| |
KRIVIДЊNI ZAKONIK
OPЕ TI DEO
GLAVA PRVA
OSNOVNE ODREDBE
Nema kriviДЌnog dela niti kazne bez zakona
ДЊlan 1.
Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.
Nema kazne bez krivice
ДЊlan 2.
Kazna i mere upozorenja mogu se izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo.
Osnov i granice kriviДЌnopravne prinude
ДЊlan 3.
ZaЕЎtita ДЌoveka i drugih osnovnih druЕЎtvenih vrednosti predstavlja osnov i granice za odreД‘ivanje kriviДЌnih dela, propisivanje kriviДЌnih sankcija i njihovu primenu, u meri u kojoj je to nuЕѕno za suzbijanje tih dela.
KriviДЌne sankcije i njihova opЕЎta svrha
ДЊlan 4.
(1) KriviДЌne sankcije su: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.
(2) Opšta svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija je suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom.
(3) Krivične sankcije se ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo četrnaest godina. Vaspitne mere i druge krivične sankcije mogu se izreći maloletniku pod uslovima propisanim posebnim zakonom.
[vrh strane]
GLAVA DRUGA
VAЕЅENJE KRIVIДЊNOG ZAKONODAVSTVA REPUBLIKE SRBIJE
Vremensko vaЕѕenje kriviДЌnog zakonodavstva
ДЊlan 5.
(1) Na uДЌinioca kriviДЌnog dela primenjuje se zakon koji je vaЕѕio u vreme izvrЕЎenja kriviДЌnog dela.
(2) Ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.
(3) Na uДЌinioca kriviДЌnog dela koje je predviД‘eno zakonom sa odreД‘enim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon, bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drukДЌije odreД‘eno.
VaЕѕenje kriviДЌnog zakonodavstva na teritoriji Srbije
ДЊlan 6.
(1) KriviДЌno zakonodavstvo Republike Srbije vaЕѕi za svakog ko na njenoj teritoriji uДЌini kriviДЌno delo.
(2) Krivično zakonodavstvo Srbije važi i za svakog ko učini krivično delo na domaćem brodu, bez obzira gde se brod nalazi u vreme izvršenja dela.
(3) Krivično zakonodavstvo Srbije važi i za svakog ko učini krivično delo u domaćem civilnom vazduhoplovu dok je u letu ili u domaćem vojnom vazduhoplovu, bez obzira gde se vazduhoplov nalazio u vreme izvršenja krivičnog dela.
(4) Ako je u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana u stranoj državi pokrenut ili dovršen krivični postupak, krivično gonjenje u Srbiji preduzeće se samo po odobrenju republičkog javnog tužioca.
(5) KriviДЌno gonjenje stranca u sluДЌajevima iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana moЕѕe se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti stranoj drЕѕavi.
VaЕѕenje kriviДЌnog zakonodavstva Srbije za uДЌinioce odreД‘enih kriviДЌnih dela izvrЕЎenih u inostranstvu
ДЊlan 7.
Krivično zakonodavstvo Srbije važi za svakog ko u inostranstvu učini krivično delo iz čl. 305. do 316. i čl. 318. do 321. ovog zakonika ili iz člana 223. ovog zakonika, ako se falsifikovanje odnosi na domaći novac.
VaЕѕenje kriviДЌnog zakonodavstva Srbije za drЕѕavljanina Srbije koji uДЌini kriviДЌno delo u inostranstvu
ДЊlan 8.
(1) KriviДЌno zakonodavstvo Srbije vaЕѕi za drЕѕavljanina Srbije i kad u inostranstvu uДЌini koje drugo kriviДЌno delo, osim kriviДЌnih dela navedenih u ДЌlanu 7. ovog zakonika, ako se zatekne na teritoriji Srbije ili Crne Gore ili bude ekstradiran drЕѕavnoj zajednici Srbija i Crna Gora.
(2) Pod uslovima iz stava 1. ovog ДЌlana kriviДЌno zakonodavstvo Srbije vaЕѕi i za uДЌinioca koji je postao drЕѕavljanin Srbije poЕЎto je uДЌinio kriviДЌno delo.
VaЕѕenje kriviДЌnog zakonodavstva Srbije za stranca koji uДЌini kriviДЌno delo u inostranstvu
ДЊlan 9.
(1) KriviДЌno zakonodavstvo Srbije vaЕѕi i za stranca koji van teritorije Srbije uДЌini prema njoj ili njenom drЕѕavaljaninu kriviДЌno delo i kad nisu u pitanju kriviДЌna dela navedena u ДЌlanu 7. ovog zakonika, ako se zatekne na teritoriji Srbije ili Crne Gore ili bude ekstradiran drЕѕavnoj zajednici Srbija i Crna Gora.
(2) Krivično zakonodavstvo Srbije važi i za stranca koji prema stranoj državi ili prema strancu učini u inostranstvu krivično delo za koje se po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, ako se zatekne na teritoriji Srbije, a ne bude ekstradiran stranoj državi. Ako ovim zakonikom nije drukčije određeno, sud u takvom slučaju ne može izreći težu kaznu od one koja je propisana zakonom zemlje u kojoj je krivično delo učinjeno.
Posebni uslovi za kriviДЌno gonjenje za kriviДЌno delo uДЌinjeno u inostranstvu
ДЊlan 10.
(1) U slučaju iz čl. 8. i 9. ovog zakonika krivično gonjenje se neće preduzeti, ako je:
1) uДЌinilac potpuno izdrЕѕao kaznu na koju je u inostranstvu osuД‘en;
2) uДЌinilac u inostranstvu pravnosnaЕѕnom presudom osloboД‘en ili mu je kazna zastarela ili oproЕЎtena;
3) prema neuračunljivom učiniocu u inostranstvu izvršena odgovarajuća mera bezbednosti;
4) za krivično delo po stranom zakonu za krivično gonjenje potreban zahtev oštećenog, a takav zahtev nije podnet.
(2) U sluДЌaju iz ДЌl. 8. i 9. ovog zakonika kriviДЌno gonjenje Д‡e se preduzeti samo kad se za kriviДЌno delo kaЕѕnjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo uДЌinjeno. Kad se u sluДЌaju iz ДЌl. 8. i 9. stav 1. ovog zakonika, po zakonu zemlje u kojoj je delo uДЌinjeno za to kriviДЌno delo ne kaЕѕnjava, kriviДЌno gonjenje se moЕѕe preduzeti samo po odobrenju republiДЌkog javnog tuЕѕioca.
(3) U sluДЌaju iz ДЌlana 9. stav 2. ovog zakonika, ako je u pitanju delo koje je u vreme kad je izvrЕЎeno smatrano kriviДЌnim delom prema opЕЎtim pravnim naДЌelima priznatim u meД‘unarodnom pravu, gonjenje se moЕѕe preduzeti u Srbiji po odobrenju republiДЌkog javnog tuЕѕioca, bez obzira na zakon zemlje u kojoj je kriviДЌno delo uДЌinjeno.
UraДЌunavanje pritvora i kazne izdrЕѕane u inostranstvu
ДЊlan 11.
Pritvor, svako drugo lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom, lišenje slobode u toku ekstradicionog postupka, kao i kazna koju je učinilac izdržao po presudi inostranog ili međunarodnog krivičnog suda uračunaće se u kaznu koju izrekne domaći sud za isto krivično delo, a ako kazne nisu iste vrste, uračunavanje će se izvršiti po oceni suda.
VaЕѕenje zakona drЕѕave ДЌlanice kojim je predviД‘eno kriviДЌno delo
ДЊlan 12.
(1) KriviДЌno zakonodavstvo drЕѕave ДЌlanice kojim je predviД‘eno kriviДЌno delo vaЕѕi za svakog ko na teritoriji te drЕѕave ДЌlanice uДЌini kriviДЌno delo predviД‘eno njenim kriviДЌnim zakonodavstvom, bez obzira na to gde mu se za to delo sudi.
(2) Ako je krivično delo predviđeno krivičnim zakonodavstvom države članice izvršeno na teritoriji obe države članice, primeniće se zakon države članice u kojoj se učiniocu sudi.
(3) Za krivična dela predviđena zakonom države članice kad su ta dela izvršena van teritorije državne zajednice Srbija i Crna Gora ili na domaćem brodu ili u domaćem vazduhoplovu dok su van teritorije državne zajednice Srbija i Crna Gora, primenjuje se zakon države članice u kojoj se učiniocu sudi.
VaЕѕenje opЕЎteg dela ovog zakonika
ДЊlan 13.
Odredbe opЕЎteg dela ovog zakonika vaЕѕe za sva kriviДЌna dela odreД‘ena ovim zakonikom ili drugim zakonom.
[vrh strane]
GLAVA TREĆA
KRIVIДЊNO DELO
1. OpЕЎte odredbe o kriviДЌnom delu
KriviДЌno delo
ДЊlan 14.
(1) KriviДЌno delo je ono delo koje je zakonom predviД‘eno kao kriviДЌno delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.
(2) Nema kriviДЌnog dela ukoliko je iskljuДЌena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeleЕѕja kriviДЌnog dela odreД‘ena zakonom.
IzvrЕЎenje kriviДЌnog dela neДЌinjenjem
ДЊlan 15.
(1) KriviДЌno delo je uДЌinjeno neДЌinjenjem kad zakon propuЕЎtanje da se preduzme odreД‘eno ДЌinjenje predviД‘a kao kriviДЌno delo.
(2) NeДЌinjenjem moЕѕe biti uДЌinjeno i kriviДЌno delo koje je zakonom odreД‘eno kao ДЌinjenje, ako je uДЌinilac propuЕЎtanjem duЕѕnog ДЌinjenja ostvario obeleЕѕja tog kriviДЌnog dela.
Vreme izvrЕЎenja kriviДЌnog dela
ДЊlan 16.
(1) KriviДЌno delo je izvrЕЎeno u vreme kad je izvrЕЎilac radio ili bio duЕѕan da radi, bez obzira kad je posledica dela nastupila.
(2) SauДЌesnik je kriviДЌno delo uДЌinio u vreme kad je radio ili bio duЕѕan da radi.
Mesto izvrЕЎenja kriviДЌnog dela
ДЊlan 17.
(1) KriviДЌno delo je izvrЕЎeno kako u mestu gde je izvrЕЎilac radio ili bio duЕѕan da radi, tako i u mestu gde je u celini ili delimiДЌno nastupila posledica dela.
(2) PokuЕЎaj kriviДЌnog dela smatra se izvrЕЎenim kako u mestu gde je uДЌinilac radio, tako i u mestu gde je posledica po njegovom umiЕЎljaju trebalo da nastupi ili je mogla da nastupi.
(3) SauДЌesnik je kriviДЌno delo uДЌinio i u mestu u kojem je preduzeo radnju sauДЌesniЕЎtva.
Delo malog znaДЌaja
ДЊlan 18.
(1) Nije kriviДЌno delo ono delo koje, iako sadrЕѕi obeleЕѕja kriviДЌnog dela, predstavlja delo malog znaДЌaja.
(2) Delo je malog znaДЌaja ako je stepen krivice uДЌinioca nizak, ako su ЕЎtetne posledice odsutne ili neznatne i ako opЕЎta svrha kriviДЌnih sankcija ne zahteva izricanje kriviДЌne sankcije.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog ДЌlana mogu se primeniti na kriviДЌna dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novДЌana kazna.
NuЕѕna odbrana
ДЊlan 19.
(1) Nije kriviДЌno delo ono delo koje je uДЌinjeno u nuЕѕnoj odbrani.
(2) NuЕѕna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uДЌinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.
(3) UДЌiniocu koji je prekoraДЌio granice nuЕѕne odbrane moЕѕe se kazna ublaЕѕiti. Ako je uДЌinilac prekoraДЌio granice nuЕѕne odbrane usled jake razdraЕѕenosti ili prepasti izazvane napadom moЕѕe se i osloboditi od kazne.
Krajnja nuЕѕda
ДЊlan 20.
(1) Nije kriviДЌno delo ono delo koje je uДЌinjeno u krajnjoj nuЕѕdi.
(2) Krajnja nužda postoji kad je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo.
(3) Učiniocu koji je sam izazvao opasnost, ali iz nehata ili je prekoračio granice krajnje nužde, može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice krajnje nužde pod naročito olakšavajućim okolnostima može se i osloboditi od kazne.
(4) Nema krajnje nuЕѕde ako je uДЌinilac bio duЕѕan da se izlaЕѕe opasnosti koja je pretila.
Sila i pretnja
ДЊlan 21.
(1) Nije kriviДЌno delo ono delo koje je uДЌinjeno pod dejstvom neodoljive sile.
(2) Ako je kriviДЌno delo uДЌinjeno pod dejstvom sile koja nije neodoljiva ili pretnje, uДЌiniocu se kazna moЕѕe ublaЕѕiti.
(3) U slučaju iz stava 1. ovog člana kao izvršilac krivičnog dela smatraće se lice koje je primenilo neodoljivu silu.
Krivica
ДЊlan 22.
(1) Krivica postoji ako je uДЌinilac u vreme kada je uДЌinio kriviДЌno delo bio uraДЌunljiv i postupao sa umiЕЎljajem, a bio je svestan ili je bio duЕѕan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.
(2) KriviДЌno delo je uДЌinjeno sa krivicom i ako je uДЌinilac postupao iz nehata, ukoliko zakon to izriДЌito predviД‘a.
NeuraДЌunljivost
ДЊlan 23.
(1) Nije kriviДЌno delo ono delo koje je uДЌinjeno u stanju neuraДЌunljivosti.
(2) Neuračunljiv je onaj učinilac koji nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne poremećenosti.
(3) UДЌiniocu kriviДЌnog dela ДЌija je sposobnost da shvati znaДЌaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 2. ovog ДЌlana (bitno smanjena uraДЌunljivost) moЕѕe se ublaЕѕiti kazna.
Skrivljena neuraДЌunljivost
ДЊlan 24.
(1) Krivica uДЌinioca kriviДЌnog dela koji se upotrebom alkohola, droga ili na drugi naДЌin doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati znaДЌaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvrД‘uje se prema vremenu neposredno pre dovoД‘enja u takvo stanje.
(2) UДЌiniocu koji je pod okolnostima iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinio kriviДЌno delo u stanju bitno smanjene uraДЌunljivosti ne moЕѕe se po tom osnovu ublaЕѕiti kazna.
UmiЕЎljaj
ДЊlan 25.
KriviДЌno delo je uДЌinjeno sa umiЕЎljajem kad je uДЌinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrЕЎenje ili kad je uДЌinilac bio svestan da moЕѕe uДЌiniti delo pa je na to pristao.
Nehat
ДЊlan 26.
Krivično delo je učinjeno iz nehata kad je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti ili kad nije bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.
Odgovornost za teЕѕu posledicu
ДЊlan 27.
Kad je iz krivičnog dela proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu, ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umišljajem ako time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela.
Stvarna zabluda
ДЊlan 28.
(1) Nije kriviДЌno delo ono delo koje je uДЌinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi.
(2) Stvarna zabluda je neotklonjiva ako uДЌinilac nije bio duЕѕan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeleЕѕje kriviДЌnog dela ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, ДЌinila delo dozvoljenim.
(3) Ako je učinilac bio u stvarnoj zabludi usled nehata, postojaće krivično delo učinjeno iz nehata kad zakon takvo krivično delo predviđa.
Pravna zabluda
ДЊlan 29.
(1) Nije kriviДЌno delo ono delo koje je uДЌinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi.
(2) Pravna zabluda je neotklonjiva ako uДЌinilac nije bio duЕѕan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno.
(3) UДЌiniocu koji nije znao da je delo zabranjeno, ali je to mogao i bio duЕѕan da zna, kazna se moЕѕe ublaЕѕiti.
2. PokuЕЎaj kriviДЌnog dela
PokuЕЎaj
ДЊlan 30.
(1) Ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj.
(2) UДЌinilac Д‡e se za pokuЕЎaj kazniti kaznom propisanom za kriviДЌno delo, ili ublaЕѕenom kaznom.
Nepodoban pokuЕЎaj
ДЊlan 31.
UДЌinilac koji pokuЕЎa da izvrЕЎi kriviДЌno delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu moЕѕe se osloboditi od kazne.
Dobrovoljni odustanak
ДЊlan 32.
(1) IzvrЕЎilac koji je pokuЕЎao izvrЕЎenje kriviДЌnog dela ali je dobrovoljno odustao od daljeg preduzimanja radnje izvrЕЎenja ili je spreДЌio nastupanje posledice, moЕѕe se osloboditi od kazne.
(2) Odredba stava 1. ovog člana neće se primeniti ukoliko učinilac krivično delo nije dovršio zbog okolnosti koje onemogućavaju ili znatno otežavaju izvršenje krivičnog dela, ili zbog toga što je smatrao da takve okolnosti postoje.
(3) Osloboditi se od kazne moЕѕe i saizvrЕЎilac, podstrekaДЌ ili pomagaДЌ koji je dobrovoljno spreДЌio izvrЕЎenje kriviДЌnog dela.
(4) Ako je u slučaju iz st. 1. i 3. učinilac dovršio neko drugo samostalno krivično delo koje nije obuhvaćeno krivičnim delom od čijeg izvršenja je odustao, učinilac se ne može osloboditi od kazne za to drugo delo po istom osnovu.
3. SauДЌesniЕЎtvo u kriviДЌnom delu
SaizvrЕЎilaЕЎtvo
ДЊlan 33.
Ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja zajednički učine ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.
Podstrekavanje
ДЊlan 34.
(1) Ko drugog sa umišljajem podstrekne da izvrši krivično delo, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo.
(2) Ko drugog sa umišljajem podstrekava na izvršenje krivičnog dela čiji pokušaj je po zakonu kažnjiv, a delo ne bude ni pokušano, kazniće se kao za pokušaj krivičnog dela.
Pomaganje
ДЊlan 35.
(1) Ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo, ili ublaženom kaznom.
(2) Kao pomaganje u izvršenju krivičnog dela smatra se naročito: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši krivično delo, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, kao i unapred obećano prikrivanje krivičnog dela, učinioca, sredstava kojima je krivično delo izvršeno, tragova krivičnog dela ili predmeta pribavljenih krivičnim delom.
Granice odgovornosti i kaЕѕnjivosti sauДЌesnika
ДЊlan 36.
(1) SaizvrЕЎilac je odgovoran za izvrЕЎeno kriviДЌno delo u granicama svog umiЕЎljaja ili nehata, a podstrekaДЌ i pomagaДЌ u granicama svog umiЕЎljaja.
(2) Osnovi koji iskljuДЌuju krivicu izvrЕЎioca (ДЌl. 23, 28. i 29. ovog zakonika) ne iskljuДЌuju kriviДЌno delo saizvrЕЎioca, podstrekaДЌa, ili pomagaДЌa kod kojeg krivica postoji.
(3) LiДЌni odnosi, svojstva i okolnosti usled kojih zakon dozvoljava osloboД‘enje od kazne, ili koje utiДЌu na odmeravanje kazne, mogu se uzeti u obzir samo onom izvrЕЎiocu, saizvrЕЎiocu, podstrekaДЌu ili pomagaДЌu kod kojeg takvi odnosi, svojstva i okolnosti postoje.
(4) LiДЌni odnosi, svojstva i okolnosti koji predstavljaju bitno obeleЕѕje kriviДЌnog dela ne moraju postojati kod podstrekaДЌa ili pomagaДЌa. PodstrekaДЌu ili pomagaДЌu koji nema takvo liДЌno svojstvo, kazna se moЕѕe ublaЕѕiti.
4. KaЕѕnjavanje podstrekaДЌa i pomagaДЌa za pokuЕЎaj
PokuЕЎaj i lakЕЎe kriviДЌno delo
ДЊlan 37.
(1) Ako je kriviДЌno delo ostalo u pokuЕЎaju podstrekaДЌ i pomagaДЌ Д‡e se kazniti za pokuЕЎaj.
(2) Ako je izvršilac izvršio lakše krivično delo od onog na koje se podstrekavanje ili pomaganje odnosi, a koje bi bilo njime obuhvaćeno, podstrekač i pomagač će se kazniti za krivično delo koje je učinjeno.
(3) Odredba stava 2. ovog člana neće se primeniti ako bi se podstrekač strože kaznio primenom člana 34. stav 2. ovog zakonika.
5. Posebne odredbe o kriviДЌnim delima uДЌinjenim putem ЕЎtampe ili drugih sredstava javnog informisanja
Odgovornost urednika
ДЊlan 38.
(1) IzvrЕЎiocem kriviДЌnog dela izvrЕЎenog objavljivanjem informacije u novinama, na radiju, televiziji ili drugom javnom glasilu smatra se autor informacije.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana izvršiocem krivičnog dela učinjenog putem novina, radija, televizije ili drugog javnog glasila smatraće se odgovorni urednik, odnosno lice koje ga je zamenjivalo u vreme objavljivanja informacije:
1) ako je do zavrЕЎetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat;
2) ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora;
3) ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora, koje i dalje traju.
(3) IskljuДЌena je krivica odgovornog urednika, odnosno lica koje ga zamenjuje ukoliko je bio u neotklonjivoj zabludi u pogledu neke od okolnosti navedenih u stavu 2. taДЌ. 1. do 3. ovog ДЌlana.
Odgovornost izdavaДЌa, ЕЎtampara i proizvoД‘aДЌa
ДЊlan 39.
(1) Kad postoje uslovi iz ДЌlana 38. ovog zakonika izvrЕЎiocem se smatraju:
1) izdavaДЌ - za kriviДЌno delo izvrЕЎeno putem nepovremene ЕЎtampane publikacije, a ako nema izdavaДЌa ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje - ЕЎtampar koji je za to znao;
2) proizvoД‘aДЌ - za kriviДЌno delo izvrЕЎeno putem kompakt diska, gramofonske ploДЌe, magnetofonske trake i drugih auditivnih sredstava, filma za javno i privatno prikazivanje, dijapozitiva, video-sredstava ili sliДЌnih sredstava namenjenih ЕЎirem krugu lica.
(2) Ako je izdavaДЌ, ЕЎtampar ili proizvoД‘aДЌ pravno lice ili drЕѕavni organ, izvrЕЎilac je lice koje odgovara za izdavanje, ЕЎtampanje ili proizvodnju.
Primenjivanje odredaba ДЌl. 38. i 39.
ДЊlan 40.
Odredbe ДЌl. 38. i 39. ovog zakonika primenjuju se samo ako se ta lica po opЕЎtim odredbama ovog zakonika ne mogu smatrati uДЌiniocem kriviДЌnog dela.
ZaЕЎtita izvora informacija
ДЊlan 41.
Lica iz čl. 38. i 39. ovog zakonika neće se smatrati izvršiocem krivičnog dela zbog toga što sudu ili drugom nadležnom organu nisu otkrila identitet autora informacije ili izvor informacije, osim u slučaju da je učinjeno krivično delo za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet ili više godina, ili je to neophodno da bi se izvršenje takvog krivičnog dela sprečilo.
[vrh strane]
GLAVA ДЊETVRTA
KAZNE
1. Svrha kaЕѕnjavanja, vrste kazni i uslovi za njihovo izricanje
Svrha kaЕѕnjavanja
ДЊlan 42.
U okviru opЕЎte svrhe kriviДЌnih sankcija (ДЌlan 4. stav 2), svrha kaЕѕnjavanja je:
1) sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje na njega da ubuduće ne čini krivična dela;
2) uticanje na druge da ne ДЌine kriviДЌna dela;
3) izraЕѕavanje druЕЎtvene osude za kriviДЌno delo, jaДЌanje morala i uДЌvrЕЎД‡ivanje obaveze poЕЎtovanja zakona.
Vrste kazni
ДЊlan 43.
Učiniocu krivičnog dela mogu se izreći sledeće kazne:
1) kazna zatvora;
2) novДЌana kazna;
3) rad u javnom interesu;
4) oduzimanje vozaДЌke dozvole.
Glavne i sporedne kazne
ДЊlan 44.
(1) Kazna zatvora i rad u javnom interesu mogu se izreći samo kao glavne kazne.
(2) Novčana kazna i oduzimanje vozačke dozvole mogu se izreći i kao glavna i kao sporedna kazna.
(3) Ako je za jedno krivično delo propisano više kazni, samo se jedna može izreći kao glavna kazna.
Kazna zatvora
ДЊlan 45.
(1) Kazna zatvora ne može biti kraća od trideset dana niti duža od dvadeset godina.
(2) Kazna zatvora iz stava 1. ovog ДЌlana izriДЌe se na pune godine i mesece, a do ЕЎest meseci i na dane.
(3) Za najteЕѕa kriviДЌna dela i najteЕѕe oblike teЕЎkih kriviДЌnih dela moЕѕe se uz kaznu iz stava 1. ovog ДЌlana izuzetno propisati i kazna zatvora od trideset do ДЌetrdeset godina. Kazna zatvora od trideset do ДЌetrdeset godina izriДЌe se na pune godine.
(4) Zatvor od trideset do četrdeset godina ne može se izreći licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo dvadeset jednu godinu života.
Uslovni otpust
ДЊlan 46.
(1) Osuđenog koji je izdržao polovinu kazne zatvora sud može uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je postignuta svrha kažnjavanja.
(2) U sluДЌaju iz stava 1. ovog ДЌlana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osuД‘eni izdrЕѕao kaznu.
Opozivanje uslovnog otpusta
ДЊlan 47.
(1) Sud Д‡e opozvati uslovni otpust ako osuД‘eni, dok je na uslovnom otpustu, uДЌini jedno ili viЕЎe kriviДЌnih dela za koja je izreДЌena kazna zatvora preko jedne godine.
(2) Sud moЕѕe opozvati uslovni otpust, ako uslovno otpuЕЎteni uДЌini jedno ili viЕЎe kriviДЌnih dela za koja je izreДЌena kazna zatvora do jedne godine. Pri oceni da li Д‡e opozvati uslovni otpust sud Д‡e naroДЌito uzeti u obzir srodnost uДЌinjenih kriviДЌnih dela, pobude iz kojih su uДЌinjena i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost opozivanja uslovnog otpusta.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjivaće se i kad se uslovno otpuštenom sudi za krivično delo koje je učinio pre nego što je uslovno otpušten.
(4) Kad sud opozove uslovni otpust izreći će kaznu primenom odredaba čl. 60. i 62. stav 2. ovog zakonika, uzimajući ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu. Deo kazne koji je osuđeni izdržao po ranijoj osudi uračunava se u novu kaznu, a vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se.
(5) Ako uslovno otpuЕЎteni bude osuД‘en na kaznu zatvora do jedne godine, a sud ne opozove uslovni otpust, produЕѕava se uslovni otpust za vreme koje je osuД‘eni proveo na izdrЕѕavanju te kazne zatvora.
(6) U sluДЌaju iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana uslovni otpust se moЕѕe opozvati najkasnije u roku od dve godine od dana kad je uslovni otpust istekao.
OpЕЎte odredbe o novДЌanoj kazni
ДЊlan 48.
(1) Novčana kazna se može odmeriti i izreći ili u dnevnim iznosima (član 49) ili u određenom iznosu (član 50).
(2) Za krivična dela učinjena iz koristoljublja novčana kazna kao sporedna kazna može se izreći i kad nije propisana zakonom ili kad je zakonom propisano da će se učinilac kazniti kaznom zatvora ili novčanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora.
NovДЌana kazna u dnevnim iznosima
ДЊlan 49.
(1) Novčana kazna u dnevnim iznosima odmerava se tako što se prvo utvrđuje broj dnevnih iznosa, a zatim visina jednog dnevnog iznosa. Do iznosa novčane kazne sud će doći množenjem utvrđenog broja dnevnih iznosa sa utvrđenom vrednošću jednog dnevnog iznosa.
(2) Broj dnevnih iznosa ne može biti manji od deset, niti veći od tristašezdeset. Broj dnevnih iznosa za učinjeno krivično delo odmerava se na osnovu opštih pravila za odmeravanje kazne (član 54).
