuju se propisi koji su vaЕѕili do dana poДЌetka primene ovog zakona.
(2) Usvojenje zasnovano po odredbama ovog zakona smatra se potpunim usvojenjem za potrebe drugih zakona.

Brak
ДЊlan 359.
(1) Brak zakljuДЌen pre 9. maja 1946. godine punovaЕѕan je ako je zakljuДЌen saglasno propisima koji su bili na snazi u vreme zakljuДЌenja braka.
(2) Brak zakljuДЌen u vremenu od 6. aprila 1941. godine do 9. maja 1946. godine pred vojnim organima, narodnooslobodilaДЌkim odborima ili narodnim odborima priznaje se punovaЕѕnim ako su bili u vreme zakljuДЌenja braka ispunjeni uslovi iz ДЌl. 15-19. ovog zakona i ako je uveden u matiДЌne knjige ili je traЕѕeno to uvoД‘enje do 9. maja 1947. godine.
(3) Brakovi zakljuДЌeni posle 9. maja 1946. godine do 5. maja 1955. godine sklopljeni uz uДЌeЕЎД‡e matiДЌara ili drugog sluЕѕbenika narodnog odbora, a bez uДЌeЕЎД‡a predsednika narodnog odbora, odnosno odreД‘enog ДЌlana narodnog odbora, priznaju se punovaЕѕnim od dana njihovog zakljuДЌenja ako su ispunjeni ostali uslovi za punovaЕѕnost tih brakova po Osnovnom zakonu o braku ("SluЕѕbeni list SFRJ", broj 29/64).
(4) Odredba stava 3. ovog člana ne primenjuje se na brakove koji su pravnosnažnom sudskom presudom oglašeni za nepostojeće.

Shodna primena zakona kojim se ureД‘uje vanparniДЌni postupak
ДЊlan 360.
Na postupak iz ДЌlana 11. stav 3. ovog zakona, do ureД‘enja posebnog vanparniДЌnog postupka zakonom - shodno Д‡e se primenjivati odredbe zakona kojim je ureД‘en vanparniДЌni postupak za davanje dozvole za zakljuДЌenje braka.

Rokovi
ДЊlan 361.
Rokovi za podizanje tužbi predviđeni ovim zakonom primenjivaće se na sve slučajeve u kojima rokovi nisu istekli po odredbama ovog zakona.

Prestanak vaЕѕenja drugih zakona i propisa
ДЊlan 362.
(1) Danom poДЌetka primene ovog zakona prestaje da vaЕѕi Zakon o braku i porodiДЌnim odnosima ("SluЕѕbeni glasnik SRS", br. 22/80 i 11/88 i "SluЕѕbeni glasnik RS", br. 22/93, 25/93, 35/94, 46/95 i 29/01).
(2) Danom poДЌetka primene ovog zakona prestaju da vaЕѕe podzakonski akti doneti na osnovu zakona iz stava 1. ovog ДЌlana.
(3) Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe Glave pete (Lišenje i vraćanje roditeljskog prava) Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", broj 46/95).

Stupanje na snagu i primena ovog zakona
ДЊlan 363.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "SluЕѕbenom glasniku Republike Srbije" , a primenjuje se od 1. jula 2005. godine, osim odredaba ДЌlana 203. st. 2. i 3. ovog zakona koje se primenjuju od 1. jula 2006. godine.

[vrh strane]