(3) Visina jednog dnevnog iznosa novčane kazne utvrđuje se tako što se razlika između prihoda i nužnih rashoda učinioca krivičnog dela u protekloj kalendarskoj godini podeli sa brojem dana u godini. Jedan dnevni iznos ne može biti manji od petsto dinara, niti veći od pedeset hiljada dinara.
(4) U cilju utvrД‘ivanja visine dnevnog iznosa novДЌane kazne sud moЕѕe da zahteva podatke od banaka ili drugih finansijskih ustanova, drЕѕavnih organa i pravnih lica koji su duЕѕni da dostave traЕѕene podatke i ne mogu se pozivati na zaЕЎtitu poslovne ili druge tajne.
(5) Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima uДЌinioca kriviДЌnog dela, ili ukoliko on ne ostvaruje nikakav prihod ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava, sud Д‡e na osnovu raspoloЕѕivih podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu jednog dnevnog iznosa novДЌane kazne .
(6) Broj dnevnih iznosa novčane kazne se utvrđuje u okviru sledećih raspona:
1) do šezdeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri meseca;
2) od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do šest meseci;
3) od šezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći zatvor do jedne godine;
4) od stodvadeset do dvestačetrdeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do dve godine;
5) najmanje stoosamdeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri godine;
6) u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za kriviДЌna dela za koja je kao jedina kazna propisana novДЌana kazna.
NovДЌana kazna u odreД‘enom iznosu
ДЊlan 50.
(1) Ako nije moguće utvrditi visinu dnevnog iznosa novčane kazne ni na osnovu slobodne procene suda (član 49. stav 5), ili bi pribavljanje takvih podataka znatno produžilo trajanje krivičnog postupka, sud će izreći novčanu kaznu u određenom iznosu u okviru propisane najmanje i najveće mere novčane kazne.
(2) Novčana kazna ne može biti manja od deset hiljada dinara. Novčana kazna ne može biti veća od milion dinara, a za krivična dela učinjena iz koristoljublja veća od deset miliona dinara.
(3) Novčana kazna kao glavna kazna izriče se u sledećim iznosima:
1) do sto hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri meseca;
2) od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do šest meseci;
3) od trideset hiljada do trista hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do jedne godine;
4) od pedeset hiljada do petsto hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do dve godine;
5) najmanje sto hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri godine;
6) u okviru propisanog iznosa za kriviДЌna dela za koja je kao jedina kazna propisana novДЌana kazna.
IzvrЕЎenje novДЌane kazne
ДЊlan 51.
(1) U presudi se određuje rok plaćanja novčane kazne koji ne može biti kraći od petnaest dana niti duži od tri meseca. U opravdanim slučajevima sud može dozvoliti da osuđeni plati novčanu kaznu u ratama, s tim da rok isplate ne može biti duži od jedne godine.
(2) Ako osuđeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, a ako je izrečena novčana kazna u iznosu većem od sedamsto hiljada dinara, kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine.
(3) Ako osuД‘eni plati samo deo novДЌane kazne, sud Д‡e ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora, a ako osuД‘eni isplati ostatak novДЌane kazne, izvrЕЎenje kazne zatvora Д‡e obustaviti.
(4) Neplaćena novčana kazna može se, umesto kaznom zatvora, zameniti kaznom rada u javnom interesu tako što će za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne odrediti osam časova rada u javnom interesu, s tim da rad u javnom interesu ne može biti duži od tristašezdeset časova.
(5) Posle smrti osuđenog novčana kazna neće se izvršiti.
Rad u javnom interesu
ДЊlan 52.
(1) Rad u javnom interesu može se izreći za krivična dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili novčana kazna.
(2) Rad u javnom interesu je svaki onaj druЕЎtveno koristan rad kojim se ne vreД‘a ljudsko dostojanstvo i koji se ne vrЕЎi u cilju sticanja dobiti.
(3) Rad u javnom interesu ne može biti kraći od šezdeset časova niti duži od tristašezdeset časova. Rad u javnom interesu traje šezdeset časova u toku jednog meseca i određuje se da bude obavljen za vreme koje ne može biti kraće od mesec dana, niti duže od šest meseci.
(4) Prilikom izricanja ove kazne sud će imajući u vidu svrhu kažnjavanja, uzeti u obzir vrstu učinjenog krivičnog dela, ličnost učinioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu. Rad u javnom interesu se ne može izreći bez pristanka učinioca.
(5) Ako osuД‘eni ne obavi deo ili sve ДЌasove izreДЌene kazne rada u javnom interesu, sud Д‡e ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako ЕЎto Д‡e za svakih zapoДЌetih osam ДЌasova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora.
(6) Ukoliko uДЌinilac ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu, sud mu moЕѕe duЕѕinu izreДЌenog rada u javnom interesu umanjiti za jednu ДЌetvrtinu.
Oduzimanje vozaДЌke dozvole
ДЊlan 53.
(1) Učiniocu krivičnog dela u vezi sa čijim izvršenjem ili pripremanjem je korišćeno motorno vozilo može se izreći kazna oduzimanja vozačke dozvole.
(2) Sud određuje trajanje kazne iz stava 1. ovog člana koje ne može biti kraće od jedne niti duže od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove kazne.
(3) Kazna iz stava 1. ovog člana može se izreći kao sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz novčanu kaznu, a može se izreći i kao glavna kazna za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine. Kazna oduzimanja vozačke dozvole ne može se izreći zajedno sa merom bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.
(4) Ako osuД‘eni upravlja motornim vozilom za vreme dok traje kazna oduzimanja vozaДЌke dozvole, sud Д‡e kaznu oduzimanja vozaДЌke dozvole zameniti kaznom zatvora tako ЕЎto Д‡e se za jednu godinu oduzimanja vozaДЌke dozvole odrediti jedan mesec zatvora.
2. Odmeravanje kazne
OpЕЎta pravila o odmeravanju kazne
ДЊlan 54.
(1) Sud će učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.
(2) Pri odmeravanju novДЌane kazne u odreД‘enom iznosu (ДЌlan 50) sud Д‡e posebno uzeti u obzir i imovno stanje uДЌinioca.
(3) Okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može se uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.
Povrat
ДЊlan 55.
Kad sud odmerava kaznu učiniocu za krivično delo koje je učinio posle izdržane, oproštene ili zastarele kazne ili oslobođenja od kazne, po proteku roka za opozivanje uslovne osude ili posle izrečene sudske opomene, može tu okolnost uzeti kao otežavajuću, ceneći pri tom posebno težinu ranije učinjenog krivičnog dela, da li je ranije delo iste vrste kao i novo delo, da li su oba dela učinjena iz istih pobuda, okolnosti pod kojima su dela učinjena i koliko je vremena proteklo od ranije osude, odnosno od izrečene, oproštene ili zastarele kazne, oslobođenja od kazne, od proteka roka za opozivanje ranije uslovne osude ili od izrečene sudske opomene.
UblaЕѕavanje kazne
ДЊlan 56.
Sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, kad:
1) zakon predviД‘a da se kazna moЕѕe ublaЕѕiti;
2) zakon predviД‘a da se uДЌinilac moЕѕe osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne;
3) utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti i oceni da se i sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.
Granice ublaЕѕavanja kazne
ДЊlan 57.
(1) Kad postoje uslovi za ublaЕѕavanje kazne iz ДЌlana 56. ovog zakonika, sud Д‡e ublaЕѕiti kaznu u ovim granicama:
1) ako je za kriviДЌno delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet ili viЕЎe godina, kazna se moЕѕe ublaЕѕiti do dve godine zatvora;
2) ako je za kriviДЌno delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od tri godine, kazna se moЕѕe ublaЕѕiti do jedne godine zatvora;
3) ako je za kriviДЌno delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od dve godine, kazna se moЕѕe ublaЕѕiti do ЕЎest meseci zatvora;
4) ako je za kriviДЌno delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od jedne godine, kazna se moЕѕe ublaЕѕiti do tri meseca zatvora;
5) ako je za kriviДЌno delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor ispod jedne godine, kazna se moЕѕe ublaЕѕiti do trideset dana zatvora;
6) ako je za krivično delo propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere, umesto zatvora može se izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu;
7) ako je za kriviДЌno delo propisana novДЌana kazna sa naznaДЌenjem najmanje mere, kazna se moЕѕe ublaЕѕiti do deset hiljada dinara.
(2) Kad je sud ovlaЕЎД‡en da uДЌinioca kriviДЌnog dela oslobodi od kazne moЕѕe mu kaznu ublaЕѕiti, bez ograniДЌenja propisanih za ublaЕѕavanje kazne.
OsloboД‘enje od kazne
ДЊlan 58.
(1) Sud moЕѕe osloboditi od kazne uДЌinioca kriviДЌnog dela samo kad to zakon izriДЌito predviД‘a.
(2) Sud moЕѕe osloboditi od kazne i uДЌinioca kriviДЌnog dela uДЌinjenog iz nehata kad posledice dela tako teЕЎko pogaД‘aju uДЌinioca da izricanje kazne u takvom sluДЌaju oДЌigledno ne bi odgovaralo svrsi kaЕѕnjavanja.
Poravnanje učinioca i oštećenog
ДЊlan 59.
(1) Sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna ako je na osnovu postignutog sporazuma sa oštećenim ispunio sve obaveze iz tog sporazuma.
(2) Sud moЕѕe osloboditi od kazne i uДЌinioca kriviДЌnog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina, ako posle izvrЕЎenog kriviДЌnog dela, a pre nego ЕЎto je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi ЕЎtetu prouzrokovanu kriviДЌnim delom.
Sticaj kriviДЌnih dela
ДЊlan 60.
(1) Ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi, sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu.
(2) Jedinstvenu kaznu sud će izreći po sledećim pravilima:
1) ako je za neko od krivičnih dela u sticaju utvrdio kaznu zatvora od trideset do četrdeset godina izreći će samo tu kaznu;
2) ako je za krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, povisiće najtežu utvrđenu kaznu, s tim da jedinstvena kazna ne sme dostići zbir utvrđenih kazni, niti preći dvadeset godina zatvora;
3) ako su za sva krivična dela u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna ne može biti veća od deset godina zatvora;
4) ako je za krivična dela u sticaju utvrdio samo novčane kazne, izreći će jednu novčanu kaznu u visini zbira utvrđenih kazni, s tim da ona ne sme preći osamnaest miliona dinara, a ako je utvrdio samo novčane kazne u određenim iznosima (član 50), ona ne sme preći milion dinara odnosno deset miliona dinara kad su jedno ili više krivičnih dela izvršeni iz koristoljublja;
5) ako je za krivična dela u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu, izreći će jednu kaznu zatvora u javnom interesu u visini zbira utvrđenih časova rada, s tim da ona ne sme preći tristašezdeset časova, a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti duže od šest meseci;
6) ako je za neka krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, a za druga dela novčane kazne, izreći će jednu kaznu zatvora i jednu novčanu kaznu po odredbama tač. 2. do 4. ovog stava.
(3) Novčanu kaznu kao sporednu kaznu sud će izreći ako je utvrđena makar i za jedno krivično delo u sticaju, a ako je utvrdio više novčanih kazni, izreći će jednu novčanu kaznu u skladu sa odredbom stava 2. tačka 4. ovog člana. Ako sud utvrdi novčanu kaznu kao glavnu kaznu, a utvrdi i novčanu kaznu kao sporednu kaznu, izreći će jednu novčanu kaznu primenjujući pravila iz stava 2. tačka 4. ovog člana.
(4) Ako je sud za krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora i maloletničkog zatvora, izreći će kaznu zatvora kao jedinstvenu kaznu primenom pravila predviđenih u stavu 2. tačka 2. ovog člana.
ProduЕѕeno kriviДЌno delo
ДЊlan 61.
(1) Produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.
(2) KriviДЌna dela upravljena protiv liДЌnosti mogu ДЌiniti produЕѕeno kriviДЌno delo samo ako su uДЌinjena prema istom licu.
(3) Ne mogu ДЌiniti produЕѕeno kriviДЌno delo ona dela koja po svojoj prirodi ne dopuЕЎtaju spajanje u jedno delo.
(4) Ako produženo krivično delo obuhvata lakše i teže oblike istog dela, smatraće se da je produženim krivičnim delom učinjen najteži oblik od učinjenih dela.
(5) Ako produženo krivično delo obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, smatraće se da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima ukoliko je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem učinioca.
(6) Krivično delo koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pravnosnažnoj sudskoj presudi, već bude otkriveno naknadno, predstavlja posebno krivično delo, odnosno ulazi u sastav posebnog produženog krivičnog dela.
Odmeravanje kazne osuД‘enom licu
ДЊlan 62.
(1) Ako se osuđenom licu sudi za krivično delo učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi ili za krivično delo učinjeno za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora, sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva krivična dela primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, uzimajući ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu. Kazna ili deo kazne koju je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora.
(2) Za krivično delo učinjeno u toku izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora sud će učiniocu izreći kaznu, nezavisno od ranije izrečene kazne, ako se primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, s obzirom na težinu krivičnog dela i neizdržani deo ranije izrečene kazne, ne bi mogla ostvariti svrha kažnjavanja.
(3) Osuđeni koji za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora učini krivično delo za koje zakon propisuje novčanu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine, kazniće se disciplinski.
UraДЌunavanje pritvora i ranije kazne
ДЊlan 63.
(1) Vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo liЕЎenje slobode u vezi sa kriviДЌnim delom uraДЌunavaju se u izreДЌenu kaznu zatvora, novДЌanu kaznu i kaznu rada u javnom interesu.
(2) Ako je kriviДЌni postupak voД‘en za viЕЎe kriviДЌnih dela u sticaju, a pritvor nije odreД‘en za svako od njih, vreme provedeno u pritvoru uraДЌunava se u izreДЌenu kaznu zatvora, novДЌanu kaznu i kaznu rada u javnom interesu za kriviДЌno delo za koje je okrivljeni osuД‘en.
(3) Zatvor ili novДЌana kazna koju je osuД‘eni izdrЕѕao, odnosno platio za prekrЕЎaj ili privredni prestup, kao i kazna ili disciplinska mera liЕЎenja slobode koju je izdrЕѕao zbog povrede vojne discipline uraДЌunava se u kaznu izreДЌenu za kriviДЌno delo ДЌija obeleЕѕja obuhvataju i obeleЕѕja prekrЕЎaja, privrednog prestupa, odnosno povrede vojne discipline.
(4) Pri svakom uraДЌunavanju izjednaДЌava se dan pritvora, dan liЕЎenja slobode, dan zatvora, osam ДЌasova rada u javnom interesu i hiljadu dinara novДЌane kazne.
[vrh strane]
GLAVA PETA
MERE UPOZORENJA
1. Uslovna osuda i sudska opomena
Svrha uslovne osude i sudske opomene
ДЊlan 64.
(1) Mere upozorenja su: uslovna osuda i sudska opomena.
(2) U okviru opЕЎte svrhe kriviДЌnih sankcija (ДЌlan 4. stav 2), svrha uslovne osude i sudske opomene je da se prema uДЌiniocu lakЕЎeg kriviДЌnog dela ne primeni kazna kad se moЕѕe oДЌekivati da Д‡e upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska opomena) dovoljno uticati na uДЌinioca da viЕЎe ne vrЕЎi kriviДЌna dela.
Uslovna osuda
ДЊlan 65.
(1) Uslovnom osudom sud učinocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti, ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne niti duže od pet godina (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo.
(2) Sud moЕѕe u uslovnoj osudi odrediti da Д‡e se kazna izvrЕЎiti i ako osuД‘eni u odreД‘enom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvrЕЎenjem kriviДЌnog dela, ne naknadi ЕЎtetu koju je prouzrokovao kriviДЌnim delom ili ne ispuni druge obaveze predviД‘ene u kriviДЌnopravnim odredbama. Rok za ispunjenje tih obaveza utvrД‘uje sud u okviru odreД‘enog vremena proveravanja.
(3) Mere bezbednosti, izreДЌene uz uslovnu osudu, izvrЕЎavaju se.
Uslovi za izricanje uslovne osude
ДЊlan 66.
(1) Uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju do dve godine.
(2) Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od deset godina ili teža kazna ne može se izreći uslovna osuda.
(3) Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno krivično delo.
(4) Pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu sud će, vodeći računa o svrsi uslovne osude, posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
(5) Ako je učiniocu utvrđena i kazna zatvora i novčana kazna, uslovna osuda može se izreći samo za kaznu zatvora.
Opozivanje uslovne osude zbog novog kriviДЌnog dela
ДЊlan 67.
(1) Sud Д‡e opozvati uslovnu osudu, ako osuД‘eni u vreme proveravanja uДЌini jedno ili viЕЎe kriviДЌnih dela za koja je izreДЌena kazna zatvora od dve godine ili u duЕѕem trajanju.
(2) Ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora manja od dve godine ili novčana kazna, sud će, pošto oceni sve okolnosti koje se odnose na učinjena krivična dela i učinioca, a posebno srodnost učinjenih krivičnih dela, njihov značaj i pobude iz kojih su učinjena, odlučiti da li će opozvati uslovnu osudu. Pri tome sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako učiniocu za krivična dela utvrđena u uslovnoj osudi i za nova krivična dela treba izreći kaznu preko dve godine zatvora (član 66. stav 1).
(3) Ako opozove uslovnu osudu, sud će, primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, izreći jedinstvenu kaznu zatvora i za ranije učinjeno i za novo krivično delo, uzimajući kaznu iz opozvane uslovne osude kao utvrđenu.
(4) Ako ne opozove uslovnu osudu, sud može za novo učinjeno krivično delo izreći uslovnu osudu ili kaznu. Osuđenom, kome za novo krivično delo bude izrečen zatvor, vreme provedeno na izdržavanju ove kazne ne računa se u vreme proveravanja utvrđeno uslovnom osudom za ranije delo.
(5) Ako sud nađe da i za novo krivično delo treba izreći uslovnu osudu, primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, utvrdiće jedinstvenu kaznu i za ranije učinjeno i za novo krivično delo i odrediće novo vreme proveravanja koje ne može biti kraće od jedne ni duže od pet godina, računajući od dana pravnosnažnosti nove presude. Ukoliko osuđeni u toku novog vremena proveravanja ponovo učini krivično delo, sud će opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu zatvora, primenom odredbe stava 3. ovog člana.
Opozivanje uslovne osude zbog ranije uДЌinjenog kriviДЌnog dela
ДЊlan 68.
(1) Sud će opozvati uslovnu osudu, ako posle njenog izricanja utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen i ako oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo. U tom slučaju primeniće odredbu člana 67. stav 3. ovog zakonika.
(2) Ako sud ne opozove uslovnu osudu, primeniće odredbu člana 67. stav 4. ovog zakonika.
Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja odreД‘enih obaveza
ДЊlan 69.
Ako je uslovnom osudom osuđenom određeno ispunjenje neke obaveze iz člana 65. stav 2. ovog zakonika, a on ne ispuni tu obavezu u roku određenom u presudi, sud može, u okviru vremena proveravanja, produžiti rok za ispunjenje obaveze ili može opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi. Ako utvrdi da osuđeni, iz opravdanih razloga, ne može da ispuni postavljenu obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja te obaveze ili je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenom zakonom.
Rokovi za opozivanje uslovne osude
ДЊlan 70.
(1) Uslovna osuda moЕѕe se opozvati u toku vremena proveravanja. Ako osuД‘eni u tom vremenu uДЌini kriviДЌno delo koje povlaДЌi opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvrД‘eno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda moЕѕe se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.
(2) Ako osuД‘eni u odreД‘enom roku ne ispuni neku obavezu iz ДЌlana 65. stav 2. ovog zakonika, sud moЕѕe, najdocnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja, odrediti da se izvrЕЎi utvrД‘ena kazna u uslovnoj osudi.
Uslovna osuda sa zaЕЎtitnim nadzorom
ДЊlan 71.
(1) Sud moЕѕe odrediti da se uДЌinilac kome je izreДЌena uslovna osuda stavi pod zaЕЎtitni nadzor za odreД‘eno vreme u toku vremena proveravanja.
(2) Zaštitni nadzor obuhvata zakonom predviđene mere pomoći, staranja, nadzora i zaštite.
(3) Ako u toku trajanja zaЕЎtitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, moЕѕe zaЕЎtitni nadzor ukinuti pre isteka odreД‘enog vremena.
(4) Ako osuД‘eni kome je izreДЌen zaЕЎtitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio, sud ga moЕѕe opomenuti ili moЕѕe ranije obaveze zameniti drugim ili produЕѕiti trajanje zaЕЎtitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu.
Uslovi za odreД‘ivanje zaЕЎtitnog nadzora
ДЊlan 72.
(1) Kad izrekne uslovnu osudu, sud moЕѕe odrediti da se uДЌinilac stavi pod zaЕЎtitni nadzor, ako se, s obzirom na njegovu liДЌnost, raniji Еѕivot, drЕѕanje posle izvrЕЎenog kriviДЌnog dela, a naroДЌito njegov odnos prema Еѕrtvi kriviДЌnog dela i okolnosti izvrЕЎenja dela, moЕѕe oДЌekivati da Д‡e se zaЕЎtitnim nadzorom potpunije ostvariti svrha uslovne osude.
(2) ZaЕЎtitni nadzor odreД‘uje sud u presudi kojom izriДЌe uslovnu osudu i odreД‘uje mere zaЕЎtitnog nadzora, njihovo trajanje i naДЌin njihovog ispunjavanja.
SadrЕѕina zaЕЎtitnog nadzora
ДЊlan 73.
Zaštitni nadzor može obuhvatiti jednu ili više od sledećih obaveza:
1) javljanje organu nadleЕѕnom za izvrЕЎenje zaЕЎtitnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi;
2) osposobljavanje uДЌinioca za odreД‘eno zanimanje;
3) prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima uДЌinioca;
4) ispunjavanje obaveza izdrЕѕavanja porodice, ДЌuvanja i vaspitanja dece i drugih porodiДЌnih obaveza;
5) uzdržavanje od posećivanja određenih mesta, lokala ili priredbi, ako to može biti prilika ili podsticaj za ponovno vršenje krivičnih dela;
6) blagovremeno obaveЕЎtavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta;
7) uzdržavanje od upotrebe droge ili alkoholnih pića;
8) lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi;
9) posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta ili ustanova i postupanje po njihovim uputstvima;
10) otklanjanje ili ublaЕѕavanje ЕЎtete priДЌinjene kriviДЌnim delom, a naroДЌito izmirenje sa Еѕrtvom uДЌinjenog kriviДЌnog dela.
Izbor mera zaЕЎtitnog nadzora
ДЊlan 74.
Pri izboru obaveza iz ДЌlana 73. ovog zakonika i odreД‘ivanja njihovog trajanja, sud Д‡e naroДЌito uzeti u obzir godine Еѕivota uДЌinioca, njegovo zdravstveno stanje, sklonosti i navike, pobude iz kojih je izvrЕЎio kriviДЌno delo, drЕѕanje posle izvrЕЎenog kriviДЌnog dela, raniji Еѕivot, liДЌne i porodiДЌne prilike, uslove za ispunjenje naloЕѕenih obaveza, kao i druge okolnosti koje se odnose na liДЌnost uДЌinioca, a od znaДЌaja su za izbor mera zaЕЎtitnog nadzora i njihovo trajanje.
Trajanje zaЕЎtitnog nadzora
ДЊlan 75.
(1) Vreme trajanja mera zaЕЎtitnog nadzora odreД‘uje se u okviru roka proveravanja utvrД‘enog u uslovnoj osudi.
(2) ZaЕЎtitni nadzor prestaje opozivanjem uslovne osude.
(3) U toku trajanja zaЕЎtitnog nadzora sud moЕѕe, s obzirom na ostvarene rezultate, pojedine obaveze ukinuti ili zameniti drugim.
(4) Ako u toku trajanja zaЕЎtitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, moЕѕe zaЕЎtitni nadzor ukinuti pre isteka odreД‘enog vremena.
Posledice neispunjavanja obaveze zaЕЎtitnog nadzora
ДЊlan 76.
Ako osuД‘eni kome je izreДЌen zaЕЎtitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio, sud ga moЕѕe opomenuti ili moЕѕe ranije obaveze zameniti drugim ili produЕѕiti trajanje zaЕЎtitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu.
Sudska opomena
ДЊlan 77.
(1) Sudska opomena može se izreći za krivična dela za koja je propisan zatvor do jedne godine ili novčana kazna, a učinjena su pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ih čine naročito lakim.
(2) Za određena krivična dela i pod uslovima predviđenim zakonom sudska opomena može se izreći i kad je propisan zatvor do tri godine.
(3) Sudsku opomenu sud može izreći za više krivičnih dela učinjenih u sticaju, ako za svako od tih dela postoje uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.
(4) Pri odlučivanju da li će izreći sudsku opomenu sud će, vodeći računa o svrsi sudske opomene, posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
(5) Sudska opomena ne može se izreći vojnim licima za krivična dela protiv Vojske Srbije i Crne Gore.
[vrh strane]
GLAVA Е ESTA
MERE BEZBEDNOSTI
Svrha mera bezbednosti
ДЊlan 78.
U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. stav 2), svrha mera bezbednosti je da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće ne vrši krivična dela.
Vrste mera bezbednosti
ДЊlan 79.
(1) Učiniocu krivičnog dela mogu se izreći ove mere bezbednosti:
1) obavezno psihijatrijsko leДЌenje i ДЌuvanje u zdravstvenoj ustanovi;
2) obavezno psihijatrijsko leДЌenje na slobodi;
3) obavezno leДЌenje narkomana;
4) obavezno leДЌenje alkoholiДЌara;
5) zabrana vrЕЎenja poziva, delatnosti i duЕѕnosti;
6) zabrana upravljanja motornim vozilom;
7) oduzimanje predmeta;
8) proterivanje stranca iz zemlje;
9) javno objavljivanje presude.
(2) Pod uslovima predviđenim ovim zakonikom određene mere bezbednosti mogu se izreći i neuračunljivom licu koje je učinilo protivpravno delo u zakonu predviđeno kao krivično delo (član 80. stav 2).
Izricanje mera bezbednosti
ДЊlan 80.
(1) Sud može učiniocu krivičnog dela izreći jednu ili više mera bezbednosti kad postoje uslovi za njihovo izricanje predviđeni ovim zakonikom.
(2) Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi neuračunljivom učiniocu izriču se samostalno. Uz ove mere mogu se izreći zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta.
(3) Mere iz stava 2. ovog člana mogu se izreći učiniocu krivičnog dela čija je uračunljivost bitno smanjena, ako mu je izrečena kazna ili uslovna osuda.
(4) Obavezno lečenje narkomana, obavezno lečenje alkoholičara, zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude mogu se izreći ako je učinocu izrečena kazna, uslovna osuda, sudska opomena ili je učinilac oslobođen od kazne.
(5) Proterivanje stranca iz zemlje može se izreći ako je učiniocu izrečena kazna ili uslovna osuda.
(6) Za krivična dela u sticaju mera bezbednosti će se izreći ako je utvrđena za jedno od krivičnih dela u sticaju.
Obavezno psihijatrijsko leДЌenje i ДЌuvanje u zdravstvenoj ustanovi
ДЊlan 81.
(1) Učiniocu koji je krivično delo učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti sud će izreći obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, ako, s obzirom na učinjeno krivično delo i stanje duševne poremećenosti, utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da učinilac učini teže krivično delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti potrebno njegovo lečenje u takvoj ustanovi.
(2) Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, sud će izreći obavezno lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi učiniocu koji je u stanju neuračunljivosti učinio protivpravno delo predviđeno u zakonu kao krivično delo.
(3) Meru iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana sud Д‡e obustaviti kad utvrdi da je prestala potreba za leДЌenjem i ДЌuvanjem uДЌinioca u zdravstvenoj ustanovi.
(4) Mera iz stava 1. ovog ДЌlana izreДЌena uz kaznu zatvora moЕѕe trajati i duЕѕe od izreДЌene kazne.
(5) Učiniocu koji je krivično delo izvršio u stanju bitno smanjene uračunljivosti i koji je osuđen na kaznu zatvora, vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uračunava se u vreme trajanja izrečene kazne. Ako je vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi kraće od trajanja izrečene kazne, sud će, po prestanku mere bezbednosti, odrediti da se osuđeni uputi na izdržavanje ostatka kazne ili da se pusti na uslovni otpust. Pri odlučivanju o puštanju na uslovni otpust sud će, pored uslova iz člana 46. ovog zakonika, naročito uzeti u obzir uspeh lečenja osuđenog, njegovo zdravstveno stanje, vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi i ostatak kazne koju osuđeni nije izdržao.
Obavezno psihijatrijsko leДЌenje na slobodi
ДЊlan 82.
(1) Učiniocu koji je u stanju neuračunljivosti učinio protivpravno delo određeno u zakonu kao krivično delo, sud će izreći obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, ako utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da učinilac učini protivpravno delo koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti dovoljno njegovo lečenje na slobodi.
(2) Mera iz stava 1. ovog člana može se izreći i neuračunljivom učiniocu prema kojem je određeno obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi kad sud, na osnovu rezultata lečenja, utvrdi da više nije potrebno njegovo čuvanje i lečenje u takvoj ustanovi, nego samo njegovo lečenje na slobodi.
(3) Pod uslovima iz stava 1. ovog člana sud može izreći obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi i učiniocu čija je uračunljivost bitno smanjena, ako mu je izrečena uslovna osuda ili je na osnovu člana 81. stav 5. ovog zakonika pušten na uslovni otpust.
(4) Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi može se povremeno sprovoditi i u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, ako je to potrebno radi uspešnijeg lečenja, s tim da povremeno lečenje u ustanovi ne može neprekidno trajati duže od petnaest dana, niti ukupno duže od dva meseca.
(5) Obavezno psihijatrijsko leДЌenje na slobodi traje dok postoji potreba leДЌenja, ali ne duЕѕe od tri godine.
(6) Ako se u slučaju iz st. 1. do 3. ovog člana učinilac ne podvrgne lečenju na slobodi ili ga samovoljno napusti ili i pored lečenja nastupi opasnost da ponovo učini protivpravno delo predviđeno u zakonu kao krivično delo, tako da je potrebno njegovo lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, sud može izreći obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u takvoj ustanovi.
Obavezno leДЌenje narkomana
ДЊlan 83.
(1) Učiniocu koji je učinio krivično delo usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga i kod kojeg postoji ozbiljna opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje da vrši krivična dela, sud će izreći obavezno lečenje.
(2) Mera iz stava 1. ovog člana izvršava se u zavodu za izvršenje kazne ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i traje dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od tri godine.
(3) Kad je mera iz stava 1. ovog ДЌlana izreДЌena uz kaznu zatvora, ona moЕѕe trajati duЕѕe od vremena izreДЌene kazne, ali njeno ukupno trajanje ne moЕѕe biti duЕѕe od tri godine.
(4) Vreme provedeno u ustanovi za leДЌenje uraДЌunava se u kaznu zatvora.
(5) Kad je mera iz stava 1. ovog ДЌlana izreДЌena uz novДЌanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili osloboД‘enje od kazne izvrЕЎava se na slobodi i ne moЕѕe trajati duЕѕe od tri godine.
(6) Ako se učinilac, bez opravdanih razloga, ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti, sud će odrediti da se mera prinudno izvrši u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi.
Obavezno leДЌenje alkoholiДЌara
ДЊlan 84.
(1) Učiniocu koji je učinio krivično delo usled zavisnosti od upotrebe alkohola i kod kojeg postoji ozbiljna opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje da vrši krivična dela, sud će izreći obavezno lečenje.
(2) Mera iz stava 1. ovog člana izvršava se u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i traje dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od izrečene kazne zatvora.
(3) Vreme provedeno u ustanovi za leДЌenje uraДЌunava se u kaznu zatvora.
(4) Kad je mera iz stava 1. ovog ДЌlana izreДЌena uz novДЌanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili osloboД‘enje od kazne izvrЕЎava se na slobodi i ne moЕѕe trajati duЕѕe od dve godine.
(5) Ako se učinilac, bez opravdanih razloga, ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti, sud će odrediti da se mera prinudno izvrši u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi.
Zabrana vrЕЎenja poziva, delatnosti i duЕѕnosti
ДЊlan 85.
(1) Sud moЕѕe uДЌiniocu kriviДЌnog dela zabraniti vrЕЎenje odreД‘enog poziva, odreД‘ene delatnosti ili svih ili nekih duЕѕnosti vezanih za raspolaganje, koriЕЎД‡enje, upravljanje ili rukovanje tuД‘om imovinom ili za ДЌuvanje te imovine, ako se opravdano moЕѕe smatrati da bi njegovo dalje vrЕЎenje takve delatnosti bilo opasno.
(2) Sud određuje trajanje mere iz stava 1. ovog člana, koje ne može biti kraće od jedne niti duže od deset godina, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršena mera bezbednosti ne uračunava u vreme trajanja ove mere.
(3) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moЕѕe odrediti da Д‡e se ta osuda opozvati, ako uДЌinilac prekrЕЎi zabranu vrЕЎenja poziva, delatnosti ili duЕѕnosti.
Zabrana upravljanja motornim vozilom
ДЊlan 86.
(1) Učiniocu krivičnog dela kojim se ugrožava javni saobraćaj sud može izreći zabranu upravljanja motornim vozilom.
(2) Pri izricanju mere iz stava 1. ovog ДЌlana sud odreД‘uje na koje se vrste i kategorije vozila zabrana odnosi.
(3) Meru iz stava 1. ovog člana sud može izreći, ako nađe da težina učinjenog dela, okolnosti pod kojima je delo učinjeno ili ranije kršenje saobraćajnih propisa od strane učinioca pokazuju da je opasno da on upravlja motornim vozilom određene vrste ili kategorije.
(4) Sud određuje trajanje mere iz stava 1. ovog člana, koje ne može biti kraće od tri meseca niti duže od pet godina, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u ustanovi u kojoj se izvršava mera bezbednosti ili vaspitna mera ne uračunava u vreme trajanja ove mere.
(5) Ako je mera iz stava 1. ovog ДЌlana izreДЌena licu koje ima stranu dozvolu za upravljanje motornim vozilom, zabrana se odnosi na upravljanje motornim vozilom na teritoriji Srbije.
(6) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moЕѕe odrediti da Д‡e se ta osuda opozvati, ako uДЌinilac prekrЕЎi zabranu upravljanja motornim vozilom.
(7) Zakonom se moЕѕe odrediti obavezna zabrana upravljanja motornim vozilom.
Oduzimanje predmeta
ДЊlan 87.
(1) Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrЕЎenje kriviДЌnog dela ili koji su nastali izvrЕЎenjem kriviДЌnog dela mogu se oduzeti, ako su svojina uДЌinioca.
(2) Predmeti iz stava 1. ovog člana mogu se oduzeti i kad nisu svojina učinioca, ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili kada i dalje postoji opasnost da će biti upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela, ali time se ne dira u pravo trećih lica na naknadu štete od učinoca.
(3) Zakonom se moЕѕe odrediti obavezno oduzimanje predmeta, a moЕѕe se odrediti i njihovo obavezno uniЕЎtavanje. Zakonom se mogu odrediti i uslovi za oduzimanje odreД‘enih predmeta u pojedinim sluДЌajevima.
Proterivanje stranca iz zemlje
ДЊlan 88.
(1) Sud moЕѕe stranca koji je uДЌinio kriviДЌno delo proterati sa teritorije Srbije za vreme od jedne do deset godina.
(2) Pri oceni da li će izreći meru iz stava 1. ovog člana sud će uzeti u obzir period i težinu učinjenog krivičnog dela, pobude zbog kojih je krivično delo učinjeno, način izvršenja krivičnog dela i druge okolnosti koje ukazuju na nepoželjnost daljeg boravka stranca u Srbiji.
(3) Vreme trajanja proterivanja raДЌuna se od dana pravnosnaЕѕnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uraДЌunava u vreme trajanja ove mere.
(4) Mera iz stava 1. ovog člana ne može se izreći učiniocu koji uživa zaštitu u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima.
Javno objavljivanje presude
ДЊlan 89.
(1) Pri osudi za krivično delo učinjeno putem sredstava javnog informisanja, ili za krivično delo koje je prouzrokovalo opasnost za život ili zdravlje ljudi a objavljivanje presude bi doprinelo da se otkloni ili umanji ta opasnost, sud može odlučiti da se o trošku osuđenog istim putem ili na drugi odgovarajući način objavi sudska presuda u celini ili u izvodu.
(2) Zakonom se moЕѕe odrediti obavezno objavljivanje presude. U tom sluДЌaju sud Д‡e odluДЌiti putem kojeg sredstva javnog informisanja Д‡e se presuda objaviti i da li Д‡e se objaviti u celini ili u izvodu.
(3) Javno objavljivanje presude moЕѕe se izvrЕЎiti najkasnije u roku od trideset dana od dana pravnosnaЕѕnosti presude.
Prestanak mere bezbednosti na osnovu sudske odluke
ДЊlan 90.
(1) Sud moЕѕe odluДЌiti da prestanu mere bezbednosti zabrane vrЕЎenja poziva, delatnosti ili duЕѕnosti i zabrane upravljanja motornim vozilom, ako su protekle tri godine od dana njihovog primenjivanja.
(2) Pri oceni da li Д‡e odrediti prestanak mere bezbednosti iz stava 1. ovog ДЌlana sud Д‡e uzeti u obzir ponaЕЎanje osuД‘enog posle osude, da li je naknadio ЕЎtetu prouzrokovanu kriviДЌnim delom, da li je vratio imovinsku korist steДЌenu izvrЕЎenjem kriviДЌnog dela i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka tih mera.
[vrh strane]
GLAVA SEDMA
ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI
Osnov oduzimanja imovinske koristi
ДЊlan 91.
(1) Niko ne moЕѕe zadrЕѕati imovinsku korist pribavljenu kriviДЌnim delom.
(2) Korist iz stava 1. ovog člana oduzeće se, pod uslovima predviđenim ovim zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvrđeno izvršenje krivičnog dela.
Uslovi i naДЌin oduzimanja imovinske koristi
ДЊlan 92.
(1) Od učinioca će se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.
(2) Imovinska korist pribavljena krivičnim delom oduzeće se i od lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.
(3) Ako je kriviДЌnim delom pribavljena imovinska korist za drugog ta korist Д‡e se oduzeti.
Zaštita oštećenog
ДЊlan 93.
(1) Ako je u krivičnom postupku usvojen imovinskopravni zahtev oštećenog, sud će izreći oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosuđeni imovinskopravni zahtev oštećenog u tom iznosu.
(2) Oštećeni koji je u krivičnom postupku u pogledu svakog imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu može tražiti da se namiri iz oduzete imovinske koristi, ako pokrene parnicu u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti odluke kojom je upućen na parnicu.
(3) Oštećeni koji u krivičnom postupku nije podneo imovinskopravni zahtev može zahtevati namirenje iz oduzete imovinske koristi, ako je radi utvrđivanja svog zahteva pokrenuo parnicu u roku od tri meseca od dana saznanja za presudu kojom je izrečeno oduzimanje imovinske koristi, a najdalje u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti odluke o oduzimanju imovinske koristi.
(4) U slučajevima iz st. 2. i 3. ovog člana oštećeni mora u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke kojom je usvojen njegov imovinskopravni zahtev zatražiti namirenje iz oduzete imovinske koristi.
[vrh strane]
GLAVA OSMA
PRAVNE POSLEDICE OSUDE
Nastupanje pravnih posledica osude
ДЊlan 94.
(1) Osude za odreД‘ena kriviДЌna dela ili na odreД‘ene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak odreД‘enih prava ili zabranu sticanja odreД‘enih prava.
(2) Pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za kriviДЌno delo uДЌiniocu izreДЌena novДЌana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je uДЌinilac osloboД‘en od kazne.
(3) Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predviД‘ene.
Vrste pravnih posledica osude
ДЊlan 95.
(1) Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak odreД‘enih prava su:
1) prestanak vrЕЎenja javnih funkcija;
2) prestanak radnog odnosa ili prestanak vrЕЎenja odreД‘enog poziva ili zanimanja;
3) gubitak odreД‘enih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drЕѕavnog organa ili organa lokalne samouprave.
(2) Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreД‘enih prava su:
1) zabrana sticanja odreД‘enih javnih funkcija;
2) zabrana sticanja odreД‘enog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapreД‘enja u sluЕѕbi;
3) zabrana sticanja ДЌina vojnog stareЕЎine;
4) zabrana dobijanja odreД‘enih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drЕѕavnih organa ili organa lokalne samouprave.
PoДЌetak i trajanje pravnih posledica osude
ДЊlan 96.
(1) Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnaЕѕnosti presude.
(2) U sluДЌaju da posle pravnosnaЕѕnosti presude, na osnovu koje su nastupile pravne posledice osude, ta presuda bude izmenjena po vanrednom pravnom leku, nastupanje ili dalje trajanje pravnih posledica osude usklaД‘uje se sa novom odlukom.
(3) Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreД‘enih prava mogu se propisati u trajanju najduЕѕe do deset godina.
(4) Vreme provedeno na izdrЕѕavanju kazne ne uraДЌunava se u vreme trajanja pravne posledice osude.
(5) Rehabilitacijom prestaju pravne posledice osude predviД‘ene u ДЌlanu 95. stav 2. ovog zakonika.
[vrh strane]
GLAVA DEVETA
REHABILITACIJA, PRESTANAK PRAVNIH POSLEDICA OSUDE I DAVANJE PODATAKA IZ KAZNENE EVIDENCIJE
OpЕЎti pojam rehabilitacije
ДЊlan 97.
(1) Rehabilitacijom se briЕЎe osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osuД‘eni se smatra neosuД‘ivanim.
(2) Rehabilitacija nastaje ili na osnovu samog zakona (zakonska rehabilitacija) ili po molbi osuД‘enog lica na osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija).
(3) Rehabilitacijom se ne dira u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi.
Zakonska rehabilitacija
ДЊlan 98.
(1) Zakonska rehabilitacija se daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuД‘ivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuД‘ivanim.
(2) Zakonska rehabilitacija nastaje, ako:
1) lice koje je oglaЕЎeno krivim, a osloboД‘eno od kazne ili kojem je izreДЌena sudska opomena, u roku od godinu dana od pravnosnaЕѕnosti presude, odnosno reЕЎenja ne uДЌini novo kriviДЌno delo;
2) lice kojem je izreДЌena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja, ne uДЌini novo kriviДЌno delo;
3) lice koje je osuД‘eno na novДЌanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja vozaДЌke dozvole ili kaznu zatvora do ЕЎest meseci, u roku od tri godine od dana kad je ta kazna izvrЕЎena, zastarela ili oproЕЎtena, ne uДЌini novo kriviДЌno delo;
4) lice koje je osuД‘eno na kaznu zatvora preko ЕЎest meseci do jedne godine, u roku od pet godina od dana kad je ta kazna izvrЕЎena, zastarela ili oproЕЎtena, ne uДЌini novo kriviДЌno delo.
5) lice koje je osuД‘eno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izvrЕЎena, zastarela ili oproЕЎtena, ne uДЌini novo kriviДЌno delo.
(3) Zakonska rehabilitacija ne nastaje ako sporedna kazna joЕЎ nije izvrЕЎena ili ako joЕЎ traju mere bezbednosti.
Sudska rehabilitacija
ДЊlan 99.
(1) Sudska rehabilitacija moЕѕe se dati licu koje je osuД‘eno na kaznu zatvora preko tri do pet godina, ako u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izdrЕѕana, zastarela ili oproЕЎtena ne uДЌini novo kriviДЌno delo.
(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana sud će dati rehabilitaciju ako nađe da je osuđeno lice svojim vladanjem zaslužilo rehabilitaciju i ako je, prema svojim mogućnostima, naknadilo štetu prouzrokovanu krivičnim delom, pri čemu je sud dužan da uzme u obzir i sve druge okolnosti od značaja za davanje rehabilitacije, a posebno prirodu i značaj dela.
(3) Sudska rehabilitacija ne moЕѕe se dati ako sporedna kazna joЕЎ nije izvrЕЎena ili ako joЕЎ traju mere bezbednosti.
Sudska rehabilitacija lica koje je viЕЎe puta osuД‘ivano
ДЊlan 100.
Licu koje je viЕЎe puta osuД‘ivano sud moЕѕe dati rehabilitaciju samo ako su ispunjeni uslovi iz ДЌl. 98. i 99. ovog zakonika u pogledu svakog kriviДЌnog dela za koje je osuД‘eno. Pri oceni da li Д‡e u ovakvom sluДЌaju dati rehabilitaciju sud Д‡e uzeti u obzir okolnosti iz ДЌlana 99. stav 2. ovog zakonika.
Prestanak pravnih posledica osude
ДЊlan 101.
(1) Kad proteknu tri godine od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne, sud može odlučiti da prestane pravna posledica osude koja se odnosi na zabranu sticanja određenog prava, ukoliko već nije prestala usled rehabilitacije.
(2) Pri odluДЌivanju o prestanku pravne posledice osude sud Д‡e uzeti u obzir ponaЕЎanje osuД‘enog posle osude, da li je naknadio ЕЎtetu prouzrokovanu kriviДЌnim delom i vratio imovinsku korist steДЌenu izvrЕЎenjem kriviДЌnog dela, kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka pravne posledice osude.
SadrЕѕaj i davanje podataka iz kaznene evidencije
ДЊlan 102.
(1) Kaznena evidencija sadrЕѕi liДЌne podatke o uДЌiniocu kriviДЌnog dela, o kriviДЌnom delu za koje je osuД‘en, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, osloboД‘enju od kazne i oproЕЎtenoj kazni, kao i podatke o pravnim posledicama osude. U kaznenu evidenciju se unose i kasnije izmene podataka sadrЕѕanih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdrЕѕavanju kazne, kao i poniЕЎtenje evidencije o pogreЕЎnoj osudi.
(2) Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tuЕѕiocu i organu unutraЕЎnjih poslova u vezi sa kriviДЌnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuД‘eno, organu za izvrЕЎenje kriviДЌnih sankcija i organu koji uДЌestuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odluДЌivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za vrЕЎenje poslova iz njihove nadleЕѕnosti.
(3) Podaci iz kaznene evidencije mogu se, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.
(4) Niko nema prava da traЕѕi od graД‘anina da podnosi dokaz o svojoj osuД‘ivanosti ili neosuД‘ivanosti.
(5) GraД‘anima se, na njihov zahtev, mogu davati podaci o njihovoj osuД‘ivanosti ili neosuД‘ivanosti samo ako su im potrebni radi ostvarivanja njihovih prava.
[vrh strane]
GLAVA DESETA
ZASTARELOST
Zastarelost kriviДЌnog gonjenja
ДЊlan 103.
Ako u ovom zakoniku nije drukДЌije odreД‘eno, kriviДЌno gonjenje ne moЕѕe se preduzeti kad protekne:
1) dvadeset pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina;
2) dvadeset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko petnaest godina;
3) petnaest godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko deset godina;
4) deset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko pet godina;
5) pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine;
6) tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine;
7) dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna.
Tok i prekid zastarelosti kriviДЌnog gonjenja
ДЊlan 104.
(1) Zastarelost kriviДЌnog gonjenja poДЌinje od dana kad je kriviДЌno delo izvrЕЎeno. Ukoliko posledica kriviДЌnog dela nastupi kasnije, zastarelost kriviДЌnog gonjenja poДЌinje od dana kada je posledica nastupila.
(2) Zastarelost ne teДЌe za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne moЕѕe otpoДЌeti ili nastaviti.
(3) Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja kriviДЌnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja uДЌinioca zbog uДЌinjenog kriviДЌnog dela.
(4) Zastarelost se prekida i kad uДЌinilac u vreme dok teДЌe rok zastarelosti uДЌini isto tako teЕЎko ili teЕѕe kriviДЌnog delo.
(5) Svakim prekidom zastarelost poДЌinje ponovo da teДЌe.
(6) Zastarelost kriviДЌnog gonjenja nastaje u svakom sluДЌaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traЕѕi za zastarelost kriviДЌnog gonjenja.
Zastarelost izvrЕЎenja kazne
ДЊlan 105.
Ako u ovom zakoniku nije drukДЌije odreД‘eno, izreДЌena kazna ne moЕѕe se izvrЕЎiti kad protekne:
1) dvadeset pet godina od osude na zatvor od trideset do ДЌetrdeset godina;
2) dvadeset godina od osude na kaznu zatvora preko petnaest godina;
3) petnaest godina od osude na kaznu zatvora preko deset godina;
4) deset godina od osude na kaznu zatvora preko pet godina;
5) pet godina od osude na kaznu zatvora preko tri godine;
6) tri godine od osude na kaznu zatvora preko jedne godine;
7) dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, na novДЌanu kaznu, na kaznu rada u javnom interesu, ili na kaznu oduzimanja vozaДЌke dozvole.
Zastarelost izvrЕЎenja sporedne kazne i mere bezbednosti
ДЊlan 106.
(1) Zastarelost izvrЕЎenja novДЌane kazne i oduzimanja vozaДЌke dozvole ako su izreДЌene kao sporedne kazne nastaje kad protekne dve godine od dana pravnosnaЕѕnosti presude kojom su te kazne izreДЌene.
(2) Zastarelost izvrЕЎenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leДЌenja i ДЌuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog leДЌenja na slobodi, obaveznog leДЌenja narkomana, obaveznog leДЌenja alkoholiДЌara i oduzimanja predmeta nastaje kad protekne pet godina od dana pravnosnaЕѕnosti odluke kojom su te mere izreДЌene.
(3) Zastarelost izvrЕЎenja mera bezbednosti zabrane vrЕЎenja poziva, delatnosti i duЕѕnosti, zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanja stranca iz zemlje nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izreДЌene.
Tok i prekid zastarelosti izvrЕЎenja kazne i mera bezbednosti
ДЊlan 107.
(1) Zastarelost izvrЕЎenja kazne poДЌinje od dana kad je presuda kojom je kazna izreДЌena postala pravnosnaЕѕna, a ako je uslovna osuda opozvana - od dana kad je odluka o opozivanju postala pravnosnaЕѕna.
(2) Ako je aktom amnestije ili pomilovanja ili odlukom suda po vanrednom pravnom leku izreДЌena kazna smanjena, vreme potrebno za nastupanje zastarelosti odreД‘uje se prema novoj kazni, ali se tok zastarelosti raДЌuna od ranije pravnosnaЕѕne presude.
(3) Zastarelost ne teДЌe za vreme za koje se po zakonu izvrЕЎenje kazne ne moЕѕe preduzeti.
(4) Zastarelost se prekida svakom radnjom nadleЕѕnog organa koja se preduzima radi izvrЕЎenja kazne.
(5) Svakim prekidom zastarevanje poДЌinje ponovo da teДЌe.
(6) Zastarelost izvrЕЎenja kazne nastaje u svakom sluДЌaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traЕѕi za zastarelost izvrЕЎenja kazne.
(7) U sluДЌaju nastupanja zastarelosti iz stava 6. ovog ДЌlana zapoДЌeto izvrЕЎenje kazne obustavlja se.
(8) Odredbe st. 2. do 5. ovog ДЌlana shodno se primenjuju i na zastarelost izvrЕЎenja mere bezbednosti.
Nezastarelost kriviДЌnog gonjenja i izvrЕЎenja kazne
ДЊlan 108.
KriviДЌno gonjenje i izvrЕЎenje kazne ne zastarevaju za kriviДЌna dela predviД‘ena u ДЌl. 370. do 375. ovog zakonika, kao ni za kriviДЌna dela za koja po ratifikovanim meД‘unarodnim ugovorima zastarelost ne moЕѕe da nastupi.
[vrh strane]
GLAVA JEDANAESTA
AMNESTIJA I POMILOVANJE
Amnestija
ДЊlan 109.
(1) Licima koja su obuhvaćena aktom amnestije daje se oslobođenje od krivičnog gonjenja ili potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zamenjuje se izrečena kazna blažom kaznom, daje se rehabilitacija ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude.
(2) Amnestijom se mogu ukinuti sledeće mere bezbednosti: zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranaca iz zemlje.
Pomilovanje
ДЊlan 110.
(1) Pomilovanjem se poimenično određenom licu daje oslobođenje od krivičnog gonjenja ili potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zamenjuje se izrečena kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom, daje se rehabilitacija, određuje kraće trajanje određene pravne posledice osude ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude.
(2) Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje mere bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje.
Dejstvo amnestije i pomilovanja na prava trećih lica
ДЊlan 111.
Davanjem amnestije ili pomilovanja ne dira se u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi.
[vrh strane]
GLAVA DVANAESTA
ZNAДЊENJE IZRAZA
ZnaДЌenje izraza u ovom zakoniku
ДЊlan 112.
(1) Pod teritorijom Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija, vodene povrЕЎine unutar njenih granica, kao i vazduЕЎni prostor nad njima.
(2) Pod kriviДЌnim zakonodavstvom Srbije podrazumevaju se ovaj zakonik kao i sve kriviДЌnopravne odredbe sadrЕѕane u drugim zakonima Srbije.
(3) SluЕѕbenim licem smatra se:
1) lice koje u drЕѕavnom organu vrЕЎi sluЕѕbene duЕѕnosti;
2) izabrano, imenovano ili postavljeno lice u drЕѕavnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vrЕЎi sluЕѕbene duЕѕnosti ili sluЕѕbene funkcije u tim organima;
3) lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu;
4) sluЕѕbenim licem smatra se i lice kojem je faktiДЌki povereno vrЕЎenje pojedinih sluЕѕbenih duЕѕnosti ili poslova;
5) vojno lice izuzev kad su u pitanju odredbe Glave trideset treće (Krivična dela protiv službene dužnosti) ovog zakonika.
(4) Stranim sluЕѕbenim licem smatra se lice koje je ДЌlan zakonodavnog, izvrЕЎnog ili sudskog organa strane drЕѕave, javni funkcioner ili sluЕѕbenik meД‘unarodne organizacije i njenih organa, sudija i drugi funkcioner meД‘unarodnog suda.
(5) Odgovornim licem smatra se vlasnik preduzeća ili drugog subjekta privrednog poslovanja ili lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu kojem je, s obzirom na njegovu funkciju, uložena sredstva ili na osnovu ovlašćenja, poveren određeni krug poslova u upravljanju imovinom, proizvodnji ili drugoj delatnosti ili u vršenju nadzora nad njima ili mu je faktički povereno obavljanje pojedinih poslova. Odgovornim licem smatra se i službeno lice kad su u pitanju krivična dela kod kojih je kao izvršilac označeno odgovorno lice, a u ovom zakoniku nisu predviđena u glavi o krivičnim delima protiv službene dužnosti, odnosno kao krivična dela službenog lica.
(6) Vojnim licem smatra se profesionalni vojnik (profesionalni oficir, profesionalni podoficir, oficir po ugovoru, podoficir po ugovoru i vojnik po ugovoru), vojnik na odsluЕѕenju vojnog roka, student vojne akademije, uДЌenik vojne ЕЎkole, lice iz rezervnog sastava dok se kao vojni obveznik nalazi na vojnoj duЕѕnosti i civilno lice koje vrЕЎi odreД‘enu vojnu duЕѕnost.
(7) Kad je kao izvrЕЎilac odreД‘enih kriviДЌnih dela oznaДЌeno sluЕѕbeno lice, odgovorno lice ili vojno lice, lica navedena u st. 3, 5. i 6. ovog ДЌlana mogu biti izvrЕЎioci tih dela, ako iz obeleЕѕja pojedinog dela ili iz pojedinog propisa ne proizilazi da izvrЕЎilac moЕѕe biti samo neko od tih lica.
(8) Detetom se smatra lice koje nije navrЕЎilo ДЌetrnaest godina.
(9) Maloletnikom se smatra lice koje je navrЕЎilo ДЌetrnaest godina, a nije navrЕЎilo osamnaest godina.
(10) Maloletnim licem smatra se lice koje nije navrЕЎilo osamnaest godina.
(11) UДЌiniocem se smatraju izvrЕЎilac, saizvrЕЎilac, podstrekaДЌ i pomagaДЌ.
(12) Silom se smatra i primena hipnoze ili omamljujućih sredstava, s ciljem da se neko protiv svoje volje dovede u nesvesno stanje ili onesposobi za otpor.
(13) Izborima se smatraju izbori za SkupЕЎtinu SCG, predsednika SCG, Narodnu skupЕЎtinu Republike Srbije, predsednika Republike Srbije, organe lokalne samouprave i drugi izbori koji se raspisuju i vrЕЎe na osnovu Ustava i zakona.
(14) Referendumom se smatra izjaЕЎnjavanje graД‘ana na kojem se odluДЌuje o pitanjima za koja je to utvrД‘eno Ustavom ili zakonom.
(15) Opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su propisima zasnovanim na zakonu proglaЕЎeni za opojne droge.
(16) Pokretnom stvari se smatra i svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls, kao i raДЌunarski podatak i raДЌunarski program.
(17) Računarskim podatkom se smatra predstavljena informacija, znanje, činjenica, koncept ili naredba koji se unosi, obrađuje ili pamti ili je unet, obrađen ili zapamćen u računaru ili računarskoj mreži.
(18) Računarskom mrežom smatra se skup međusobno povezanih računara koji komuniciraju razmenjujući podatke.
(19) Računarskim programom smatra se uređeni skup naredbi koji služe za upravljanje radom računara, kao i za rešavanje određenog zadatka pomoću računara.
(20) RaДЌunarski virus je raДЌunarski program ili neki drugi skup naredbi unet u raДЌunar ili raДЌunarsku mreЕѕu koji je napravljen da sam sebe umnoЕѕava i deluje na druge programe ili podatke u raДЌunaru ili raДЌunarskoj mreЕѕi dodavanjem tog programa ili skupa naredbi jednom ili viЕЎe raДЌunarskih programa ili podataka.
(21) Subjektom privrednog poslovanja smatra se preduzeće, drugo pravno lice koje obavlja privrednu delatnost i preduzetnik. Pravno lice koje pored svoje osnovne delatnosti obavlja i privrednu delatnost smatra se subjektom privrednog poslovanja samo kada vrši tu delatnost.
(22) Organizovana grupa je grupa koju ДЌini najmanje tri lica koja su se udruЕѕila radi vrЕЎenja kriviДЌnih dela.
(23) Novac je metalni i papirni novac ili novac izraД‘en od nekog drugog materijala koji je na osnovu zakona u opticaju u drЕѕavama ДЌlanicama SCG ili u stranoj drЕѕavi.
(24) Znacima za vrednost smatraju se i strani znaci za vrednost.
(25) Motornim vozilom smatra se svako saobraćajno sredstvo na motorni pogon u suvozemnom, vodenom i vazdušnom saobraćaju.
(26) Ispravom se smatra svaki predmet koji je podoban ili odreД‘en da sluЕѕi kao dokaz kakve ДЌinjenice koja ima znaДЌaj za pravne odnose, kao i raДЌunarski podatak.
(27) Spis, pismo, poЕЎiljka i dokument mogu biti i u elektronskom obliku.
(28) ДЊlanom porodice smatraju se i bivЕЎi supruЕѕnici i njihova deca, kao i roditelji bivЕЎih supruЕѕnika.
(29) Izraz "neće se kazniti" znači da u tom slučaju nema krivičnog dela.
(30) Kad je radnja kriviДЌnog dela odreД‘ena trajnim glagolom smatra se da je delo uДЌinjeno, ako je radnja izvrЕЎena jednom ili viЕЎe puta.
(31) Skraćenica "SCG" označava državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, a skraćenica "Srbija" Republiku Srbiju.
[vrh strane]
POSEBNI DEO
GLAVA TRINAESTA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV ЕЅIVOTA I TELA
Ubistvo
ДЊlan 113.
Ko drugog liši života, kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.
TeЕЎko ubistvo
ДЊlan 114.
Zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od od trideset do četrdeset godina kazniće se:
1) ko drugog liЕЎi Еѕivota na svirep ili podmukao naДЌin;
2) ko drugog liЕЎi Еѕivota pri bezobzirnom nasilniДЌkom ponaЕЎanju;
3) ko drugog liЕЎi Еѕivota i pri tom sa umiЕЎljajem dovede u opasnost Еѕivot joЕЎ nekog lica;
4) ko drugog liЕЎi Еѕivota pri izvrЕЎenju kriviДЌnog dela razbojniЕЎtva ili razbojniДЌke kraД‘e;
5) ko drugog liЕЎi Еѕivota iz koristoljublja, radi izvrЕЎenja ili prikrivanja drugog kriviДЌnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda;
6) ko liЕЎi Еѕivota sluЕѕbeno ili vojno lice pri vrЕЎenju sluЕѕbene duЕѕnosti;
7) ko liЕЎi Еѕivota dete ili bremenitu Еѕenu;
8) ko liЕЎi Еѕivota ДЌlana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao;
9) ko sa umiЕЎljajem liЕЎi Еѕivota viЕЎe lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri poroД‘aju ili ubistvu iz samilosti.
Ubistvo na mah
ДЊlan 115.
Ko drugog liЕЎi Еѕivota na mah doveden bez svoje krivice u jaku razdraЕѕenost napadom, zlostavljanjem ili teЕЎkim vreД‘anjem od strane ubijenog,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Ubistvo deteta pri poroД‘aju
ДЊlan 116.
Majka koja liši života svoje dete za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja, dok kod nje traje poremećaj izazvan porođajem,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
LiЕЎenje Еѕivota iz samilosti
ДЊlan 117.
Ko liЕЎi Еѕivota punoletno lice iz samilosti zbog teЕЎkog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izriДЌit zahtev,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Nehatno liЕЎenje Еѕivota
ДЊlan 118.
Ko drugog liЕЎi Еѕivota iz nehata,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
NavoД‘enje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu
ДЊlan 119.
(1) Ko navede drugog na samoubistvo ili mu pomogne u izvrЕЎenju samoubistva, pa ovo bude izvrЕЎeno ili pokuЕЎano,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ko drugom pomogne u izvrЕЎenju samoubistva pod uslovima iz ДЌlana 117. ovog zakonika, pa ovo bude izvrЕЎeno ili pokuЕЎano,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Ko delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini prema maloletniku ili prema licu koje se nalazi u stanju bitno smanjene uraДЌunljivosti,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(4) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno prema detetu ili prema neuraДЌunljivom licu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti po ДЌlanu 114. ovog zakonika.
(5) Ko surovo ili neДЌoveДЌno postupa sa licem koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podreД‘enosti ili zavisnosti, pa ono usled takvog postupanja izvrЕЎi ili pokuЕЎa samoubistvo koje se moЕѕe pripisati nehatu uДЌinioca,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Nedozvoljen prekid trudnoće
ДЊlan 120.
(1) Ko protivno propisima o vršenju prekida trudnoće bremenitoj ženi sa njenim pristankom izvrši pobačaj, započne da vrši pobačaj ili joj pomogne da izvrši pobačaj,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ko se bavi vrЕЎenjem dela iz stava 1. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ko bremenitoj Еѕeni bez njenog pristanka, a ako je mlaД‘a od ЕЎesnaest godina bez njenog pristanka i bez pisane saglasnosti njenog roditelja, usvojioca ili staraoca, izvrЕЎi ili zapoДЌne da vrЕЎi pobaДЌaj,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. do 3. ovog člana nastupila smrt, teško narušavanje zdravlja ili druga teška telesna povreda žene nad kojom je vršen prekid trudnoće,
uДЌinilac Д‡e se kazniti za delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana zatvorom od jedne do sedam godina, a za delo iz stava 3. ovog ДЌlana zatvorom od dve do dvanaest godina.
TeЕЎka telesna povreda
ДЊlan 121.
(1) Ko drugog teЕЎko telesno povredi ili mu zdravlje teЕЎko naruЕЎi,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje naruši tako teško da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupila smrt povreД‘enog lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(4) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌini iz nehata,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(5) Ko delo iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana uДЌini na mah, doveden bez svoje krivice u jaku razdraЕѕenost napadom, zlostavljanjem ili teЕЎkim vreД‘anjem od strane povreД‘enog,
kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom do tri godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do četiri godine, a za delo iz stava 3. zatvorom od šest meseci do pet godina.
Laka telesna povreda
ДЊlan 122.
(1) Ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruЕЎi,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je takva povreda nanesena oruЕѕjem, opasnim oruД‘em ili drugim sredstvom podobnim da telo teЕЎko povredi ili zdravlje teЕЎko naruЕЎi,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
(3) Sud može učiniocu dela iz stava 2. ovog člana izreći sudsku opomenu, ako je učinilac bio izazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem oštećenog.
(4) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog ДЌlana preduzima se po privatnoj tuЕѕbi.
UДЌestvovanje u tuДЌi
ДЊlan 123.
Ko uДЌestvuje u tuДЌi u kojoj je neko liЕЎen Еѕivota ili je drugom nanesena teЕЎka telesna povreda,
kazniće se za samo učestvovanje novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
UgroЕѕavanje opasnim oruД‘em pri tuДЌi i svaД‘i
ДЊlan 124.
Ko se pri tuДЌi ili svaД‘i maЕЎi oruЕѕja, opasnog oruД‘a ili drugog sredstva podobnog da telo teЕЎko povredi ili zdravlje teЕЎko naruЕЎi,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
Izlaganje opasnosti
ДЊlan 125.
(1) Ko drugo lice ostavi bez pomoći u stanju ili prilikama opasnim za život ili zdravlje koje je sam pouzrokovao,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupilo teЕЎko naruЕЎenje zdravlja ili druga teЕЎka telesna povreda ostavljenog lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila smrt ostavljenog lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Napuštanje nemoćnog lica
ДЊlan 126.
(1) Ko nemoćno lice koje mu je povereno ili o kojem je inače dužan da se stara ostavi bez pomoći u stanju ili prilikama opasnim za život ili zdravlje,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupilo teЕЎko naruЕЎenje zdravlja ili druga teЕЎka telesna povreda ostavljenog lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila smrt ostavljenog lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Nepružanje pomoći
ДЊlan 127.
(1) Ko ne pruži pomoć licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život iako je to mogao učiniti bez opasnosti za sebe ili drugog,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je usled nepružanja pomoći nastupilo teško narušenje zdravlja ili druga teška telesna povreda lica koje se nalazilo u neposrednoj opasnosti za život,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(3) Ako je usled nepružanja pomoći nastupila smrt lica koje se nalazilo u neposrednoj opasnosti za život,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
[vrh strane]
GLAVA ДЊETRNAESTA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV SLOBODA I PRAVA ДЊOVEKA I GRAДђANINA
Povreda ravnopravnosti
ДЊlan 128.
(1) Ko zbog nacionalne ili etniДЌke pripadnosti, rasi ili veroispovesti ili zbog odsustva te pripadnosti ili zbog razlika u pogledu politiДЌkog ili drugog ubeД‘enja, pola, jezika, obrazovanja, druЕЎtvenog poloЕѕaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog liДЌnog svojstva, drugome uskrati ili ograniДЌi prava ДЌoveka i graД‘anina utvrД‘ena Ustavom, zakonima ili drugim propisima ili opЕЎtim aktima ili potvrД‘enim meД‘unarodnim ugovorima ili mu na osnovu ove razlike daje povlastice ili pogodnosti,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
Povreda prava upotrebe jezika i pisma
ДЊlan 129.
Ko suprotno propisima o upotrebi jezika i pisma naroda ili pripadnika manjinskih nacionalnih i etničkih zajednica koji žive u SCG uskrati ili ograniči građaninu da pri ostvarivanju svojih prava ili pri obraćanju organima ili organizacijama upotrebi jezik ili pismo kojim se služi,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Povreda slobode izraЕѕavanja nacionalne ili etniДЌke pripadnosti
ДЊlan 130.
(1) Ko spreДЌava drugog da izraЕѕava svoju nacionalnu ili etniДЌku pripadnost ili kulturu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko prinuđava drugog da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti.
(3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom do tri godine.
Povreda slobode ispovedanja vere i vrЕЎenja verskih obreda
ДЊlan 131.
(1) Ko spreДЌava ili ograniДЌava slobodu verovanja ili ispovedanja vere,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko sprečava ili ometa vršenje verskih obreda.
(3) Ko prinuД‘ava drugog da se izjaЕЎnjava o svom verskom uverenju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(4) SluЕѕbeno lice koje uДЌini delo iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom do tri godine.
Protivpravno liЕЎenje slobode
ДЊlan 132.
(1) Ko drugog protivpravno zatvori, drЕѕi zatvorenog ili mu na drugi naДЌin protivpravno oduzme ili ograniДЌi slobodu kretanja,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice zloupotrebom svog poloЕѕaja ili ovlaЕЎД‡enja,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je protivpravno liЕЎenje slobode trajalo duЕѕe od trideset dana ili je vrЕЎeno na svirep naДЌin ili je licu koje je protivpravno liЕЎeno slobode usled toga teЕЎko naruЕЎeno zdravlje ili su nastupile druge teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog ДЌlana nastupila smrt lica koje je protivpravno liЕЎeno slobode,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(5) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
Povreda slobode kretanja i nastanjivanja
ДЊlan 133.
(1) Ko protivpravno uskrati ili ograniДЌi graД‘aninu Srbije slobodu kretanja ili nastanjivanja na teritoriji SCG,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom do tri godine.
Otmica
ДЊlan 134.
(1) Ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi naДЌin odvede ili zadrЕѕi neko lice u nameri da od njega ili drugog lica iznudi novac ili kakvu drugu imovinsku korist ili da njega ili koga drugog prinudi da neЕЎto uДЌini, ne uДЌini ili trpi,
kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
(2) Ko radi ostavarenja cilja otmice preti ubistvom ili teЕЎkom telesnom povredom otetom licu,
kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.
(3) Ako je oteto lice zadrЕѕano duЕѕe od deset dana ili je prema njemu postupano na svirep naДЌin ili mu je teЕЎko naruЕЎeno zdravlje ili su nastupile druge teЕЎke posledice ili ko delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini prema maloletnom licu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana nastupila smrt otetog lica ili je delo izvrЕЎeno od strane organizovane grupe,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina.
Prinuda
ДЊlan 135.
(1) Ko drugog silom ili pretnjom prinudi da neЕЎto uДЌini ili ne uДЌini ili trpi,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini na svirep naДЌin ili pretnjom ubistvom ili teЕЎkom telesnom povredom ili otmicom,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupila teЕЎka telesna povreda ili druge teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupila smrt prinuД‘enog lica ili je delo izvrЕЎeno od strane organizovane grupe,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.
IznuД‘ivanje iskaza
ДЊlan 136.
(1) SluЕѕbeno lice koje u vrЕЎenju sluЕѕbe upotrebi silu ili pretnju ili drugo nedopuЕЎteno sredstvo ili nedopuЕЎten naДЌin u nameri da iznudi iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka, veЕЎtaka ili drugog lica,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ako je iznuđivanje iskaza ili izjave praćeno teškim nasiljem ili ako su usled iznuđenog iskaza nastupile naročito teške posledice za okrivljenog u krivičnom postupku,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Zlostavljanje i muДЌenje
ДЊlan 137.
(1) Ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na naДЌin kojim se vreД‘a ljudsko dostojanstvo,
kazniće se zatvorom do jedne godine.
(2) Ko primenom sile, pretnje, ili na drugi nedozvoljeni način drugome nanese veliki bol ili teške patnje s ciljem da od njega ili od trećeg lica dobije priznanje, iskaz ili drugo obaveštenje ili da se on ili neko treće lice zastraši ili nezakonito kazni, ili to učini iz druge pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od jedne do osam godina.
UgroЕѕavanje sigurnosti
ДЊlan 138.
(1) Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da Д‡e napasti na Еѕivot ili telo tog lica ili njemu bliskog lica,
kazniće se zatvorom do jedne godine.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini prema viЕЎe lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost graД‘ana ili druge teЕЎke posledice,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
NaruЕЎavanje nepovredivosti stana
ДЊlan 139.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno prodre u tuД‘ stan ili tuД‘e zatvorene prostore ili se na zahtev ovlaЕЎД‡enog lica iz tog stana ili prostora ne udalji,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinilo sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(3) Za pokušaj dela iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se.
Protivzakonito pretresanje
ДЊlan 140.
SluЕѕbeno lice koje u vrЕЎenju sluЕѕbe protivzakonito vrЕЎi pretresanje stana, prostorija ili lica,
kazniće se zatvorom do tri godine.
NeovlaЕЎД‡eno otkrivanje tajne
ДЊlan 141.
(1) Advokat, lekar ili drugo lice koje neovlaЕЎД‡eno otkrije tajnu koju je saznalo u vrЕЎenju svog poziva,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Neće se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana ko otkrije tajnu u opštem interesu ili interesu drugog lica, koji je pretežniji od interesa čuvanja tajne.
Povreda tajnosti pisma i drugih poЕЎiljki
ДЊlan 142.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno otvori tuД‘e pismo, telegram ili kakvo drugo zatvoreno pismeno ili poЕЎiljku ili na drugi naДЌin povredi njihovu tajnost ili ko neovlaЕЎД‡eno zadrЕѕi, prikrije, uniЕЎti ili drugom preda tuД‘e pismo, telegram ili drugu poЕЎiljku ili ko povredi tajnost elektronske poЕЎte ili drugog sredstva za telekomunikaciju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko saopšti drugom sadržinu koju je saznao povredom tajnosti tuđeg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pismena ili pošiljke ili se tom sadržinom posluži.
(3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine.
NeovlaЕЎД‡eno prisluЕЎkivanje i snimanje
ДЊlan 143.
(1) Ko posebnim ureД‘ajima neovlaЕЎД‡eno prisluЕЎkuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopЕЎtenje koji mu nisu namenjeni,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌinilo sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
NeovlaЕЎД‡eno fotografisanje
ДЊlan 144.
(1) Ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom do tri godine.
NeovlaЕЎД‡eno objavljivanje i prikazivanje tuД‘eg spisa, portreta i snimka
ДЊlan 145.
(1) Ko objavi ili prikaЕѕe spis, portret, fotografiju, film ili fonogram liДЌnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili ДЌiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica ДЌiji se pristanak po zakonu traЕѕi i time osetno zadre u liДЌni Еѕivot tog lica,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom do tri godine.
NeovlaЕЎД‡eno prikupljanje liДЌnih podataka
ДЊlan 146.
(1) Ko podatke o liДЌnosti koji se prikupljaju, obraД‘uju i koriste na osnovu zakona neovlaЕЎД‡eno pribavi, saopЕЎti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko protivno zakonu prikuplja podatke o ličnosti građana ili tako prikupljene podatke koristi.
(3) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom do tri godine.
Povreda prava na podnoЕЎenje pravnog sredstva
ДЊlan 147.
(1) Ko spreДЌi drugog da koristi pravo na podnoЕЎenje molbe, prijave, tuЕѕbe, Еѕalbe, prigovora, drugog pravnog sredstva, kao i drugog podneska,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Povreda slobode govora i javnog istupanja
ДЊlan 148.
(1) Ko drugom na protivpravan naДЌin uskrati ili ograniДЌi slobodu govora ili javnog istupanja,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom do tri godine.
SpreДЌavanje ЕЎtampanja i rasturanja ЕЎtampanih stvari i emitovanje programa
ДЊlan 149.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno spreДЌi ili ometa ЕЎtampanje, snimanje, prodaju ili rasturanje knjiga, ДЌasopisa, novina, audio i video kaseta ili drugih sliДЌnih ЕЎtampanih ili snimljenih stvari,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko neovlašćeno spreči ili ometa emitovanje radio i televizijskog programa.
(3) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom do tri godine.
SpreДЌavanje objavljivanja odgovora i ispravke
ДЊlan 150.
Ko suprotno pravnosnaЕѕnoj odluci suda odbije ili spreДЌi objavljivanje odgovora ili ispravke objavljenog netaДЌnog podatka ili obaveЕЎtenja kojim se povreД‘uje neДЌije pravo ili interes,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
SpreДЌavanje javnog skupa
ДЊlan 151.
(1) Ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi naДЌin spreДЌi ili ometa javni skup koji je organizovan u skladu sa zakonom, ukoliko nisu ostvarena obeleЕѕja nekog drugog teЕѕeg kriviДЌnog dela,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
SpreДЌavanje politiДЌkog, sindikalnog i drugog organizovanja i delovanja
ДЊlan 152.
(1) Ko svesnim krЕЎenjem zakona ili na drugi protivpravan naДЌin spreДЌi ili ometa politiДЌko, sindikalno ili drugo organizovanje ili delovanje graД‘ana ili delovanje njihovih politiДЌkih, sindikalnih ili drugih organizacija,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Gonjenje za kriviДЌna dela protiv sloboda i prava ДЌoveka i graД‘anina
ДЊlan 153.
(1) Gonjenje za delo iz ДЌl. 138. stav 1, 139. stav 1, 142. st. 1. i 2, 143. st. 1. i 2, 144. stav 1, 145. stav 1, 146. st. 1. i 2. i 147. stav 1. ovog zakonika preduzima se po privatnoj tuЕѕbi.
(2) Gonjenje za delo iz ДЌl. 141, 149. st. 1. i 2, 150, 151. stav 1. i 152. stav 1. ovog zakonika preduzima se po predlogu.
[vrh strane]
GLAVA PETNAESTA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV IZBORNIH PRAVA
Povreda prava kandidovanja
ДЊlan 154.
Ko krЕЎenjem zakona ili na drugi protivpravan naДЌin spreДЌi ili ometa kandidovanje na izborima,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Povreda prava glasanja
ДЊlan 155.
(1) Ko drugog u nameri da mu onemogući vršenje prava glasanja, protivzakonito ne upiše u spisak glasača, izbriše iz tog spiska ili ga na drugi protivpravan način spreči ili omete da glasa,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ko silom ili pretnjom prinudi drugog da na izborima, glasanju o opozivu ili na referendumu vrЕЎi ili ne vrЕЎi pravo glasanja ili da glasa za ili protiv odreД‘enog kandidata odnosno predloga,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem
ДЊlan 156.
(1) Ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga.
(3) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini ДЌlan biraДЌkog odbora ili drugo lice u vrЕЎenju duЕѕnosti u vezi sa glasanjem,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(4) Poklon ili druga korist oduzeće se.
Zloupotreba prava glasanja
ДЊlan 157.
(1) Ko na izborima ili na referendumu glasa umesto drugog lica pod njegovim imenom ili na istom glasanju glasa više od jedanput ili koristi više od jednog glasačkog listića,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Član biračkog odbora koji omogući drugome da izvrši delo iz stava 1. ovog člana,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
Sastavljanje netaДЌnih biraДЌkih spiskova
ДЊlan 158.
Ko u nameri uticanja na rezultate izbora ili na referendumu, saДЌini netaДЌan biraДЌki spisak,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
SpreДЌavanje odrЕѕavanja glasanja
ДЊlan 159.
(1) Ko silom, pretnjom ili na drugi protivpravan naДЌin spreДЌi odrЕѕavanje glasanja na biraДЌkom mestu,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ko ometa glasanje izazivanjem nereda na biraДЌkom mestu usled ДЌega glasanje bude prekinuto,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
Povreda tajnosti glasanja
ДЊlan 160.
(1) Ko na izborima ili referendumu povredi tajnost glasanja,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini ДЌlan biraДЌkog odbora ili drugo lice u vrЕЎenju duЕѕnosti u vezi sa glasanjem,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
Falsifikovanje rezultata glasanja
ДЊlan 161.
Član organa za sprovođenje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vrši dužnosti u vezi sa glasanjem, koji dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili na drugi način izmeni broj glasačkih listića ili glasova ili objavi neistinit rezultat glasanja,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od jedne do tri godine.
UniЕЎtavanje dokumenata o glasanju
ДЊlan 162.
(1) Ko uništi, ošteti, oduzme ili prikrije glasački listić ili neki drugi dokument o glasanju na izborima ili na referendumu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini ДЌlan biraДЌkog odbora ili drugo lice u vrЕЎenju duЕѕnosti u vezi sa glasanjem,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
[vrh strane]
GLAVA Е ESNAESTA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV PRAVA PO OSNOVU RADA
Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja
ДЊlan 163.
Ko se svesno ne pridrЕѕava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opЕЎtih akata o pravima po osnovu rada i o posebnoj zaЕЎtiti na radu omladine, Еѕena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati ili ograniДЌi pravo koje mu pripada,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
Povreda prava pri zapoЕЎljavanju i za vreme nezaposlenosti
ДЊlan 164.
(1) Ko svesnim krЕЎenjem propisa ili na drugi protivpravan naДЌin uskrati ili ograniДЌi pravo graД‘ana na slobodno zapoЕЎljavanje na teritoriji Srbije pod jednakim uslovima,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko se svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa ili opštih akata o pravima građana za vreme nezaposlenosti i time nezaposlenom licu uskrati ili ograniči pravo koje mu pripada.
Povreda prava na upravljanje
ДЊlan 165.
(1) Ko silom, pretnjom, svesnim krЕЎenjem propisa ili na drugi protivpravan naДЌin spreДЌi ili ometa odluДЌivanje organa upravljanja ili ДЌlana organa upravljanja da uДЌestvuje u radu i odluДЌivanju u tom organu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinilo sluЕѕbeno ili odgovorno lice zloupotrebom poloЕѕaja ili ovlaЕЎД‡enja,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
Povreda prava na ЕЎtrajk
ДЊlan 166.
(1) Ko silom, pretnjom ili na drugi protivpravan naДЌin spreДЌi ili ometa zaposlene da, u skladu sa zakonom, organizuju ЕЎtrajk, uДЌestvuju u njemu ili na drugi naДЌin ostvaruju pravo na ЕЎtrajk,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se poslodavac ili odgovorno lice koji otpusti jednog ili više zaposlenih sa posla zbog njihovog učešća u štrajku koji je organizovan u skladu sa zakonom ili prema njima primeni druge mere kojima se povređuju njihova prava iz rada.
Zloupotreba prava na ЕЎtrajk
ДЊlan 167.
Ko organizuje ili vodi štrajk suprotno zakonu ili drugim propisima i time dovede u opasnost život ili zdravlje ljudi ili imovinu većeg obima ili ako su usled toga nastupile druge teške posledice, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela,
kazniće se zatvorom do tri godine.
Zloupotreba prava iz socijalnog osiguranja
ДЊlan 168.
Ko simuliranjem ili prouzrokovanjem bolesti ili nesposobnosti za rad ili na drugi protivpravan naДЌin postigne da mu se prizna neko pravo iz socijalnog osiguranja koje mu po zakonu ili drugim propisima ili opЕЎtim aktima ne pripada,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Nepreduzimanje mera zaЕЎtite na radu
ДЊlan 169.
(1) Lice odgovorno za preduzimanje mera zaЕЎtite na radu koje se svesno ne pridrЕѕava zakona ili drugih propisa ili opЕЎtih akata o merama zaЕЎtite na radu usled ДЌega moЕѕe nastupiti opasnost za Еѕivot ili zdravlje zaposlenih,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moЕѕe odrediti obavezu uДЌiniocu da u odreД‘enom roku postupi po propisima o merama zaЕЎtite na radu.
[vrh strane]
GLAVA SEDAMNAESTA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV ДЊASTI I UGLEDA
Uvreda
ДЊlan 170.
(1) Ko uvredi drugog,
kazniće se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno putem ЕЎtampe, radija, televizije ili sliДЌnih sredstava ili na javnom skupu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom od osamdeset do dvestaДЌetrdeset dnevnih iznosa ili novДЌanom kaznom od stopedeset hiljada do ДЌetristopedeset hiljada dinara.
(3) Ako je uvreД‘eni uvredu uzvratio, sud moЕѕe obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od kazne.
(4) Neće se kazniti za delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.
Kleveta
ДЊlan 171.
(1) Ko za drugog iznosi ili pronosi ЕЎtogod neistinito ЕЎto moЕѕe ЕЎkoditi njegovoj ДЌasti ili ugledu,
kazniće se novčanom kaznom od pedeset do dvesta dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od sto hiljada do četristo hiljada dinara.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno putem ЕЎtampe, radija, televizije ili sliДЌnih sredstava ili na javnom skupu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom.
(3) Ako je ono što se neistinito iznosi ili pronosi dovelo do teških posledica za oštećenog,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom od stodvadeset do tristaЕЎezdeset dnevnih iznosa ili novДЌanom kaznom od petsto hiljada do milion dinara.
IznoЕЎenje liДЌnih i porodiДЌnih prilika
ДЊlan 172.
(1) Ko iznosi ili pronosi ЕЎtogod iz liДЌnog ili porodiДЌnog Еѕivota nekog lica ЕЎto moЕѕe ЕЎkoditi njegovoj ДЌasti ili ugledu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno putem ЕЎtampe, radija, televizije ili sliДЌnih sredstava ili na javnom skupu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako je ono što se iznosi ili pronosi dovelo ili moglo dovesti do teških posledica za oštećenog,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
(4) Za iznošenje ili pronošenje ličnih ili porodičnih prilika koje je učinjeno u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, odbrani nekog prava ili pri zaštiti opravdanih interesa, učinilac se neće kazniti, ako dokaže istinitost svog tvrđenja ili ako dokaže da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onog što je iznosio ili pronosio.
(5) Istinitost ili neistinitost onog ЕЎto se iznosi ili pronosi iz liДЌnog ili porodiДЌnog Еѕivota nekog lica ne moЕѕe se dokazivati, osim u sluДЌajevima iz stava 4. ovog ДЌlana.
Povreda ugleda SCG i drЕѕave ДЌlanice
ДЊlan 173.
Ko javno izloЕѕi poruzi SCG ili njenu drЕѕavu ДЌlanicu, njihovu zastavu, grb ili himnu,
kazniće se novačnom kaznom ili zatvorom do tri meseca.
Povreda ugleda naroda, nacionalnih i etniДЌkih grupa SCG
ДЊlan 174.
Ko javno izloЕѕi poruzi narod, nacionalnu ili etniДЌku grupu koji Еѕive u SCG,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca.
Povreda ugleda strane drЕѕave ili meД‘unarodne organizacije
ДЊlan 175.
(1) Ko javno izloЕѕi poruzi stranu drЕѕavu, njenu zastavu, grb ili himnu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko javno izloži poruzi Organizaciju ujedinjenih nacija, Međunarodni crveni krst ili drugu međunarodnu organizaciju čija je SCG ili Srbija član.
NekaЕѕnjavanje za kriviДЌna dela iz ДЌl. 173. do 175.
ДЊlan 176.
Neće se kazniti za delo iz čl. 173. do 175. ovog zakonika učinilac ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u izvršavanju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštite opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja ili ako dokaže istinitost svog tvrđenja ili da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onoga što je iznosio ili pronosio.
Gonjenje za kriviДЌna dela protiv ДЌasti i ugleda
ДЊlan 177.
(1) Gonjenje za delo iz ДЌl. 170. do 172. ovog zakonika preduzima se po privatnoj tuЕѕbi.
(2) Ako su dela iz ДЌl. 170. do 172. ovog zakonika uДЌinjena prema umrlom licu, gonjenje se preduzima po privatnoj tuЕѕbi braДЌnog druga ili lica koje je sa umrlim Еѕivelo u trajnoj vanbraДЌnoj zajednici, srodnika u pravoj liniji, usvojioca, usvojenika, brata ili sestre umrlog lica.
(3) Gonjenje za kriviДЌno delo iz ДЌlana 175. ovog zakonika preduzima se po odobrenju republiДЌkog javnog tuЕѕioca.
[vrh strane]
GLAVA OSAMNAESTA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV POLNE SLOBODE
Silovanje
ДЊlan 178.
(1) Ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednaДЌen ДЌin upotrebom sile ili pretnjom da Д‡e neposredno napasti na Еѕivot ili telo tog ili njemu bliskog lica,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno pretnjom da Д‡e se za to ili njemu blisko lice otkriti neЕЎto ЕЎto bi ЕЎkodilo njegovoj ДЌasti ili ugledu ili pretnjom drugim teЕЎkim zlom,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnoću,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvrЕЎeno ili je delo uДЌinjeno prema detetu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina.
Obljuba nad nemoćnim licem
ДЊlan 179.
(1) Ko nad drugim izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin iskoristivši duševno oboljenje, zaostali duševni razvoj, drugu duševnu poremećenost, nemoć ili kakvo drugo stanje tog lica usled kojeg ono nije sposobno za otpor,
kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila teška telesna povreda nemoćnog lica ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili je učinjeno prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnoću,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvrЕЎeno ili ako je delo uДЌinjeno prema detetu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina.
Obljuba sa detetom
ДЊlan 180.
(1) Ko izvrЕЎi obljubu ili sa njom izjednaДЌen ДЌin sa detetom,
kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila teška telesna povreda deteta prema kojem je delo izvršeno ili je delo izvršeno od strane više lica ili je delo imalo za posledicu trudnoću,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupila smrt deteta,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina.
(4) Neće se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana učinilac, ako između njega i deteta ne postoji značajnija razlika u njihovoj duševnoj i telesnoj zrelosti.
Obljuba zloupotrebom poloЕѕaja
ДЊlan 181.
(1) Ko zloupotrebom svog poloЕѕaja navede na obljubu ili sa njom izjednaДЌen ДЌin lice koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podreД‘enosti ili zavisnosti,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Nastavnik, vaspitač, staralac, usvojilac, roditelj, očuh, maćeha ili drugo lice koje zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin sa maloletnikom koji mu je poveren radi učenja, vaspitavanja, staranja ili nege,
kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
(3) Ako je delo iz stava 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno prema detetu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana imalo za posledicu trudnoću,
uДЌinilac Д‡e se kazniti za delo iz stava 1. zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina, za delo iz stava 2. zatvorom od dve do dvanaest godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od tri do petnaest godina.
(5) Ako je usled dela iz stava 3. ovog ДЌlana nastupila smrt deteta,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina.
Nedozvoljene polne radnje
ДЊlan 182.
(1) Ko pod uslovima iz ДЌl. 178. st. 1. i 2, 179. stav 1, 180. stav 1. i 181. st. 1. do 3. ovog zakonika izvrЕЎi neku drugu polnu radnju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvrЕЎeno,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
Podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa
ДЊlan 183.
(1) Ko podvede maloletno lice radi vrЕЎenja obljube, sa njom izjednaДЌenog ДЌina ili druge polne radnje,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ko omogućava vršenje obljube, sa njom izjednačenog čina ili druge polne radnje sa maloletnim licem,
kazniće se zatvorom do tri godine.
Posredovanje u vrЕЎenju prostitucije
ДЊlan 184.
(1) Ko navodi ili podstiДЌe drugog na prostituciju ili uДЌestvuje u predaji nekog lica drugome radi vrЕЎenja prostitucije ili ko putem sredstava javnog informisanja i drugih sliДЌnih sredstava propagira ili reklamira prostituciju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana izvrЕЎeno prema maloletnom licu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
Prikazivanje pornografskog materijala i iskoriЕЎД‡avanje dece za pornografiju
ДЊlan 185.
(1) Ko detetu proda, prikaЕѕe ili javnim izlaganjem ili na drugi naДЌin uДЌini dostupnim tekstove, slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadrЕѕine ili mu prikaЕѕe pornografsku predstavu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ko iskoristi dete za proizvodnju slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta pornografske sadrЕѕine ili za pornografsku predstavu,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ko prodaje, prikazuje, javno izlaЕѕe ili elektronski ili na drugi naДЌin ДЌini dostupnim slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadrЕѕine nastale izvrЕЎenjem dela iz stava 2. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom do dve godine.
(4) Predmeti iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.
Gonjenje za kriviДЌna dela protiv polne slobode
ДЊlan 186.
Gonjenje za kriviДЌna dela iz ДЌl. 178. i 179. ovog zakonika uДЌinjena prema braДЌnom drugu i za kriviДЌno delo iz ДЌlana 182. stav 1. preduzima se po predlogu.
[vrh strane]
GLAVA DEVETNAESTA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV BRAKA I PORODICE
DvobraДЌnost
ДЊlan 187.
(1) Ko zaključi novi brak iako se već nalazi u braku,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko zaključi brak sa licem za koje zna da se nalazi u braku.
ZakljuДЌenje niЕЎtavog braka
ДЊlan 188.
(1) Ko pri zakljuДЌenju braka prikrije od druge strane neku ДЌinjenicu zbog koje je brak niЕЎtav ili drugu stranu dovede u zabludu ili odrЕѕava u zabludi o toj ДЌinjenici,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Gonjenje se moЕѕe preduzeti samo ako je tako zakljuДЌen brak poniЕЎten iz razloga navedenih u stavu 1. ovog ДЌlana.
Omogućavanje zaključenja nedozvoljenog braka
ДЊlan 189.
SluЕѕbeno lice ovlaЕЎД‡eno za zakljuДЌenje braka koje u vrЕЎenju svoje sluЕѕbene duЕѕnosti svesno dozvoli da se zakljuДЌi brak koji je po zakonu zabranjen ili niЕЎtav,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
VanbraДЌna zajednica sa maloletnikom
ДЊlan 190.
(1) Punoletlno lice koje Еѕivi u vanbraДЌnoj zajednici sa maloletnikom,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i roditelj, usvojilac ili staralac koji maloletniku omogući da živi u vanbračnoj zajednici sa punoletnim licem ili ga na to navede.
(3) Ako je delo iz stava 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz koristoljublja,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
(4) Ako se brak zaključi, gonjenje se neće preduzeti, a ako je preduzeto, obustaviće se.
Oduzimanje maloletnog lica
ДЊlan 191.
(1) Ko maloletno lice protivpravno zadrži ili oduzme od roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica, odnosno ustanove, kojima je ono povereno ili onemogućava izvršenje odluke kojom je maloletno lice povereno određenom licu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ko onemogućava izvršenje odluke nadležnog organa kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem ili drugim srodnikom,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz koristoljublja ili drugih niskih pobuda ili je usled dela teЕѕe ugroЕѕeno zdravlje, vaspitanje ili ЕЎkolovanje maloletnog lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
(4) Učinioca dela iz st. 1. i 3. ovog člana koji dobrovoljno preda maloletno lice licu ili ustanovi kojoj je ono povereno ili omogući izvršenje odluke o poveravanju maloletnog lica, sud može osloboditi od kazne.
(5) Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz st. 1. do 3. ovog člana, sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku preda maloletno lice licu ili ustanovi kojoj je maloletno lice povereno ili omogući izvršenje odluke kojom je maloletno lice povereno određenom licu ili ustanovi, odnosno odluke kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem ili drugim srodnikom.
Promena porodiДЌnog stanja
ДЊlan 192.
(1) Ko podmetanjem, zamenom ili na drugi naДЌin promeni porodiДЌno stanje deteta,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ko zamenom ili na drugi naДЌin iz nehata promeni porodiДЌno stanje deteta,
kazniće se zatvorom do jedne godine.
(3) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
ZapuЕЎtanje i zlostavljanje maloletnog lica
ДЊlan 193.
(1) Roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje grubim zanemarivanjem svoje duЕѕnosti zbrinjavanja i vaspitavanja zapusti maloletno lice o kojem je duЕѕno da se stara,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje zlostavlja maloletno lice ili ga prinuД‘ava na preteran rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjaДЌenje ili ga iz koristoljublja navodi na vrЕЎenje drugih radnji koje su ЕЎtetne za njegov razvoj,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
Nasilje u porodici
ДЊlan 194.
(1) Ko primenom nasilja, pretnjom da Д‡e napasti na Еѕivot ili telo, drskim ili bezobzirnim ponaЕЎanjem ugroЕѕava spokojstvo, telesni integritet ili duЕЎevno stanje ДЌlana svoje porodice,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je pri izvrЕЎenju dela iz stava 1. ovog ДЌlana koriЕЎД‡eno oruЕѕje, opasno oruД‘e ili drugo sredstvo podobno da telo teЕЎko povredi ili zdravlje teЕЎko naruЕЎi,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupila teЕЎka telesna povreda ili teЕЎko naruЕЎavanje zdravlja ili su uДЌinjena prema maloletnom licu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1, 2. i 3. ovog ДЌlana nastupila smrt ДЌlana porodice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.
(5) Ko prekrЕЎi mere zaЕЎtite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
Nedavanje izdrЕѕavanja
ДЊlan 195.
(1) Ko ne daje izdrЕѕavanje za lice koje je po zakonu duЕѕan da izdrЕѕava, a ta duЕѕnost je utvrД‘ena izvrЕЎnom sudskom odlukom ili izvrЕЎnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadleЕѕnim organom, u iznosu i na naДЌin kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrД‘eno,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Neće se kazniti učinilac dela iz stava 1. ovog člana, ako iz opravdanih razloga nije davao izdržavanje.
(3) Ako su usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupile teЕЎke posledice za izdrЕѕavano lice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(4) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moЕѕe odrediti obavezu uДЌiniocu da izmiri dospele obaveze i da uredno daje izdrЕѕavanje.
KrЕЎenje porodiДЌnih obaveza
ДЊlan 196.
(1) Ko krЕЎenjem zakonom utvrД‘enih porodiДЌnih obaveza ostavi u teЕЎkom poloЕѕaju ДЌlana porodice koji nije u stanju da se sam o sebi stara,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupilo teЕЎko naruЕЎavanje zdravlja ДЌlana porodice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila smrt ДЌlana porodice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana, sud moЕѕe odrediti obavezu uДЌiniocu da izvrЕЎava svoje zakonom utvrД‘ene porodiДЌne obaveze.
Rodoskrvnjenje
ДЊlan 197.
Punoletno lice koje izvrЕЎi obljubu ili sa njom izjednaДЌen polni ДЌin sa maloletnim srodnikom po krvi u pravoj liniji ili sa maloletnim bratom, odnosno sestrom,
kazniće se zatvorom do tri godine.
[vrh strane]
GLAVA DVADESETA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE
Povreda moralnih prava autora i interpretatora
ДЊlan 198.
(1) Ko pod svojim imenom ili imenom drugog u celini ili delimiДЌno objavi, stavi u promet primerke tuД‘eg autorskog dela ili interpretacije, ili na drugi naДЌin javno saopЕЎti tuД‘e autorsko delo ili interpretaciju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ko bez dozvole autora izmeni ili preradi tuД‘e autorsko delo ili izmeni tuД‘u snimljenu interpretaciju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ko stavlja u promet primerke tuД‘eg autorskog dela ili interpretacije na naДЌin kojim se vreД‘a ДЌast ili ugled autora ili izvoД‘aДЌa,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(4) Predmeti iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.
(5) Gonjenje za delo iz stava 2. ovog ДЌlana preduzima se po predlogu, a za delo iz stava 3. ovog ДЌlana po privatnoj tuЕѕbi.
NeovlaЕЎД‡eno iskoriЕЎД‡avanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava
ДЊlan 199.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno objavi, snimi, umnoЕѕi, ili na drugi naДЌin javno saopЕЎti u celini ili delimiДЌno autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju, raДЌunarski program ili bazu podataka,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko stavi u promet ili u nameri stavljanja u promet neovlašćeno drži umnožene ili neovlašćeno stavljene u promet primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, računarskog programa ili baze podataka,
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
(4) Ko proizvede, uveze, stavi u promet, proda, da u zakup, reklamira u cilju prodaje ili davanja u zakup ili drži u komercijalne svrhe uređaje ili sredstva čija je osnovna ili pretežna namena uklanjanje, zaobilaženje ili osujećivanje tehnoloških mera namenjenih sprečavanju povreda autorskih i srodnih prava, ili ko takve uređaje ili sredstva koristi u cilju povrede autorskog ili srodnog prava,
kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.
(5) Predmeti iz st. 1. do 4. ovog člana oduzeće se i uništiti.
NeovlaЕЎД‡eno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskom i srodnim pravima
ДЊlan 200.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno ukloni ili izmeni elektronsku informaciju o autorskom ili srodnom pravu, ili stavi u promet, uveze, izveze, emituje ili na drugi naДЌin javno saopЕЎti autorsko delo ili predmet srodnopravne zaЕЎtite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlaЕЎД‡eno uklonjena ili izmenjena,
kazniće se novčanom kaznom i zatvorom do tri godine.
(2) Predmeti iz stava 1. oduzeće se i uništiti.
Povreda pronalazaДЌkog prava
ДЊlan 201.
(1) Ko neovlašćeno proizvodi, uvozi, izvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet, skladišti ili koristi u privrednom prometu proizvod ili postupak zaštićen patentom,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana ЕЎteta u iznosu koji prelazi milion dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ko neovlaЕЎД‡eno objavi ili na drugi naДЌin uДЌini dostupnim suЕЎtinu tuД‘eg prijavljenog pronalaska pre nego ЕЎto je ovaj pronalazak objavljen na naДЌin utvrД‘en zakonom,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(4) Ko neovlaЕЎД‡eno podnese prijavu patenta ili u prijavi ne navede ili laЕѕno navede pronalazaДЌa,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(5) Predmeti iz st. 1. i 2. oduzeće se i uništiti.
NeovlaЕЎД‡eno koriЕЎД‡enje tuД‘eg dizajna
ДЊlan 202.
(1) Ko na svom proizvodu u prometu neovlašćeno upotrebi, u celosti ili delimično, tuđi prijavljeni, odnosno zaštićeni dizajn proizvoda,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ko neovlaЕЎД‡eno objavi ili na drugi naДЌin uДЌini dostupnim javnosti predmet prijave tuД‘eg dizajna pre nego ЕЎto je objavljen na naДЌin utvrД‘en zakonom,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Proizvodi iz stava 1. ovog člana oduzeće se.
[vrh strane]
GLAVA DVADESET PRVA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV IMOVINE
KraД‘a
ДЊlan 203.
(1) Ko tuД‘u pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
TeЕЎka kraД‘a
ДЊlan 204.
(1) Učinilac dela krađe (član 203) kazniće se zatvorom od jedne do osam godina, ako je krađa izvršena:
1) obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili drugim savlađivanjem većih prepreka;
2) od strane viЕЎe lica;
3) na naroДЌito opasan ili naroДЌito drzak naДЌin;
4) od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oruЕѕje ili opasno oruД‘e radi napada ili odbrane;
5) za vreme poЕѕara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa;
6) iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i učinilac dela krađe ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara ili ukradena stvar predstavlja kulturno ili prirodno dobro.
(3) Ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
RazbojniДЌka kraД‘a
ДЊlan 205.
(1) Ko je na delu kraД‘e (ДЌlan 203) zateДЌen, pa u nameri da ukradenu stvar zadrЕѕi, upotrebi silu protiv nekog lica ili pretnju da Д‡e neposredno napasti na Еѕivot ili telo,
kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
(2) Ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(3) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana uДЌinjeno od strane viЕЎe lica ili je nekom licu sa umiЕЎljajem nanesena teЕЎka telesna povreda,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
RazbojniЕЎtvo
ДЊlan 206.
(1) Ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da Д‡e neposredno napasti na Еѕivot ili telo oduzme tuД‘u pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(2) Ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno od strane viЕЎe lica ili je nekom licu sa umiЕЎljajem nanesena teЕЎka telesna povreda,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
(4) Ako vrednost ukradenih stvari iz stava 1. ovog ДЌlana ne prelazi iznos od deset hiljada dinara, a uДЌinilac je iЕЎao za tim da pribavi malu imovinsku korist,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
(5) Za pokušaj dela iz stava 4. ovog člana kazniće se.
Utaja
ДЊlan 207.
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji tuД‘u pokretnu stvar koja mu je poverena,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini staralac,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Ako vrednost utajenih stvari prelazi iznos od ДЌetristopedeset hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do ЕЎest godina.
(4) Ako vrednost utajenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara ili utajena stvar predstavlja kulturno dobro,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(5) Ko tuД‘u pokretnu stvar koju je naЕЎao ili do koje je sluДЌajno doЕЎao protivpravno prisvoji u nameri da sebi ili drugom pribavi imovinsku korist,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(6) Za dela iz st. 1. i 5. ovog ДЌlana, ako su utajene stvari u svojini graД‘ana, gonjenje se preduzima po predlogu.
Prevara
ДЊlan 208.
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga laЕѕnim prikazivanjem ili prikrivanjem ДЌinjenica u zabludu ili ga odrЕѕava u zabludi i time ga navede da ovaj na ЕЎtetu svoje ili tuД‘e imovine neЕЎto uДЌini ili ne uДЌini,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini samo u nameri da drugog oЕЎteti,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist ili je naneta ЕЎteta u iznosu koji prelazi ДЌetristopedeset hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist ili je naneta ЕЎteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Neosnovano dobijanje i koriЕЎД‡enje kredita i druge pogodnosti
ДЊlan 209.
(1) Ko laЕѕnim prikazivanjem ДЌinjenica ili njihovim prikrivanjem dobije za sebe ili drugog kredit, subvenciju ili drugu pogodnost iako za to ne ispunjava propisane uslove,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ko dobijeni kredit, subvenciju ili drugu pogodnost iskoristi za drugu namenu od one za koju mu je kredit, subvencija ili druga pogodnost odobrena,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Za delo iz st. 1. i 2. ovog člana, kazniće se propisanom kaznom i odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja ako su kredit, subvencija ili druga pogodnost pribavljeni za preduzeće ili drugi subjekt privrednog poslovanja ili ako su korišćeni za druge namene od strane tih subjekata.
Sitna kraД‘a, utaja i prevara
ДЊlan 210.
(1) Ko uДЌini sitnu kraД‘u, utaju ili prevaru,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) KraД‘a, utaja i prevara smatraju se sitnom, ako vrednost ukradene ili utajene stvari, odnosno ЕЎteta prouzrokovana prevarom ne prelazi iznos od petnaest hiljada dinara, a uДЌinilac je iЕЎao za tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu ЕЎtetu.
(3) Za delo iz stava 1. ovog ДЌlana, ako je izvrЕЎeno na ЕЎtetu imovine graД‘ana, gonjenje se preduzima po privatnoj tuЕѕbi.
Oduzimanje tuД‘e stvari
ДЊlan 211.
(1) Ko bez namere pribavljanja imovinske koristi protivpravno oduzme tuД‘u pokretnu stvar,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ako vrednost oduzete stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara ili stvar predstavlja kulturno dobro,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Za delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana, ako je oduzeta stvar u svojini graД‘ana, gonjenje se preduzima po privatnoj tuЕѕbi.
Uništenje i oštećenje tuđe stvari
ДЊlan 212.
(1) Ko uniЕЎti, oЕЎteti ili uДЌini neupotrebljivom tuД‘u stvar,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana prouzrokovana ЕЎteta u iznosu koji prelazi ДЌetristopedeset hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana prouzrokovana ЕЎteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara ili je delo uДЌinjeno prema kulturnom dobru,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
(4) Za delo iz st. 1. do 3. ovog člana, ako je oštećena stvar u svojini građana, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.
NeovlaЕЎД‡eno koriЕЎД‡enje tuД‘eg vozila
ДЊlan 213.
(1) Ko bez pristanka ovlaЕЎД‡enog lica koristi tuД‘e motorno vozilo,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno provaljivanjem ili obijanjem motornog vozila, ili upotrebom sile ili pretnje,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
(3) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
Iznuda
ДЊlan 214.
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da neЕЎto uДЌini ili ne uДЌini na ЕЎtetu svoje ili tuД‘e imovine,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi ДЌetristopedeset hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti od dve do deset godina.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(4) Ko se bavi vrЕЎenjem dela iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana ili je delo izvrЕЎeno od strane organizovane grupe,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
Ucena
ДЊlan 215.
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist zapreti drugom da Д‡e protiv njega ili njemu bliskog lica otkriti neЕЎto ЕЎto bi njihovoj ДЌasti ili ugledu ЕЎkodilo i time ga prinudi da neЕЎto uДЌini ili ne uДЌini na ЕЎtetu svoje ili tuД‘e imovine,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi ДЌetristopedeset hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(4) Ko se bavi vrЕЎenjem dela iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana ili je delo izvrЕЎeno od strane organizovane grupe,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
Zloupotreba poverenja
ДЊlan 216.
(1) Ko zastupajući imovinske interese nekog lica ili starajući se o njegovoj imovini zloupotrebi data mu ovlašćenja u nameri da time sebi ili drugom pribavi imovinsku korist ili da ošteti lice čije imovinske interese zastupa ili o čijoj se imovini stara,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana ЕЎteta u iznosu koji prelazi ДЌetristopedeset hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do ЕЎest godina.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana ЕЎteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako delo iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana uДЌini staralac ili advokat,
kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od šest meseci do pet godina, za delo iz stava 2. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od dve do deset godina.
ZelenaЕЎtvo
ДЊlan 217.
(1) Ko za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog,
kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.
(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice za oštećenog ili je učinilac pribavio imovinsku korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novДЌanom kaznom.
(4) Za delo iz stava iz stava 1. ovog ДЌlana gonjenje se preduzima po predlogu.
Protivpravno zauzimanje zemljiЕЎta
ДЊlan 218.
(1) Ko protivpravno zauzme tuД‘e zemljiЕЎte,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je zauzeto zemljiЕЎte deo zaЕЎtitne ЕЎume, nacionalnog parka ili drugog zemljiЕЎta sa posebnom namenom,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Za delo iz stava 1. ovog ДЌlana gonjenje se preduzima po privatnoj tuЕѕbi.
Protivpravno useljenje
ДЊlan 219.
(1) Ko se neovlaЕЎД‡eno useli u tuД‘u zgradu, stan, poslovne ili druge prostorije,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 1. ovog ДЌlana, sud moЕѕe naloЕѕiti obavezu uДЌiniocu da u odreД‘enom roku napusti i isprazni prostorije u koje se neovlaЕЎД‡eno uselio.
(3) Za delo iz stava 1. ovog ДЌlana gonjenje se preduzima po privatnoj tuЕѕbi.
Oštećenje tuđih prava
ДЊlan 220.
(1) Ko u nameri da osujeti ostvarenje prava na stvari otuД‘i, uniЕЎti, oЕЎteti ili oduzme svoju stvar na kojoj drugi ima zaloЕѕno pravo ili pravo uЕѕivanja i time ga oЕЎteti,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko u nameri da osujeti izmirenje poverioca u toku prinudnog izvršenja otuđi, uništi, ošteti ili sakrije delove svoje imovine i time ošteti poverioca.
(3) Za dela iz st. 1. i 2 ovog člana, ako su oštećeni građani, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.
Prikrivanje
ДЊlan 221.
(1) Ko stvar za koju zna da je pribavljena kriviДЌnim delom ili ono ЕЎto je za nju dobijeno prodajom ili zamenom prikriva, protura, kupuje, prima u zalogu ili na drugi naДЌin pribavlja,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, s tim da kazna ne može biti veća od kazne propisane za delo kojim je stvar pribavljena.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini, a mogao je i bio duЕѕan da zna da je stvar pribavljena kriviДЌnim delom,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako se uДЌinilac bavi vrЕЎenjem kriviДЌnog dela iz stava 1. ovog ДЌlana ili je delo izvrЕЎeno od strane organizovane grupe ili vrednost prikrivanih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Gonjenje u slučaju kada je učinilac u bliskom odnosu sa oštećenim
ДЊlan 222.
Za krivična dela iz čl. 203, 204, 208, 213, 216. st. 1. do 3. i 221. ovog zakonika, ako su učinjena prema bračnom drugu, licu sa kojim oštećeni živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodniku po krvi u pravoj liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili drugim licima sa kojima učinilac živi u zajedničkom domaćinstvu, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.
[vrh strane]
GLAVA DVADESET DRUGA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV PRIVREDE
Falsifikovanje novca
ДЊlan 223.
(1) Ko napravi laЕѕan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko u istoj nameri preinaДЌi pravi novac,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
(2) Ko pribavlja laЕѕan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko laЕѕan novac stavlja u opticaj,
kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana napravljen, preinačen, stavljen u promet ili pribavljen lažan novac u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, odnosno odgovarajući iznos u stranom novcu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
(4) Ko laЕѕan novac koji je primio kao pravi, pa saznavЕЎi da je laЕѕan, stavi u opticaj ili ko zna da je naДЌinjen laЕѕan novac ili da je laЕѕan novac stavljen u opticaj, pa to ne prijavi,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(5) Lažan novac oduzeće se.
Falsifikovanje hartija od vrednosti
ДЊlan 224.
(1) Ko napravi laЕѕne hartije od vrednosti ili preinaДЌi prave hartije od vrednosti u nameri da ih upotrebi kao prave ili da ih drugom da na upotrebu ili ko takve laЕѕne hartije upotrebi kao prave ili ih u toj nameri pribavi,
kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.
(2) Ako ukupan iznos na koji glase falsifikovane hartije od vrednosti iz stava 1. ovog ДЌlana prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(3) Ko laЕѕne hartije od vrednosti koje je primio kao prave, pa saznavЕЎi da su laЕѕne, stavi u promet,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(4) Lažne hartije od vrednosti oduzeće se.
Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica
ДЊlan 225.
(1) Ko napravi laЕѕnu platnu karticu ili ko preinaДЌi pravu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko takvu laЕѕnu karticu upotrebi kao pravu,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je uДЌinilac dela iz stava 1. ovog ДЌlana upotrebom kartice pribavio protivpravnu imovinsku korist,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je uДЌinilac dela iz stava 1. ovog ДЌlana pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(4) Kaznom iz st. 2. i 3. ovog člana kazniće se i učinilac koji to delo učini neovlašćenom upotrebom tuđe kartice.
(5) Ko nabavi laЕѕnu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko pribavlja podatke u nameri da ih iskoristi za pravljenje laЕѕne platne kartice,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(6) Lažne platne kartice oduzeće se.
Falsifikovanje znakova za vrednost
ДЊlan 226.
(1) Ko napravi laЕѕne ili preinaДЌi prave znakove za vrednost u nameri da ih upotrebi kao prave ili da ih drugom da na upotrebu ili ko takve laЕѕne znakove upotrebi kao prave ili ih u toj nameri pribavi,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako ukupna vrednost znakova iz stava 1. ovog ДЌlana prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ko odstranjivanjem Еѕiga kojim se znaci za vrednost poniЕЎtavaju ili kojim drugim naДЌinom ide za tim da radi ponovne upotrebe ovim znacima da izgled kao da nisu upotrebljeni ili ko upotrebljene znakove ponovo upotrebi ili proda kao da vaЕѕe,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(4) Lažni znakovi za vrednost oduzeće se.
Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje
ДЊlan 227.
(1) Ko pravi, nabavlja, prodaje ili daje drugom na upotrebu sredstva za pravljenje laЕѕnog novca ili laЕѕnih hartija od vrednosti,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ko pravi, nabavlja, prodaje ili daje drugom na upotrebu sredstva za pravljenje laЕѕnih platnih kartica ili laЕѕnih znakova za vrednost,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(3) Sredstva iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.
Izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića
ДЊlan 228.
(1) Ko koristi debitnu platnu karticu za koju nema pokriće ili koristi kreditnu platnu karticu za koju ne obezbeđuje pokriće u ugovorenom roku, pa time sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi deset hiljada dinara,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko izda ili stavi u promet ček, menicu, akceptni nalog, kakvu garanciju ili kakvo drugo sredstvo plaćanja ili obezbeđenja plaćanja, iako zna da za to nema pokrića i time sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi deset hiljada dinara.
(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi sto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
Poreska utaja
ДЊlan 229.
(1) Ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi stopedeset hiljada dinara,
kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.
(2) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina i novДЌanom kaznom.
(3) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novДЌanom kaznom.
KrijumДЌarenje
ДЊlan 230.
(1) Ko se bavi prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora ili ko izbegavajući mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoružan, u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(2) Ko se bavi prodajom, rasturanjem ili prikrivanjem neocarinjene robe ili organizuje mreЕѕu preprodavaca ili posrednika za rasturanje takve robe,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(3) Roba koja je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.
(4) Prevozno ili drugo sredstvo čija su tajna ili skrovita mesta iskorišćena za prenos robe koja je predmet dela iz stava 1. ovog člana ili koje je namenjeno za izvršenje tih krivičnih dela oduzeće se ako je vlasnik ili korisnik vozila to znao ili je mogao i bio dužan da zna i ako vrednost robe koja je predmet krivičnog dela prelazi jednu trećinu vrednosti tog sredstva u vreme izvršenja krivičnog dela.
Pranje novca
ДЊlan 231.
(1) Ko izvrЕЎi konverziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potiДЌe od kriviДЌnog dela, u nameri da se prikrije ili laЕѕno prikaЕѕe nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili laЕѕno prikaЕѕe ДЌinjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potiДЌe od kriviДЌnog dela, ili stekne, drЕѕi ili koristi imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potiДЌe od kriviДЌnog dela,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako iznos novca ili imovine iz stava 1. ovog ДЌlana prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
(3) Ko uДЌini delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana, a mogao je i bio duЕѕan da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren kriviДЌnim delom,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(4) Odgovorno lice u pravnom licu koje učini delo iz st. 1. do 3. ovog člana, kazniće se kaznom propisanom za to delo, ako je znalo, odnosno moglo i bilo dužno da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren krivičnim delom.
(5) Novac i imovina iz st. 1. do 4. ovog člana oduzeće se.
Zloupotreba monopolistiДЌkog poloЕѕaja
ДЊlan 232.
Odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji zloupotrebom monopolističkog ili dominantnog položaja na tržištu ili zaključivanjem monopolističkog sporazuma izazove poremećaj na tržištu ili taj subjekt dovede u povlašćen položaj u odnosu na druge, tako da ostvari imovinsku korist za taj subjekt ili za drugi subjekt ili nanese štetu drugim subjektima privrednog poslovanja, potrošačima ili korisnicima usluga,
kazniće se zatvorom do tri godine.
NeovlaЕЎД‡ena upotreba tuД‘e firme
ДЊlan 233.
(1) Ko se u nameri da obmane kupce ili korisnike usluga posluЕѕi tuД‘om firmom, tuД‘om geografskom oznakom porekla, tuД‘im Еѕigom ili zaЕЎtitnim znakom ili tuД‘om posebnom oznakom robe ili unese pojedina obeleЕѕja ovih oznaka u svoju firmu, svoj Еѕig ili zaЕЎtitni znak ili u svoju posebnu oznaku robe,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ko u svrhu prodaje u većoj količini ili vrednosti nabavlja, proizvodi, prerađuje, stavlja u promet, daje u zakup ili skladišti robu iz stava 1. ovog člana ili se bavi pružanjem usluga neovlašeno koristeći tuđe oznake,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je uДЌinilac iz stava 2. ovog ДЌlana organizovao mreЕѕu preprodavaca ili posrednika ili je pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Predmeti iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.
Nesavestan rad u privrednom poslovanju
ДЊlan 234.
(1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja u kome nema većinski udeo, koje svesno krši zakone, druge propise ili opšte akte o poslovanju ili očigledno nesavesno posluje i time iz nehata tom preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja prouzrokuje štetu koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila ЕЎteta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara ili je pokrenut postupak prinudnog poravnanja ili steДЌaja,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
Prouzrokovanje steДЌaja
ДЊlan 235.
(1) Odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica, koje neracionalnim trošenjem sredstava ili njihovim otuđenjem u bescenje, prekomernim zaduživanjem, preuzimanjem nesrazmernih obaveza, lakomislenim zaključivanjem ugovora sa licima nesposobnim za plaćanje, propuštanjem blagovremenog ostvarivanja potraživanja, uništenjem ili prikrivanjem imovine ili drugim radnjama koje nisu u skladu sa savesnim poslovanjem prouzrokuje stečaj i time drugog ošteti,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
Prouzrokovanje laЕѕnog steДЌaja
ДЊlan 236.
(1) Odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji u nameri da taj subjekt izbegne plaćanje obaveza prouzrokuje stečaj tog subjekta prividnim ili stvarnim umanjenjem njegove imovine, na način što:
1) celu ili deo imovine subjekta privrednog poslovanja prikrije, prividno proda, proda ispod trЕѕiЕЎne vrednosti ili besplatno ustupi;
2) zaključi fiktivne ugovore o dugu ili prizna nepostojeća potraživanja;
3) poslovne knjige koje je subjekt privrednog poslovanja obavezan da vodi po zakonu prikrije, uniЕЎti ili tako preinaДЌi da se iz njih ne mogu sagledati poslovni rezultati ili stanje sredstava ili obaveza ili ovo stanje saДЌinjavanjem laЕѕnih isprava ili na drugi naДЌin prikaЕѕe takvim da se na osnovu njega moЕѕe otvoriti steДЌaj,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupile teЕЎke posledice za poverioca,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Oštećenje poverioca
ДЊlan 237.
(1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, isplatom duga ili na drugi način namerno stavi poverioca u povoljniji položaj i time znatno ošteti drugog poverioca,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Odgovorno lice iz stava 1. ovog člana ili preduzetnik, koji znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, a u nameri da izigra ili ošteti poverioca prizna neistinito potraživanje, sastavi lažni ugovor ili nekom drugom prevarnom radnjom ošteti poverioca,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana poveriocu prouzrokovana šteta velikih razmera ili ako je prema oštećenom zbog toga došlo do pokretanja postupka prinudnog poravnanja ili stečaja,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Zloupotreba ovlaЕЎД‡enja u privredi
ДЊlan 238.
(1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koje u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kojem je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica:
1) stvara ili drži nedozvoljene novčane, robne ili druge vrednosne fondove u zemlji ili inostranstvu ili protivpravno onemogućava ostvarivanja vlasničkih prava akcionara;
2) sastavljanjem isprave neistinite sadržine, lažnim bilansima, procenama ili inventarisanjem odnosno lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica, neistinito prikazuje stanje ili kretanje sredstava ili rezultate poslovanja, pa na taj način dovede u zabludu organe upravljanja u preduzeću ili drugom pravnom licu prilikom donošenja odluka o poslovima upravljanja ili preduzeće ili drugo pravno lice stavi u povoljniji položaj prilikom dobijanja sredstava ili drugih pogodnosti koje im se ne bi priznale prema postojećim propisima;
3) sredstva kojima raspolaЕѕe koristi protivno njihovoj nameni;
4) na drugi naДЌin grubo povredi ovlaЕЎД‡enja u pogledu upravljanja, raspolaganja i koriЕЎД‡enja imovinom;
5) protivno volji akcionara ne potpisuje prospekt za trgovanje akcijama na berzi, a davanjem laЕѕnih podataka dovodi u zabludu kupce akcija o stanju kapitala pravnog lica,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od pet miliiona dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
NaruЕЎavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti
ДЊlan 239.
(1) Ko u nameri naruЕЎavanja poslovnog ugleda ili kreditne sposobnosti drugog, iznosi o njemu neistinite podatke ili neistinito prikazuje njegovo poslovanje,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupile teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Gonjenje za dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana preduzima se po privatnoj tuЕѕbi.
Odavanje poslovne tajne
ДЊlan 240.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno drugom saopЕЎti, preda ili na drugi naДЌin uДЌini dostupnim podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu ili ko pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naroДЌito poverljivih podataka,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(3) Ko delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini iz nehata,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(4) Poslovnom tajnom smatraju se podaci i dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenom na osnovu zakona proglašeni poslovnom tajnom čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za preduzeće ili drugi subjekt privrednog poslovanja.
Onemogućavanje vršenja kontrole
ДЊlan 241.
Ko onemogući organu vršenja kontrole da izvrši uvid u poslovne knjige ili drugu dokumentaciju ili onemogući pregled predmeta, prostorija ili drugih objekata,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Nedozvoljena proizvodnja
ДЊlan 242.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno proizvodi ili preraД‘uje robu za ДЌiju je proizvodnju ili preraД‘ivanje potrebno odobrenje nadleЕѕnog organa,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ko proizvodi ili preraД‘uje robu ДЌija je proizvodnja ili preraД‘ivanje zabranjeno,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(3) Roba i sredstva za proizvodnju ili prerađivanje oduzeće se.
Nedozvoljena trgovina
ДЊlan 243.
(1) Ko nemajući ovlašćenje za trgovinu, nabavi robu ili druge predmete u većoj vrednosti u svrhu prodaje, ili ko se neovlašćeno i u većem obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili se bavi zastupanjem organizacija u unutrašnjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ko se bavi prodajom robe ДЌiju je proizvodnju neovlaЕЎД‡eno organizovao,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se i ko neovlašćeno prodaje, kupuje ili vrši razmenu robe ili predmeta čiji je promet zabranjen ili ograničen.
(4) Ako je uДЌinilac dela iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana organizovao mreЕѕu preprodavaca ili posrednika ili je postigao imovinsku korist koja prelazi iznos od ДЌetristopedeset hiljada dinara,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(5) Roba i predmeti nedozvljene trgovine oduzeće se.
Obmanjivanje kupaca
ДЊlan 244.
Ko u nameri obmanjivanja kupaca stavlja u promet proizvode sa oznakom u koju su uneti podaci koji ne odgovaraju sadrЕѕini, vrsti, poreklu ili kvalitetu proizvoda ili stavlja u promet proizvode koji po svojoj koliДЌini ili kvalitetu ne odgovaraju onome ЕЎto se redovno pretpostavlja kod takvih proizvoda ili stavlja u promet proizvode bez oznake o sadrЕѕini, vrsti poreklu ili kvalitetu proizvoda kad je ovakva oznaka propisana ili se pri stavljanju u promet proizvoda sluЕѕi oДЌigledno laЕѕnom reklamom,
kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.
Falsifikovanje znakova za obeleЕѕavanje robe, mera i tegova
ДЊlan 245.
(1) Ko u nameri da ih upotrebi kao prave napravi lažne pečate, žigove, marke ili druge znakove za obeležavanje domaće ili strane robe kojima se žigošu zlato ili drugi plemeniti metal, drvo, stoka ili kakva druga roba ili ko u istoj nameri takve prave znakove preinači ili ko takve lažne ili preinačene znakove upotrebi kao prave,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Lažni znakovi, mere i tegovi oduzeće se.
[vrh strane]
GLAVA DVADESET TREĆA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI
NeovlaЕЎД‡ena proizvodnja, drЕѕanje i stavljanje u promet opojnih droga
ДЊlan 246.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno proizvodi, preraД‘uje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drЕѕi ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi naДЌin neovlaЕЎД‡eno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglaЕЎeni za opojne droge,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana izvrЕЎeno od strane viЕЎe lica koja su se udruЕѕila za vrЕЎenje tih dela, ili je uДЌinilac ovog dela organizovao mreЕѕu preprodavaca ili posrednika,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
(3) Ko neovlaЕЎД‡eno drЕѕi supstance ili preparate koji su proglaЕЎeni za opojne droge,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(4) UДЌinilac dela iz stava 3. ovog ДЌlana koji opojnu drogu drЕѕi radi sopstvene upotrebe moЕѕe se osloboditi od kazne.
(5) UДЌinilac dela iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu moЕѕe se osloboditi od kazne.
(6) Ko neovlaЕЎД‡eno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(7) Opojne droge i sredstva za njihovu proizvodnju i preradu oduzeće se.
Omogućavanje uživanja opojnih droga
ДЊlan 247.
(1) Ko navodi drugog na uživanje opojne droge ili mu daje opojnu drogu da je uživa on ili drugo lice ili stavi na raspolaganje prostorije radi uživanja opojne droge ili na drugi način omogućuje drugom da uživa opojnu drogu,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno prema maloletnom licu ili prema viЕЎe lica ili je izazvalo naroДЌito teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(3) Opojne droge oduzeće se.
Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije
ДЊlan 248.
Ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se odreД‘uju mere za njeno suzbijanje ili spreДЌavanje,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
PrenoЕЎenje zarazne bolesti
ДЊlan 249.
Ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili spreДЌavanje zaraznih bolesti, pa usled toga doД‘e do prenoЕЎenja zarazne bolesti,
kazniće se zatvorom do tri godine.
PrenoЕЎenje infekcije HIV virusom
ДЊlan 250.
(1) Ko svesno drugog dovede u opasnost od infekcije HIV virusom,
kazniće se zatvorom do dve godine.
(2) Ko se svesno ne pridrЕѕava propisa i mera koji se odnose na spreДЌavanje ЕЎirenja HIV infekcije i time iz nehata dovede do prenoЕЎenja infekcije HIV virusom na drugo lice,
kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.
(3) Ko znajući da je zaražen HIV virusom svesno prenese na drugog tu infekciju,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
(4) Ako je usled dela iz stav 3. ovog ДЌlana nastupila smrt zaraЕѕenog lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
(5) Ako je delo iz st. 3. i 4. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti za delo iz stava 3. zatvorom do tri godine, a za delo iz stava 4. zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
Nesavesno pružanje lekarske pomoći
ДЊlan 251.
(1) Lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i drugi zdravstveni radnik koji pri pružanju medicinske pomoći ili nege ili pri vršenju druge zdravstvene delatnosti očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Protivpravno vrЕЎenje medicinskih eksperimenata i ispitivanje leka
ДЊlan 252.
(1) Ko protivno propisima na ljudima vrЕЎi medicinske ili druge sliДЌne eksperimente,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko vrši kloniranje ljudi ili vrši eksperimente u tom cilju.
(3) Ko protivno propisima vrЕЎi kliniДЌko ispitivanje leka,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Neukazivanje lekarske pomoći
ДЊlan 253.
(1) Lekar koji protivno svojoj dužnosti odbije da ukaže lekarsku pomoć licu kojem je takva pomoć potrebna, a koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život ili opasnosti nastupanja teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ako usled dela iz stava 1. ovog člana lice kojem nije ukazana lekarska pomoć bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do ДЌetiri godine.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt lica kome nije ukazana lekarska pomoć,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo
ДЊlan 254.
(1) Ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi spravljanjem ili izdavanjem lekova.
Nesavesno postupanje pri spravljanju i izdavanju lekova
ДЊlan 255.
(1) Lice ovlaЕЎД‡eno za izdavanje lekova za upotrebu u medicini koje izda drugi lek umesto propisanog ili zahtevanog leka, ako zamena nije dozvoljena ili koje ne napravi lek u propisanoj razmeri ili koliДЌini ili koje oДЌigledno nesavesno postupa pri izdavanju lekova i time prouzrokuje pogorЕЎanje zdravstvenog stanja nekog lica,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Proizvodnja i stavljanje u promet ЕЎkodljivih proizvoda
ДЊlan 256.
(1) Ko proizvodi radi prodaje, prodaje ili stavlja u promet škodljive životne namirnice, jelo ili piće ili druge škodljive proizvode,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ko životne namirnice, jelo ili piće stavlja u promet bez izvršenog pregleda od strane ovlašćenog lica kad je taj pregled propisima predviđen, ili ih stavlja u promet pošto im je istekao rok upotrebe,
kazniće se zatvorom do dve godine.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(4) Proizvodi iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.
Nesavesno vrЕЎenje pregleda Еѕivotnih namirnica
ДЊlan 257.
(1) Ovlašćeno lice koje nesavesno izvrši pregled stoke za klanje, mesa namenjenog za ishranu i drugih životnih namirnica ili protivno propisima ne izvrši pregled i time omogući da se stavi u promet meso ili druga životna namirnica škodljiva za zdravlje ljudi,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Zagađivanje vode za piće i životnih namirnica
ДЊlan 258.
(1) Ko kakvom škodljivom materijom zagadi vodu koja ljudima služi za piće ili životne namirnice,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
TeЕЎka dela protiv zdravlja ljudi
ДЊlan 259.
(1) Ako usled dela iz ДЌl. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256. st. 1. i 2, 257. stav 1. i 258. stav 1. ovog zakonika, neko lice bude teЕЎko telesno povreД‘eno ili mu zdravlje bude teЕЎko naruЕЎeno,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(2) Ako je usled dela iz ДЌl. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256. st. 1. i 2, 257. stav 1. i 258. stav 1. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(3) Ako usled dela iz ДЌl. 251. stav 3, 255. stav 2, 256. stav 3, 257. stav 2. i 258. stav 2. ovog zakonika neko lice bude teЕЎko telesno povreД‘eno ili mu zdravlje bude teЕЎko naruЕЎeno,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
(4) Ako je usled dela iz ДЌl. 251. stav 3, 255. stav 2, 256. stav 3, 257. stav 2. i 258. stav 2. ovog zakonika nastupila smrt,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
[vrh strane]
GLAVA DVADESET ДЊETVRTA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV ЕЅIVOTNE SREDINE
ZagaД‘enje Еѕivotne sredine
ДЊlan 260.
(1) Ko kršeći propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine zagadi vazduh, vodu ili zemljište u većoj meri ili na širem prostoru,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do uništenja ili oštećenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagađenja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako je usled dela iz stava 2. ovog člana došlo do uništenja ili oštećenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagađenja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
(5) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 4. ovog ДЌlana, sud moЕѕe odrediti obavezu uДЌiniocu da u odreД‘enom roku preduzme odreД‘ene propisane mere zaЕЎtite, oДЌuvanja i unapreД‘enja Еѕivotne sredine.
Nepreduzimanje mera zaЕЎtite Еѕivotne sredine
ДЊlan 261.
(1) SluЕѕbeno ili odgovorno lice koje ne preduzme propisane mere zaЕЎtite Еѕivotne sredine, ili ne postupi po odluci nadleЕѕnog organa o preduzimanju mera zaЕЎtite Еѕivotne sredine,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do ЕЎest meseci.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana doЕЎlo do zagaД‘enja Еѕivotne sredine, uДЌinilac Д‡e se kazniti za kriviДЌno delo iz ДЌlana 260. ovog zakonika.
(4) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana, sud moЕѕe naloЕѕiti obavezu uДЌiniocu da u odreД‘enom roku preduzme odreД‘ene propisane mere zaЕЎtite, oДЌuvanja i unapreД‘enja Еѕivotne sredine.
Protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagaД‘uju Еѕivotnu sredinu
ДЊlan 262.
(1) Službeno ili odgovorno lice koje protivno propisima o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine dozvoli izgradnju, stavljanje u pogon ili upotrebu objekata ili postrojenja ili primenu tehnologije kojima se u većoj meri ili na širem prostoru zagađuje životna sredina,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana doЕЎlo do uniЕЎtenja Еѕivotinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagaД‘enja Еѕivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duЕѕe vreme ili veliki troЕЎkovi,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana, sud moЕѕe odrediti obavezu uДЌiniocu da u odreД‘enom roku preduzme odreД‘ene propisane mere zaЕЎtite, oДЌuvanja i unapreД‘enja Еѕivotne sredine.
Oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine
ДЊlan 263.
(1) Ko oЕЎteti, uniЕЎti, ukloni ili na drugi naДЌin uДЌini neupotrebljivim objekte ili ureД‘aje za zaЕЎtitu Еѕivotne sredine,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do zagađenja vazduha, vode ili zemljišta u većoj meri ili na širem prostoru,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
(4) Ako je usled dela iz stava 2. ovog člana došlo do zagađenja vazduha, vode ili zemljišta u većoj meri ili na širem prostoru,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
(5) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog člana došlo do uništenja ili oštećenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagađenja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(6) Ako je usled dela iz st. 2. i 4. ovog člana došlo do uništenja ili oštećenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagađenja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
(7) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. do 6. ovog ДЌlana, sud moЕѕe odrediti obavezu uДЌiniocu da u odreД‘enom roku preduzme odreД‘ene propisane mere zaЕЎtite, oДЌuvanja i unapreД‘enja Еѕivotne sredine.
Oštećenje životne sredine
ДЊlan 264.
(1) Ko kršeći propise, iskorišćavanjem prirodnih bogatstava, izgradnjom objekata, izvođenjem kakvih radova ili na drugi način izazove oštećenje životne sredine u većoj meri ili na širem prostoru,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana, sud moЕѕe odrediti obavezu uДЌiniocu da u odreД‘enom roku preduzme odreД‘ene mere u cilju otklanjanja ЕЎtetnih posledica po Еѕivotnu sredinu.
Uništenje, oštećenje i iznošenje u inostranstvo zaštićenog prirodnog dobra
ДЊlan 265.
(1) Ko uništi ili ošteti posebno zaštićeno prirodno dobro,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do ЕЎest meseci.
(3) Ko protivno propisima izveze ili iznese u inostranstvo prirodnu retkost ili posebno zaštićenu biljku ili životinju,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(4) Za pokuЕЎaj dela iz stava 3. ovog ДЌlana Д‡e se kazniti.
UnoЕЎenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno preraД‘ivanje, odlaganje i skladiЕЎtenje opasnih materija
ДЊlan 266.
(1) Ko protivno propisima unese u Srbiju radioaktivne ili druge opasne materije ili opasne otpatke, ili ko prevozi, preraД‘uje, odlaЕѕe, sakuplja ili skladiЕЎti takve materije ili otpatke,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ko zloupotrebom svog službenog položaja ili ovlašćenja dozvoli ili omogući da se u Srbiju unesu materije ili otpatci iz stava 1. ovog člana, ili omogući da se takve materije ili otpatci prevoze, prerađuju, odlažu, sakupljaju ili skladište,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana doЕЎlo do uniЕЎtenja Еѕivotinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagaД‘enja Еѕivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duЕѕe vreme ili veliki troЕЎkovi,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
(5) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. do 4. ovog člana, sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku preduzme određene propisane mere zaštite od jonizujućih zračenja ili druge propisane mere zaštite.
(6) Ko organizuje vrЕЎenje dela iz stava 1. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(7) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
Nedozvoljena izgradnja nukelarnih postrojenja
ДЊlan 267.
Ko protivno propisima odobri ili pristupi izgradnji nuklearne elektrane, postojenja za proizvodnju nuklearnog goriva ili postrojenja za preradu isluЕѕenog nuklearnog otpada,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Povreda prava na informisanje o stanju Еѕivotne sredine
ДЊlan 268.
Ko protivno propisima uskrati podatke ili da neistinite podatke o stanju Еѕivotne sredine i pojavama koji su neophodni za procenu opasnosti po Еѕivotnu sredinu i preduzimanje mera zaЕЎtite Еѕivota i zdravlja ljudi,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Ubijanje i muДЌenje Еѕivotinja
ДЊlan 269.
(1) Ko kršeći propise ubije, povredi ili muči životinju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
PrenoЕЎenje zaraznih bolesti kod Еѕivotinja i biljaka
ДЊlan 270.
(1) Ko za vreme epidemije neke bolesti Еѕivotinja koja moЕѕe ugroziti stoДЌarstvo ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se odreД‘uju mere za suzbijanje ili spreДЌavanje bolesti,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko za vreme postojanja opasnosti od bolesti i štetočina koje mogu ugroziti biljni svet ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za suzbijanje ili sprečavanje bolesti odnosno štetočina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupilo uginuće životinja, uništenje biljaka ili druga znatna šteta,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Nesavesno pružanje veterinarske pomoći
ДЊlan 271.
(1) Veterinar ili ovlašćeni veterinarski radnik koji pri pružanju veterinarske pomoći prepiše ili primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili uopšte nesavesno postupa pri lečenju životinja i time prouzrokuje uginuće životinja ili drugu znatnu štetu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do ЕЎest meseci.
Proizvodnja ЕЎtetnih sredstava za leДЌenje Еѕivotinja
ДЊlan 272.
(1) Ko proizvodi radi prodaje ili stavlja u promet sredstva za leДЌenje ili za spreДЌavanje zaraze kod Еѕivotinja koja su opasna za njihov Еѕivot ili zdravlje,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana prouzrokovano uginuće životinja ili druga znatna šteta,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do ЕЎest meseci.
ZagaД‘ivanje hrane i vode za ishranu odnosno napajanje Еѕivotinja
ДЊlan 273.
(1) Ko kakvom ЕЎkodljivom materijom zagadi hranu ili vodu koje sluЕѕe za ishranu ili napajanje Еѕivotinja i time dovede u opasnost njihov Еѕivot ili zdravlje,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko kakvom škodljivom materijom zagadi vodu u ribnjaku, jezeru, reci ili kanalu ili poribljavanjem iz zaraženih voda prouzrokuje opasnost za opstanak riba ili drugih vodenih životinja.
(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana prouzrokovano uginuće životinja ili druga znatna šteta,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(4) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do ЕЎest meseci.
PustoЕЎenje ЕЎuma
ДЊlan 274.
(1) Ko protivno propisima ili naredbama nadležnih organa vrši seču ili krčenje šume, ili ko oštećuje stabla ili na drugi način pustoši šume ili obori jedno ili više stabala u parku, drvoredu ili na drugom mestu gde seča nije dozvoljena,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana izvrši u zaštićenoj šumi, nacionalnom parku ili u drugoj šumi sa posebnom namenom,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Е umska kraД‘a
ДЊlan 275.
(1) Ko radi krađe obori u šumi, parku ili drvoredu jedno ili više stabala, a količina oborenog drveta je veća od jednog kubnog metra,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u nameri da se oboreno drvo proda, ili ako je količina oborenog drveta veća od pet kubnih metara ili ako je delo izvršeno u zaštićenoj šumi, nacionalnom parku ili drugoj šumi sa posebnom namenom,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(3) Za pokušaj dela iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se.
Nezakonit lov
ДЊlan 276.
(1) Ko lovi divljaДЌ za vreme lovostaja ili na podruДЌju gde je lov zabranjen,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ko neovlaЕЎД‡eno lovi na tuД‘em loviЕЎtu i ubije ili rani divljaДЌ ili je uhvati Еѕivu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako je delo iz stava 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno u odnosu na visoku divljaДЌ,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(4) Ko lovi divljaДЌ ДЌiji je lov zabranjen ili ko lovi bez posebne dozvole odreД‘enu vrstu divljaДЌi za ДЌiji je lov potrebna takva dozvola ili ko lovi na naДЌin ili sredstvima kojima se divljaДЌ masovno uniЕЎtava,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(5) Ulovljena divljač i sredstva za lov oduzeće se.
Nezakonit ribolov
ДЊlan 277.
(1) Ko lovi ribu ili druge vodene Еѕivotinje za vreme lovostaja ili u vodama u kojima je lov zabranjen,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ko lovi ribu ili druge vodene Еѕivotinje eksplozivom, elektriДЌnom strujom, otrovom, sredstvima za omamljivanje ili na naДЌin ЕЎtetan za razmnoЕѕavanje tih Еѕivotinja ili kojim se te Еѕivotinje masovno uniЕЎtavaju,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(3) Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se i ko lovi ribu ili druge vodene životinje veće biološke vrednosti ili u većoj količini ili pri lovu uništi veću količinu riba ili drugih vodenih životinja.
(4) Ulov i sredstva za ribolov oduzeće se.
[vrh strane]
GLAVA DVADESET PETA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV OPЕ TE SIGURNOSTI LJUDI I IMOVINE
Izazivanje opЕЎte opasnosti
ДЊlan 278.
(1) Ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se službeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane uređaje za zaštitu od požara, poplave, eksplozije, otrova ili otrovnog gasa, radio-aktivnih ili drugih jonizujućih zračenja, električne energije ili drugih opasnih sredstava ili ove uređaje ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.
(3) Ako su dela iz st. 1. i 2. ovog člana učinjena na mestu gde je okupljen veći broj ljudi,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do ЕЎest godina.
(4) Ako je delo iz st. 1. i 3. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
Uništenje i oštećenje javnih uređaja
ДЊlan 279.
(1) Ko uništi, ošteti, izmeni, učini neupotrebljivim ili ukloni javni uređaj za vodu, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju ili uređaje sistema veza i na taj način prouzrokuje poremećaj u životu građana ili u funkcionisanju privrede,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Izazivanje opasnosti neobezbeД‘enjem mera zaЕЎtite na radu
ДЊlan 280.
(1) Ko u rudnicima, fabrikama, radionicama, na gradilištima ili na drugom mestu rada ošteti ili ukloni zaštitne uređaje i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u rudniku, fabrici, radionici, na gradilištu ili na drugom mestu rada koje ne postavi zaštitne uređaje ili ih ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite na radu i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
(4) Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 2. ovog ДЌlana, sud moЕѕe odrediti obavezu uДЌiniocu da u odreД‘enom roku obezbedi postavljanje, odrЕѕavanje ili koriЕЎД‡enje zaЕЎtitnih ureД‘aja.
Nepropisno i nepravilno izvoД‘enje graД‘evinskih radova
ДЊlan 281.
(1) Lice odgovorno za projektovanje, rukovođenje ili izvođenje gradnje ili građevinskih radova, koje pri izvođenju tih radova ne postupi po propisima ili opštepriznatim tehničkim pravilima i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Oštećenje brana, nasipa i vodoprivrednih objekata
ДЊlan 282.
(1) Ko oЕЎteti, uniЕЎti ili uДЌini neupotrebljivim branu, nasip ili drugi vodoprivredni objekat ili ureД‘aj za zaЕЎtitu od prirodnih nepogoda,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema objektu ili uređaju većeg značaja,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
(3) Ako je delo iz stava 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Uništenje, oštećenje i uklanjanje znakova kojima se upozorava na opasnost
ДЊlan 283.
Ko uniЕЎti, oЕЎteti ili ukloni znak kojim se upozorava na kakvu opasnost,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Zloupotreba telekomunikacionih znakova
ДЊlan 284.
(1) Ko zloupotrebi ili bez potrebe otpravi međunarodno ugovoreni znak za pozivanje u pomoć ili znak da preti opasnost ili ko telekomunikacionim znakom obmane da postoji sigurnost ili ko zloupotrebi međunarodno ugovoreni komunikacioni znak,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila opasnost za život ljudi ili za imovinu većeg obima,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
Neotklanjanje opasnosti
ДЊlan 285.
(1) Ko ne prijavi nadležnom organu, odnosno drugom nadležnom subjektu da postoji požar, poplava, eksplozija, saobraćajna nezgoda ili neka druga opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima ili ne preduzme mere da se ta opasnost otkloni, iako je to mogao da učini bez opasnosti za sebe ili drugog,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ko spreči drugog u preduzimanju mera za otklanjanje požara, poplave, eksplozije, saobraćajne nezgode ili druge opasnosti za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima,
kazniće se zatvorom do tri godine.
Nedozvoljeno postupanje sa eksplozivnim i zapaljivim materijalom
ДЊlan 286.
(1) Ko protivno propisima skladišti, drži, prevozi ili preda na prevoz javnim saobraćajnim sredstvom ekplozivni ili lako zapaljivi materijal ili takav materijal sam prenosi koristeći se javnim saobraćajnim sredstvom,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko nedozvoljeno u prostoriju ili drugi objekat gde se okuplja veći broj ljudi unese eksplozivni ili lako zapaljivi materijal ili ko takav materijal donese na mesto gde je okupljen veći broj ljudi ili gde takvo okupljanje predstoji.
(3) Ko u jamu sa metanom ili drugim zapaljivim gasom ili opasnom ugljenom praЕЎinom ili u objekat na naftnom ili gasnom polju unese ili pokuЕЎa da unese lako zapaljivu materiju ili druge stvari ДЌije je unoЕЎenje u takvu jamu, odnosno objekat zabranjeno,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(4) Kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se i ko se pri ulasku u magacin, skladište ili spremište eksplozivnih sredstava ne pridržava propisanih mera zaštite.
(5) Ako je delo iz st. 3. i 4. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
NeovlaЕЎД‡eno pribavljanje i ugroЕѕavanje bezbednosti nuklearnim materijama
ДЊlan 287.
(1) Ko silom ili pretnjom, izvršenjem krivičnog dela ili na drugi protivpravan način pribavi, poseduje, koristi, prevozi, daje drugom nuklearne materije ili omogućava drugom da do njih dođe,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ko preti da Д‡e upotrebiti nuklearnu materiju u nameri da se neko prinudi da neЕЎto uДЌini ili ne uДЌini i time ugrozi bezbednost ljudi,
kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupila teЕЎka telesna povreda ili imovinska ЕЎteta velikih razmera,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupila smrt jednog ili viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
TeЕЎka dela protiv opЕЎte sigurnosti
ДЊlan 288.
(1) Ako je usled dela iz ДЌl. 278. st. 1. do 3, 279. stav 1, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284. ovog zakonika, nastupila teЕЎka telesna povreda nekog lica ili imovinska ЕЎteta velikih razmera,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(2) Ako je usled dela iz ДЌl. 278. st. 1. do 3, 279. st. 1. i 2, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(3) Ako je usled dela iz ДЌl. 278. stav 4, 279. stav 2, 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika nastupila teЕЎka telesna povreda nekog lica ili imovinska ЕЎteta velikih razmera,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do ДЌetiri godine.
(4) Ako je usled dela iz ДЌl. 278. stav 4, 279. stav 2, 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
[vrh strane]
GLAVA DVADESET Е ESTA
KRIVIČNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI JAVNOG SAOBRAĆAJA
Ugrožavanje javnog saobraćaja
ДЊlan 289.
(1) Učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ko se ne pridržava saobraćajnih propisa i time ugrozi železnički, brodski, tramvajski, trolejbuski, autobuski saobraćaj ili saobraćaj žičarom tako da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Ugrožavanje saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom
ДЊlan 290.
(1) Ko uništenjem, uklanjanjem ili težim oštećenjem saobraćajnih uređaja, sredstava, znakova ili uređaja za signalizaciju ili zaštitnih i odbojnih ograda koji služe bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, davanjem pogrešnih znakova ili signala, postavljanjem prepreka na saobraćajnicama ili drugi sličan način tako ugrozi javni saobraćaj da time dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja
ДЊlan 291.
(1) Ko nepropisnim ili nepravilnim upravljanjem letom vazduhoplova, propuštanjem dužnosti ili nadzora u vezi sa bezbednošću vazdušnog saobraćaja, davanjem netačnih obaveštenja od značaja za bezbedan let vazduhoplova ili na drugi način dovede u opasnost bezbednost vazdušnog saobraćaja,
kazniće se zatvorom od jedne do šest godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata ili nehatnim uništenjem ili oštećenjem uređaja za navigaciju ili nehatnim nanošenjem druge štete na vazduhoplovu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
Ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem
ДЊlan 292.
(1) Ko nasiljem prema licu u vazduhoplovu, postavljanjem ili unošenjem u vazduhoplov eksplozivne ili druge opasne naprave ili supstance ili uništenjem ili oštećenjem uređaja za navigaciju ili prouzrokovanjem druge štete vazduhoplovu dovede u opasnost bezbednost vazdušnog saobraćaja,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila teЕЎka telesna povreda nekog lica ili prouzrokovana ЕЎteta velikih razmera,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila smrt jednog ili viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
Otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva
ДЊlan 293.
(1) Ko silom ili pretnjom da Д‡e upotrebiti silu preuzme kontrolu nad vazduhoplovom koji se nalazi u letu ili nad brodom u toku plovidbe ili nad drugim javnim prevoznim sredstvom u toku voЕѕnje,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila teЕЎka telesna povreda nekog lica ili prouzrokovana ЕЎteta velikih razmera,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila smrt jednog ili viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
Piratstvo
ДЊlan 294.
(1) ДЊlan posade ili putnik broda koji na otvorenom moru ili na mestu koje ne potpada pod vlast nijedne drЕѕave uДЌini nasilje ili razbojniЕЎtvo prema licima na drugom brodu, zadrЕѕi, oduzme, oЕЎteti ili uniЕЎti drugi brod ili dobra koja se nalaze na njemu ili prouzrokuje ЕЎtetu velikih razmera,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila smrt jednog ili viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
Nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem
ДЊlan 295.
(1) Službeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i održavanjem saobraćajnica i objekata na njima, prevoznim sredstvima ili javnim saobraćajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozača, ili kojem je povereno rukovođenje vožnjom, koje nesavesnim vršenjem svoje dužnosti izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice koje izda nalog za vožnju ili dopusti vožnju, iako zna da vozač zbog umora, uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
Nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi
ДЊlan 296.
(1) Vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoći lice koje je tim prevoznim sredstvom povređeno ili čiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je usled nepružanja pomoći nastupila teška telesna povreda povređenog lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
(3) Ako je usled nepružanja pomoći nastupila smrt povređenog lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja
ДЊlan 297.
(1) Ako je usled dela iz ДЌl. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila teЕЎka telesna povreda nekog lica ili imovinska ЕЎteta velikih razmera,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(2) Ako je usled dela iz ДЌl. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(3) Ako je usled dela iz ДЌl. 289. stav 3, 290. stav 3, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila teЕЎka telesna povreda nekog lica ili imovinska ЕЎteta velikih razmera,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do ДЌetiri godine.
(4) Ako je usled dela iz ДЌl. 289. stav 3, 290. stav 2, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(5) U sluДЌajevima iz st. 1. do 4. ovog ДЌlana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je.
[vrh strane]
GLAVA DVADESET SEDMA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI RAДЊUNARSKIH PODATAKA
Oštećenje računarskih podataka i programa
ДЊlan 298.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno izbriЕЎe, izmeni, oЕЎteti, prikrije ili na drugi naДЌin uДЌini neupotrebljivim raДЌunarski podatak ili program,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana prouzrokovana ЕЎteta u iznosu koji prelazi ДЌetristopedeset hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana prouzrokovana ЕЎteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
(4) Uređaji i sredstva kojima je učinjeno krivično delo iz st. 1. i 2. ovog člana, ako su u svojini učinioca, oduzeće se.
RaДЌunarska sabotaЕѕa
ДЊlan 299.
Ko unese, uništi, izbriše, izmeni, ošteti, prikrije ili na drugi način učini neupotrebljivim računarski podatak ili program ili uništi ili ošteti računar ili drugi uređaj za elektronsku obradu i prenos podataka sa namerom da onemogući ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa podataka koji su od značaja za državne organe, javne službe, ustanove, preduzeća ili druge subjekte,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Pravljenje i unoЕЎenje raДЌunarskih virusa
ДЊlan 300.
(1) Ko napravi raДЌunarski virus u nameri njegovog unoЕЎenja u tuД‘ raДЌunar ili raДЌunarsku mreЕѕu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ko unese raДЌunarski virus u tuД‘ raДЌunar ili raДЌunarsku mreЕѕu i time prouzrokuje ЕЎtetu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(3) Uređaj i sredstva kojima je učinjeno krivično delo iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.
RaДЌunarska prevara
ДЊlan 301.
(1) Ko unese netaДЌan podatak, propusti unoЕЎenje taДЌnog podatka ili na drugi naДЌin prikrije ili laЕѕno prikaЕѕe podatak i time utiДЌe na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje imovinsku ЕЎtetu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od ДЌetristopedeset hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(4) Ko delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini samo u nameri da drugog oЕЎteti,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
Neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka
ДЊlan 302.
(1) Ko se, kršeći mere zaštite, neovlašćeno uključi u računar ili računarsku mrežu, ili neovlašćeno pristupi elektronskoj obradi podataka,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ko upotrebi podatak dobijen na naДЌin predviД‘en u stavu 1. ovog ДЌlana,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do zastoja ili ozbiljnog poremećaja funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka ili mreže ili su nastupile druge teške posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
SpreДЌavanje i organiДЌavanje pristupa javnoj raДЌunarskoj mreЕѕi
ДЊlan 303.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno spreДЌava ili ometa pristup javnoj raДЌunarskoj mreЕѕi,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbe,
kazniće se zatvorom do tri godine.
NeovlaЕЎД‡eno koriЕЎД‡enje raДЌunara ili raДЌunarske mreЕѕe
ДЊlan 304.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno koristi raДЌunarske usluge ili raДЌunarsku mreЕѕu u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca.
(2) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog ДЌlana preduzima se po privatnoj tuЕѕbi.
[vrh strane]
GLAVA DVADESET OSMA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV USTAVNOG UREДђENJA I BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE I SCG
UgroЕѕavanje nezavisnosti
ДЊlan 305.
Ko na protivustavan naДЌin pokuЕЎa da dovede Srbiju ili SCG u poloЕѕaj potДЌinjenosti ili zavisnosti prema nekoj drugoj drЕѕavi,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
Priznavanje kapitulacije ili okupacije
ДЊlan 306.
GraД‘anin Srbije koji potpiЕЎe ili prizna kapitulaciju ili prihvati ili prizna okupaciju Srbije, SCG ili pojedinog njenog dela,
kazniće se zatvorom najmanje deset godina.
UgroЕѕavanje teritorijalne celine
ДЊlan 307.
(1) Ko silom ili na drugi protivustavan naДЌin pokuЕЎa da otcepi neki deo teritorije Srbije ili SCG ili da deo te teritorije pripoji drugoj drЕѕavi,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
(2) Ko silom ili na drugi protivustavan naДЌin pokuЕЎa da izmeni granice izmeД‘u drЕѕava ДЌlanica SCG,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
Napad na ustavno ureД‘enje
ДЊlan 308.
Ko silom ili pretnjom upotrebe sile pokuЕЎa da promeni ustavno ureД‘enje Srbije ili SCG ili da svrgne najviЕЎe drЕѕavne organe,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureД‘enja
ДЊlan 309.
(1) Ko u nameri ugroЕѕavanja ustavnog ureД‘enja ili bezbednosti Srbije ili SCG poziva ili podstiДЌe da se silom promeni njihovo ustavno ureД‘enje, svrgnu najviЕЎi drЕѕavni organi ili predstavnici tih organa,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini uz pomoć iz inostranstva,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ko u nameri rasturanja izrađuje ili umnožava materijal koji je po svom sadržaju takav da poziva ili podstiče na vršenje dela iz stava 1. ovog člana ili ko upućuje ili prebacuje na teritoriju SCG takav materijal ili drži veću količinu tog materijala u nameri da ga on ili neko drugi rastura,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Ubistvo najviЕЎih predstavnika drЕѕavne zajednice i drЕѕava ДЌlanica
ДЊlan 310.
Ko u nameri ugroЕѕavanja ustavnog ureД‘enja ili bezbednosti Srbije ili SCG liЕЎi Еѕivota predsednika SCG, predsednika drЕѕave ДЌlanice, predsednika SkupЕЎtine SCG, predsednika skupЕЎtine drЕѕave ДЌlanice, predsednika vlade drЕѕave ДЌlanice, predsednika Suda SCG, predsednika ustavnog suda drЕѕave ДЌlanice, predsednika vrhovnog suda drЕѕave ДЌlanice ili najviЕЎeg tuЕѕioca drЕѕave ДЌlanice,
kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.
OruЕѕana pobuna
ДЊlan 311.
(1) Ko uДЌestvuje u oruЕѕanoj pobuni koja je upravljena na ugroЕѕavanje ustavnog ureД‘enja, bezbednosti ili teritorijalne celine Srbije ili SCG,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
(2) Organizator pobune,
kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.
Terorizam
ДЊlan 312.
Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije ili SCG izazove eksploziju ili požar ili preduzme neku drugu opšteopasnu radnju ili izvrši otmicu nekog lica ili drugi akt nasilja ili preti preduzimanjem kakve opšteopasne radnje ili upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakteriološkog ili drugog opšteopasnog sredstva i time izazove osećanje straha ili nesigurnosti kod građana,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
Diverzija
ДЊlan 313.
Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije ili SCG rušenjem, paljenjem ili na drugi način uništi ili ošteti industrijski, poljoprivredni ili drugi privredni objekat, saobraćajno sredstvo, uređaj ili postrojenje, uređaj sistema veze, uređaj javne upotrebe za vodu, toplotu, gas ili energiju, branu, skladište, zgradu ili kakav drugi objekat koji ima veći značaj za bezbednost ili snabdevanje građana ili za privredu ili za funkcionisanje javnih službi,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
SabotaЕѕa
ДЊlan 314.
Ko u nameri ugroЕѕavanja ustavnog ureД‘enja ili bezbednosti Srbije ili SCG na prikriven, podmukao ili drugi sliДЌan naДЌin u vrЕЎenju svoje sluЕѕbene duЕѕnosti ili radne obaveze prouzrokuje ЕЎtetu koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara za drЕѕavni organ ili organizaciju u kojoj radi ili za drugi drЕѕavni organ ili drugu organizaciju,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
Е pijunaЕѕa
ДЊlan 315.
(1) Ko tajne vojne, ekonomske ili sluЕѕbene podatke ili dokumente saopЕЎti, preda ili uДЌini dostupnim stranoj drЕѕavi, stranoj organizaciji ili licu koje im sluЕѕi,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
(2) Ko za stranu drЕѕavu ili organizaciju stvara obaveЕЎtajnu sluЕѕbu u Srbiji ili njom rukovodi,
kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.
(3) Ko stupi u stranu obaveЕЎtajnu sluЕѕbu, prikuplja za nju podatke ili na drugi naДЌin pomaЕѕe njen rad,
kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
(4) Ko pribavlja tajne podatke ili dokumente u nameri da ih saopЕЎti ili preda stranoj drЕѕavi, stranoj organizaciji ili licu koje im sluЕѕi,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(5) Ako su usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupile teške posledice za bezbednost, ekonomsku ili vojnu moć zemlje,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
(6) Tajnim se smatraju oni vojni, ekonomski ili sluЕѕbeni podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadleЕѕnog organa donesenim na osnovu zakona proglaЕЎeni tajnim, a ДЌije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje ЕЎtetne posledice za bezbednost, odbranu ili za politiДЌke, vojne ili ekonomske interese zemlje.
Odavanje drЕѕavne tajne
ДЊlan 316.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno nepozvanom licu saopЕЎti, preda ili uДЌini dostupnim podatke ili dokumente koji su mu povereni ili do kojih je na drugi naДЌin doЕЎao, a koji predstavljaju drЕѕavnu tajnu,
kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
(2) Ko drugom licu saopЕЎti podatke ili dokumente za koje zna da su drЕѕavna tajna, a do kojih je protivpravno doЕЎao,
kazniće se zatvorom do pet godina.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, ili vanrednog stanja ili je dovelo do ugrožavanja bezbednosti, ekonomske ili vojne moći Srbije ili SCG,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
(4) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
(5) DrЕѕavnom tajnom smatraju se podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadleЕѕnog organa donesenim na osnovu zakona proglaЕЎeni drЕѕavnom tajnom i ДЌije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje ЕЎtetne posledice za bezbednost, odbranu ili za politiДЌke, vojne ili ekonomske interese Srbije ili SCG.
(6) Državnom tajnom, u smislu stava 5. ovog člana, ne smatraju se podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške povrede osnovnih prava čoveka, ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije ili SCG, kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje učinjenog krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od pet godina ili teža kazna.
Izazivanje nacionalne, rasne i verske mrЕѕnje i netrpeljivosti
ДЊlan 317.
(1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mrЕѕnju, ili netrpeljivost meД‘u narodima ili etniДЌkim zajednicama koje Еѕive u Srbiji,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugrožavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etničkih ili verskih simbola, oštećenjem tuđih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomen-obeležja ili grobova,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana vrЕЎi zloupotrebom poloЕѕaja ili ovlaЕЎД‡enja ili ako je usled tih dela doЕЎlo do nereda, nasilja ili drugih teЕЎkih posledica za zajedniДЌki Еѕivot naroda, nacionalnih manjina ili etniДЌkih grupa koje Еѕive u Srbiji,
kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina.
Povreda teritorijalnog suvereniteta
ДЊlan 318.
Ko kršeći pravila međunarodnog prava prodre na teritoriju Srbije ili teritoriju SCG,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
UdruЕѕivanje radi protivustavne delatnosti
ДЊlan 319.
(1) Ko stvara grupu ili drugo udruЕѕenje lica radi vrЕЎenja kriviДЌnih dela iz ДЌl. 305. do 310. i ДЌl. 312. do 314. ovog zakonika,
kazniće se kaznom propisanom za delo za čije vršenje je udruženje organizovano.
(2) Ko postane pripadnik nekog udruЕѕenja iz stava 1. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) UДЌinilac dela iz stava 1. ovog ДЌlana koji otkrivanjem udruЕѕenja ili na drugi naДЌin spreДЌi izvrЕЎenje kriviДЌnih dela predviД‘enih u stavu 1. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom do tri godine, a može se i osloboditi od kazne.
(4) Pripadnik udruЕѕenja iz stava 1. ovog ДЌlana koji otkrije udruЕѕenje pre nego ЕЎto je u njegovom sastavu ili za njega uДЌinio neko kriviДЌno delo predviД‘eno u stavu 1. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom do jedne godine, a može se i osloboditi od kazne.
Pripremanje dela protiv ustavnog ureД‘enja i bezbednosti Srbije ili SCG
ДЊlan 320.
(1) Ko priprema izvrЕЎenje kriviДЌnog dela iz ДЌl. 305. do 314. i ДЌlana 315. st. 1. i 2. ovog zakonika,
kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.
(2) Pripremanje iz stava 1. ovog ДЌlana sastoji se u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvrЕЎenje kriviДЌnog dela, u otklanjanju prepreka za izrvrЕЎenje kriviДЌnog dela, u dogovaranju, planiranju ili organizovanju sa drugim izvrЕЎenje kriviДЌnog dela ili u drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvrЕЎenje kriviДЌnog dela.
(3) Ko upućuje ili prebacuje na teritoriju Srbije ili teritoriju SCG lica ili oružje, eksploziv, otrove, opremu, municiju ili drugi materijal radi izvršenja jednog ili više krivičnih dela iz ove glave,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
TeЕЎka dela protiv ustavnog ureД‘enja i bezbednosti Srbije i SCG
ДЊlan 321.
(1) Za krivično delo iz čl. 307. do 309. i čl. 312. do 315. ovog zakonika koje je imalo za posledicu smrt jednog ili više lica ili je izazvalo opasnost za život ljudi ili je praćeno teškim nasiljima ili velikim razaranjima ili je dovelo do ugrožavanja bezbednosti ekonomske ili vojne snage zemlje,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
(2) Ako je pri izvrЕЎenju dela iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinilac sa umiЕЎljajem liЕЎio Еѕivota jedno ili viЕЎe lica,
kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.
(3) Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se i ko učini krivično delo iz člana 307, čl. 309. do 312, čl. 314. do 319. i člana 320. stav 2. ovog zakonika za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oružanog sukoba ili vanrednog stanja.
[vrh strane]
GLAVA DVADESET DEVETA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV DRЕЅAVNIH ORGANA
SpreДЌavanje sluЕѕbenog lica u vrЕЎenju sluЕѕbene radnje
ДЊlan 322.
(1) Ko silom ili pretnjom da Д‡e neposredno upotrebiti silu spreДЌi sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbene radnje koju preduzima u okviru svojih ovlaЕЎД‡enja ili ga na isti naДЌin prinudi na vrЕЎenje sluЕѕbene radnje,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako prilikom izvrЕЎenja dela iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinilac uvredi ili zlostavi sluЕѕbeno lice ili mu nanese laku telesnu povredu ili preti upotrebom oruЕѕja,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌini prema sudiji ili javnom tuЕѕiocu pri vrЕЎenju njihove sudijske, odnosno tuЕѕilaДЌke duЕѕnosti ili sluЕѕbenom licu u vrЕЎenju poslova javne ili drЕѕavne bezbednosti ili duЕѕnosti ДЌuvanja javnog reda i mira, spreДЌavanja ili otkrivanja kriviДЌnog dela, hvatanja uДЌinioca kriviДЌnog dela ili ДЌuvanja lica liЕЎenog slobode,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(4) Za pokušaj dela iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se.
(5) Ako je uДЌinilac dela iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem sluЕѕbenog lica, moЕѕe se osloboditi od kazne.
Napad na sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbene duЕѕnosti
ДЊlan 323.
(1) Ko napadne ili preti da Д‡e napasti sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbene duЕѕnosti,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana službenom licu nanesena laka telesna povreda ili je prećeno upotrebom oružja,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno prema sudiji ili javnom tuЕѕiocu u vezi sa vrЕЎenjem njihove sudijske, odnosno tuЕѕilaДЌke duЕѕnosti ili sluЕѕbenom licu u vrЕЎenju poslova javne ili drЕѕavne bezbednosti,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
(4) Za pokušaj dela iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se.
(5) UДЌinilac dela iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana koji je bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem sluЕѕbenog lica moЕѕe se osloboditi od kazne.
UДЌestvovanje u grupi koja spreДЌi sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbene radnje
ДЊlan 324.
(1) Ko uДЌestvuje u grupi koja zajedniДЌkim delovanjem spreДЌi sluЕѕbeno lice u vrЕЎenju sluЕѕbene radnje ili ga na isti naДЌin prinudi na vrЕЎenje sluЕѕbene radnje,
kazniće se za samo učestvovanje zatvorom do dve godine.
(2) Za pokuЕЎaj Д‡e se kazniti.
(3) KolovoД‘a grupe koja izvrЕЎi delo iz stava 1. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Pozivanje na otpor
ДЊlan 325.
(1) Ko druge poziva na otpor ili na neposluЕЎnost prema zakonitim odlukama ili merama drЕѕavnih organa ili prema sluЕѕbenom licu u vrЕЎenju sluЕѕbene radnje,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana doЕЎlo do nesprovoД‘enja ili znatnog oteЕѕavanja sprovoД‘enja zakonite odluke ili mere drЕѕavnih organa,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
NeuДЌestvovanje u otklanjanju opЕЎte opasnosti
ДЊlan 326.
Ko protivno nareД‘enju nadleЕѕnog organa, odnosno drugog nadleЕѕnog subjekta, bez opravdanog razloga, odbije da uДЌestvuje u otklanjanju opasnosti nastale usled poЕѕara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca.
Skidanje i povreda sluЕѕbenog peДЌata i znaka
ДЊlan 327.
(1) Ko skine ili povredi sluЕѕbeni peДЌat ili znak koji je ovlaЕЎД‡eno sluЕѕbeno lice stavilo radi osiguranja predmeta ili prostora ili ko, bez skidanja ili povrede peДЌata ili znaka, uД‘e u takvu prostoriju ili otvori predmet na koji je bio stavljen sluЕѕbeni peДЌat ili znak,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Za pokuЕЎaj Д‡e se kazniti.
Oduzimanje i uniЕЎtenje sluЕѕbenog peДЌata i sluЕѕbenog spisa
ДЊlan 328.
(1) Ko protivpravno oduzme, sakrije, uništi, ošteti ili na drugi način učini neupotrebljivim službeni pečat, knjigu, spis ili ispravu koja pripadaju državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koji vrši javna ovlašćenja ili se kod njih nalazi,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Za pokuЕЎaj Д‡e se kazniti.
LaЕѕno predstavljanje
ДЊlan 329.
(1) Ko se u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist ili da drugom nanese kakvu ЕЎtetu, laЕѕno predstavlja kao sluЕѕbeno ili vojno lice ili neovlaЕЎД‡eno nosi kakve znake sluЕѕbenog ili vojnog lica,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko izvrši kakvu radnju za koju je ovlašćeno da izvrši samo određeno službeno ili vojno lice.
SamovlaЕЎД‡e
ДЊlan 330.
(1) Ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini za drugog,
kazniće se kaznom propisanom za to delo.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. uДЌinjeno na ЕЎtetu graД‘ana, gonjenje se preduzima po privatnoj tuЕѕbi.
[vrh strane]
GLAVA TRIDESETA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV PRAVOSUДђA
Neprijavljivanje pripremanja kriviДЌnog dela
ДЊlan 331.
(1) Ko zna da se priprema izvršenje krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći pet godina zatvora ili teža kazna, pa u vremenu kad je još bilo moguće sprečiti njegovo izvršenje to ne prijavi, a delo bude pokušano ili izvršeno,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako nije prijavljeno pripremanje krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Za delo iz stava 1. ovog člana neće se kazniti lice kojem je učinilac bračni drug, lice sa kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i bračni drug nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici.
Neprijavljivanje kriviДЌnog dela i uДЌinioca
ДЊlan 332.
(1) Ko zna da je neko lice učinilo krivično delo za koje se po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina ili zna samo da je takvo delo učinjeno pa to ne prijavi pre nego što su delo, odnosno učinilac otkriveni,
kazniće se zatvorom do dve godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo za koje je saznalo u vršenju svoje dužnosti, ako se za to delo po zakonu može izreći pet godina zatvora ili teža kazna.
(3) Službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo svog podređenog koje je on učinio pri vršenju svoje službene, vojne ili radne obaveze, ako se za to delo po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(4) Za neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca iz st. 1. i 2. ovog člana neće se kazniti lice kojem je učinilac bračni drug ili sa kojim živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i bračni drug nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, kao i branilac, lekar ili verski ispovednik učinioca.
Pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela
ДЊlan 333.
(1) Ko krije učinoca krivičnog dela ili mu prikrivanjem sredstava kojima je delo učinjeno, tragova ili na drugi način pomaže da ne bude otkriven ili ko krije osuđeno lice ili preduzima druge radnje kojima se ide za tim da se ne izvrši izrečena kazna, mera bezbednosti ili da se ne primene vaspitne mere upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ko pruži pomoć učinocu krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(3) Ko pruži pomoć učiniocu krivičnog dela za koje je propisan zatvor od trideset do četrdeset godina,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Kazna za delo iz stava 1. ovog člana ne može biti teža ni po vrsti ni po visini od kazne propisane za krivično delo koje je izvršilo lice kojem je pružena pomoć.
(5) Za delo iz st. 1. do 3. ovog člana neće se kazniti lice kojem je učinilac bračni drug, lice sa kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i bračni drug nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici.
LaЕѕno prijavljivanje
ДЊlan 334.
(1) Ko prijavi odreД‘eno lice da je uДЌinilo kriviДЌno delo za koje se goni po sluЕѕbenoj duЕѕnosti, a zna da to lice nije uДЌinilac tog dela,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko podmetanjem tragova krivičnog dela ili na drugi način izazove pokretanje krivičnog postupka zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti protiv lica za koje zna da nije učinilac tog dela.
(3) Ko sam sebe prijavi da je uДЌinio kriviДЌno delo za koje se goni po sluЕѕbenoj duЕѕnosti, iako zna da ga nije uДЌinio,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(4) Kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se i ko prijavi da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da to delo nije učinjeno.
Davanje laЕѕnog iskaza
ДЊlan 335.
(1) Svedok, veЕЎtak, prevodilac ili tumaДЌ, koji da laЕѕan iskaz pred sudom, u disciplinskom, prekrЕЎajnom ili upravnom postupku ili u drugom zakonom propisanom postupku,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i stranka koja prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranaka u sudskom ili upravnom postupku da lažan iskaz, a na ovom iskazu bude zasnovana odluka donesena u tom postupku.
(3) Ako je laЕѕan iskaz dat u kriviДЌnom postupku ili je dat pod zakletvom,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
(4) Ako su usled dela iz stava 3. ovog ДЌlana nastupile naroДЌito teЕЎke posledice za okrivljenog,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(5) UДЌinilac koji dobrovoljno opozove laЕѕan iskaz pre nego ЕЎto se donese konaДЌna odluka, moЕѕe se osloboditi od kazne.
SpreДЌavanje i ometanje dokazivanja
ДЊlan 336.
(1) Ko svedoku ili veštaku ili drugom učesniku u postupku pred sudom ili drugim državnim organom učini ili obeća poklon ili drugu korist, ili prema njemu primeni silu ili pretnju u nameri da to lice davanjem lažnog iskaza ili nedavanjem iskaza utiče na ishod postupka,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ko u nameri da spreДЌi ili oteЕѕa dokazivanje sakrije, uniЕЎti, oЕЎteti ili delimiДЌno ili potpuno uДЌini neupotrebljivom tuД‘u ispravu ili druge predmete koji sluЕѕe za dokazivanje,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se i ko ukloni, uništi, pokvari, pomeri ili premesti kakav granični kamen, zemljomerski znak ili uopšte kakav znak o svojini na nepokretnosti ili o pravu na upotrebu vode ili ko u istoj nameri ovakav znak lažno postavi.
(4) Ako je delo iz stava 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno u kriviДЌnom postupku,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
Povreda tajnosti postupka
ДЊlan 337.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno otkrije ono ЕЎto je saznao u sudskom, prekrЕЎajnom, upravnom ili drugom zakonom propisanom postupku, a ЕЎto se po zakonu ne moЕѕe objaviti ili je odlukom suda ili drugog nadleЕѕnog organa proglaЕЎeno kao tajna,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko bez dozvole suda objavi tok krivičnog postupka koji se vodi protiv maloletnika ili odluku koja je u tom postupku donesena ili ko objavi ime maloletnika protiv kojeg je postupak vođen ili podatke iz kojih se može saznati o kom se maloletniku radi.
(3) Ko neovlašćeno otkrije podatke o identitetu ili lične podatke lica zaštićenog u krivičnom postupku ili posebnim programom zaštite,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(4) Ako su usled dela iz stava 3. ovog člana nastupile teške posledice po zaštićeno lice ili je krivični postupak bio onemogućen ili u znatnoj meri otežan,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Pobuna lica liЕЎenih slobode
ДЊlan 338.
(1) Lica koja su na osnovu zakona liЕЎena slobode, koja se skupe u nameri da se nasilno oslobode ili da zajedniДЌki napadnu lica ДЌijem su nadzoru poverena ili da ih silom ili pretnjom da Д‡e neposredno upotrebiti silu prinude da uДЌine ili propuste neЕЎto ЕЎto je protivno njihovoj duЕѕnosti,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) UДЌinilac dela iz stava 1. ovog ДЌlana koji upotrebi silu ili pretnju,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Bekstvo i omogućavanje bekstva lica lišenog slobode
ДЊlan 339.
(1) Lice liЕЎeno slobode na osnovu zakona koje upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da Д‡e neposredno napasti na Еѕivot ili telo pobegne,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi način omogući bekstvo licu koje je na osnovu zakona lišeno slobode.
(3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog člana učine više lica udruženo ili je omogućeno bekstvo više lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
NeizvrЕЎenje sudske odluke
ДЊlan 340.
(1) SluЕѕbeno ili odgovorno lice koje odbije da izvrЕЎi pravosnaЕѕnu sudsku odluku ili je ne izvrЕЎi u zakonskom ili odlukom odreД‘enom roku,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ako lice iz stava 1. ovog člana izvrši pravosnažnu sudsku odluku, gonjenje se neće preduzeti, a ako je preduzeto, obustaviće se.
Protivzakonito omogućavanje vršenja određenih poziva, funkcija, dužnosti, poslova i delatnosti
ДЊlan 341.
Ko omogući nekom licu vršenje određenih poziva, funkcija, dužnosti, poslova ili delatnosti iako je znao da je vršenje istih tom licu zabranjeno pravnosnažnom odlukom kojom mu je izrečena odgovarajuća mera bezbednosti ili zaštitna mera ili je takva zabrana nastupila kao pravna posledica osude,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
Nadripisarstvo
ДЊlan 342.
Ko se bez odgovarajuće stručne spreme uz naknadu bavi pružanjem pravne pomoći,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
[vrh strane]
GLAVA TRIDESET PRVA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV JAVNOG REDA I MIRA
Izazivanje panike i nereda
ДЊlan 343.
(1) Ko iznoЕЎenjem ili pronoЕЎenjem laЕѕnih vesti ili tvrД‘enja izazove paniku, ili teЕѕe naruЕЎavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili znaДЌajnije omete sprovoД‘enje odluka i mera drЕѕavnih organa ili organizacija koje vrЕЎe javna ovlaЕЎД‡enja,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sliДЌnih sredstava ili na javnom skupu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
NasilniДЌko ponaЕЎanje
ДЊlan 344.
(1) Ko grubim vreД‘anjem ili zlostavljanjem drugog, vrЕЎenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuДЌe ili drskim ili bezobzirnim ponaЕЎanjem znaДЌajnije ugroЕѕava spokojstvo graД‘ana ili teЕѕe remeti javni red i mir,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana izvrЕЎeno u grupi ili je pri izvrЕЎenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je doЕЎlo do teЕЎkog poniЕѕavanja graД‘ana,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
Dogovor za izvrЕЎenje kriviДЌnog dela
ДЊlan 345.
Ko se sa drugim dogovori da izvrši određeno krivično delo za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
ZloДЌinaДЌko udruЕѕivanje
ДЊlan 346.
(1) Ko organizuje grupu ili drugo udruženje koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Pripadnik grupe ili drugog udruЕѕenja iz stava 1. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom do jedne godine.
(3) Ako se delo iz stava 1. ovog člana odnosi na grupu ili drugo udruženje koje ima za cilj vršenje krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od dvadeset godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina,
organizator grupe ili drugog udruЕѕenja Д‡e se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do ДЌetrdeset godina, a pripadnik udruЕѕenja zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
(4) Organizator grupe ili drugog udruЕѕenja iz st. 1. i 3. ovog ДЌlana koji otkrivanjem udruЕѕenja ili na drugi naДЌin spreДЌi izvrЕЎenje kriviДЌnih dela radi ДЌijeg vrЕЎenja je udruЕѕenje organizovano,
kazniće se zatvorom do tri godine, a može se i osloboditi od kazne.
(5) Pripadnik grupe ili drugog udruЕѕenja iz st. 2. i 3. ovog ДЌlana koji otkrije udruЕѕenje pre nego ЕЎto je u njegovom sastavu ili za njega uДЌinio neko kriviДЌno delo predviД‘eno u st. 2. i 3. ovog ДЌlana radi ДЌijeg vrЕЎenja je udruЕѕenje organizovano,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, a može se i osloboditi od kazne.
IzraД‘ivanje i nabavljanje oruЕѕja i sredstava namenjenih za izvrЕЎenje kriviДЌnog dela
ДЊlan 347.
(1) Ko oružje, eksplozivne materije, sredstva potrebna za njihovo pravljenje ili otrov za koje zna da su namenjeni za izvršenje krivičnog dela izrađuje, nabavlja ili drugom omogućava da do njih dođe,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ko napravi ili drugom da sredstvo za obijanje ili provaljivanje, iako zna da je namenjeno za izvrЕЎenje kriviДЌnog dela,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Nedozvoljeno drЕѕanje oruЕѕja i eksplozivnih materija
ДЊlan 348.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno izraД‘uje, prodaje, nabavlja, vrЕЎi razmenu, nosi ili drЕѕi vatreno oruЕѕje, municiju ili eksplozivne materije,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije, ili sredstvo na bazi te materije, rasprskavajuće ili gasno oružje čija izrada, prodaja, nabavka, razmena, nošenje ili držanje nije dozvoljeno građanima,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
(3) Ako je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog člana veća količina oružja, municije ili sredstava ili je u pitanju oružje ili druga sredstva velike razorne moći,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
UДЌestvovanje u grupi koja izvrЕЎi kriviДЌno delo
ДЊlan 349.
(1) Ko učestvuje u grupi ljudi koja zajedničkim delovanjem liši života neko lice ili mu nanese tešku telesnu povredu, ošteti imovinu u većem obimu ili učini drugo krivično delo za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna ili koja pokuša da izvrši neko od tih dela,
kazniće se za samo učestvovanje zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) KolovoД‘a grupe koja izvrЕЎi delo iz stava 1. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Nedozvoljen prelaz drЕѕavne granice i krijumДЌarenje ljudi
ДЊlan 350.
(1) Ko bez propisane dozvole preД‘e ili pokuЕЎa da preД‘e granicu SCG, naoruЕѕan ili upotrebom nasilja,
kazniće se zatvorom do jedne godine.
(2) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice SCG ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz SCG, licu koje nije državljanin SCG,
kazniće se zatvorom od tri meseca do šest godina.
(3) Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane organizovane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice SCG, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
(4) Sredstva namenjena ili upotrebljena za izvršenje dela iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.
Zloupotreba znaka za pomoć i znaka za opasnost
ДЊlan 351.
Ko zloupotrebi znak za pomoć ili znak za opasnost ili neosnovano pozove u pomoć i time izazove preduzimanje nepotrebnih mera državnih organa, protivpožarne ili druge nadležne organizacije ili izazove poremećaj u saobraćaju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
Neovlašćeno organizovanje igara na sreću
ДЊlan 352.
(1) Ko bez odobrenja nadležnog organa priređuje igre na sreću,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Organizator igre na sreću ili učesnik u igri iz stava 1. ovog člana koji se posluži obmanom,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(3) Sredstva namenjena ili upotrebljena za izvršenje dela iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i novac i drugi predmeti koji služe u igri na sreću, oduzeće se.
NeovlaЕЎД‡eno bavljenje odreД‘enom delatnoЕЎД‡u
ДЊlan 353.
Ko se neovlaЕЎД‡eno i za nagradu bavi odreД‘enom delatnoЕЎД‡u za ДЌije obavljanje je po zakonu ili drugim propisima donetim na osnovu zakona potrebna dozvola nadleЕѕnog organa, odnosno nadleЕѕnog subjekta,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Povreda groba
ДЊlan 354.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno prekopa, razruЕЎi, oЕЎteti ili grubo povredi grob ili drugo mesto u kojem se umrli sahranjuje,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko neovlašćeno uništi, ošteti ili ukloni ili grubo povredi spomenik ili drugo spomen-obeležje umrlom licu.
(3) Ako su delom iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana ostvarena obeleЕѕja nekog teЕѕeg kriviДЌnog dela, uДЌinilac Д‡e se kazniti za to delo.
[vrh strane]
GLAVA TRIDESET DRUGA
KRIVIČNA DELA PROTIV PRAVNOG SAOBRAĆAJA
Falsifikovanje isprave
ДЊlan 355.
(1) Ko napravi laЕѕnu ili preinaДЌi pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko laЕѕnu ili neistinitu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, ДЌeka, javne ili sluЕѕbene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
(3) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
Posebni sluДЌajevi falsifikovanja isprave
ДЊlan 356.
Smatraće se da čini delo falsifikovanja isprave i kazniće se po članu 355. ovog zakonika:
1) ko hartiju, blanket ili drugi predmet na kojem je neko lice stavilo svoj potpis neovlaЕЎД‡eno popuni izjavom koja ima vrednost za pravne odnose;
2) ko drugog obmane o sadržaju isprave i ovaj stavi svoj potpis na tu ispravu, smatrajući da se potpisuje pod drugu ispravu ili pod drugi sadržaj;
3) ko ispravu izda u ime drugog lica bez njegovog ovlaЕЎД‡enja ili u ime lica koje ne postoji;
4) ko kao izdavalac isprave uz svoj potpis stavi da ima poloЕѕaj ili ДЌin ili zvanje iako nema takav poloЕѕaj, ДЌin ili zvanje, a ovo ima bitni uticaj na dokaznu snagu isprave;
5) ko ispravu naДЌini na taj naДЌin ЕЎto neovlaЕЎД‡eno upotrebi pravi peДЌat ili znak.
Falsifikovanje sluЕѕbene isprave
ДЊlan 357.
(1) Službeno lice koje u službenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak ili svojim potpisom, odnosno službenim pečatom overi službenu ispravu, knjigu ili spis sa neistinitom sadržinom ili koje svojim potpisom, odnosno službenim pečatom omogući pravljenje službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i službeno lice koje neistinitu službenu ispravu, knjigu ili spis upotrebi u službi kao da su istiniti ili koje službenu ispravu, knjigu ili spis uništi, prikrije, u većoj meri ošteti ili na drugi način učini neupotrebljivom.
(3) Odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koje učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se kaznom propisanom za to delo.
NavoД‘enje na overavanje neistinitog sadrЕѕaja
ДЊlan 358.
(1) Ko dovođenjem u zabludu navede nadležni organ da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi štogod neistinito što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko ovakvu ispravu, zapisnik ili knjigu upotrebi iako zna da su neistiniti.
[vrh strane]
GLAVA TRIDESET TREĆA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV SLUЕЅBENE DUЕЅNOSTI
Zloupotreba sluЕѕbenog poloЕѕaja
ДЊlan 359.
(1) SluЕѕbeno lice koje iskoriЕЎД‡avanjem svog sluЕѕbenog poloЕѕaja ili ovlaЕЎД‡enja, prekoraДЌenjem granice svog sluЕѕbenog ovlaЕЎД‡enja ili nevrЕЎenjem svoje sluЕѕbene duЕѕnosti pribavi sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese kakvu ЕЎtetu ili teЕѕe povredi prava drugog,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je izvrЕЎenjem dela iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist u iznosu preko ДЌetristopedeset hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(4) Odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koje učini delo iz st. 1. do 3. ovog člana kazniće se kaznom propisanom za to delo.
KrЕЎenje zakona od strane sudije, javnog tuЕѕioca i njegovog zamenika
ДЊlan 360.
Sudija ili sudija porotnik, javni tuЕѕilac ili njegov zamenik koji u sudskom postupku u nameri da drugom pribavi kakvu korist ili da mu nanese kakvu ЕЎtetu, donese nezakonit akt ili na drugi naДЌin prekrЕЎi zakon,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Nesavestan rad u sluЕѕbi
ДЊlan 361.
(1) SluЕѕbeno lice koje krЕЎenjem zakona ili drugih propisa ili opЕЎtih akata, propuЕЎtanjem duЕѕnosti nadzora ili na drugi naДЌin oДЌigledno nesavesno postupa u vrЕЎenju sluЕѕbe, iako je bilo svesno ili je bilo duЕѕno i moralo biti svesno da usled toga moЕѕe nastupiti teЕѕa povreda prava drugog ili imovinska ЕЎteta, pa takva povreda, odnosno ЕЎteta u iznosu koji prelazi ДЌetristopedeset hiljada dinara i nastupi,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana doЕЎlo do teЕЎke povrede prava drugog ili je nastupila imovinska ЕЎteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
(3) Odgovorno lice u ustanovi ili drugom subjektu, osim onih koje se bave privrednom delatnošću, koje učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana, kazniće se kaznom propisanom za to delo.
Protivzakonita naplata i isplata
ДЊlan 362.
SluЕѕbeno lice koje od nekog naplati neЕЎto ЕЎto ovaj nije duЕѕan da plati ili naplati viЕЎe nego ЕЎto je duЕѕan da plati ili koje pri isplati ili predaji kakvih stvari ne isplati, manje isplati, odnosno ne preda ili manje preda,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Prevara u sluЕѕbi
ДЊlan 363.
(1) SluЕѕbeno lice koje u vrЕЎenju sluЕѕbe u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist podnoЕЎenjem laЕѕnih obraДЌuna ili na drugi naДЌin dovede u zabludu ovlaЕЎД‡eno lice da izvrЕЎi nezakonitu isplatu,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi ДЌetristopedeset hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(4) Odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koje učini delo iz st. 1. do 3. ovog člana kazniće se kaznom propisanom za to delo.
Pronevera
ДЊlan 364.
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi ДЌetristopedeset hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog ДЌlana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
Posluga
ДЊlan 365.
Ko se neovlašćeno posluži novcem, hartijom od vrednosti ili drugim pokretnim stvarima koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji ili ove stvari drugom neovlašćeno da na poslugu,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
Protivzakonito posredovanje
ДЊlan 366.
(1) Ko primi nagradu ili kakvu drugu korist da koriЕЎД‡enjem svog sluЕѕbenog ili druЕЎtvenog poloЕѕaja ili uticaja posreduje da se izvrЕЎi ili ne izvrЕЎi neka sluЕѕbena radnja,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ko drugom obeća, ponudi ili da nagradu ili kakvu drugu korist da korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili uticaja posreduje da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(3) Ko koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili uticaj posreduje da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(4) Ko drugome obeća, ponudi ili da nagradu ili kakvu drugu korist da koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili uticaj posreduje da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(5) Ako je za posredovanje iz stava 3. ovog ДЌlana primljena nagrada ili kakva druga korist,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(6) Strano sluЕѕbeno lice koje uДЌini delo iz st. 1. do 4. ovog ДЌlana,
kazniće se kaznom propisanom za to delo.
(7) Nagrada i imovinska korist oduzeće se.
Primanje mita
ДЊlan 367.
(1) Službeno lice koje zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
(2) Službeno lice koje zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti,
kazniće se zatvorom od dve do osam godina.
(3) SluЕѕbeno lice koje izvrЕЎi delo iz st. 1. ili 2. ovog ДЌlana u vezi sa otkrivanjem kriviДЌnog dela, pokretanjem ili voД‘enjem kriviДЌnog postupka, izricanjem ili izvrЕЎenjem kriviДЌne sankcije,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
(4) SluЕѕbeno lice koje posle izvrЕЎenja, odnosno neizvrЕЎenja sluЕѕbene radnje, navedene u st. 1. do 3. ovog ДЌlana, a u vezi s njom, zahteva ili primi poklon ili drugu korist,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(5) Strano službeno lice koje učini delo iz st. 1. do 4. ovog člana, kazniće se kaznom propisanom za to delo.
(6) Odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koje učini delo iz st. 1, 2. i 4. ovog člana, kazniće se kaznom propisanom za to delo.
(7) Primljeni poklon i imovinska korist oduzeće se.
Davanje mita
ДЊlan 368.
(1) Ko službenom licu učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili ko posreduje pri ovakvom podmićivanju službenog lica,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ko službenom licu učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili ko posreduje pri ovakvom podmićivanju službenog lica,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuje se i kada je mito dato, ponuđeno ili obećano stranom službenom licu.
(4) UДЌinilac dela iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana koji je prijavio delo pre nego ЕЎto je saznao da je ono otkriveno moЕѕe se osloboditi od kazne.
(5) Odredbe st. 1, 2. i 4. ovog člana primenjuju se i kad je mito dato, ponuđeno ili obećano odgovornom licu u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu.
(6) Poklon, odnosno druga korist koji budu oduzeti od lica koje je primilo mito mogu se u sluДЌaju iz stava 4. ovog ДЌlana vratiti licu koje je dalo mito.
Odavanje sluЕѕbene tajne
ДЊlan 369.
(1) SluЕѕbeno lice koje neovlaЕЎД‡eno drugom saopЕЎti, preda ili na drugi naДЌin uДЌini dostupnim podatke koji predstavljaju sluЕѕbenu tajnu ili koje pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naroДЌito poverljivih podataka ili radi objavljivanje ili koriЕЎД‡enja podataka u inostranstvu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
(4) SluЕѕbenom tajnom smatraju se podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadleЕѕnog organa donesenim na osnovu zakona proglaЕЎeni sluЕѕbenom tajnom i ДЌije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje ЕЎtetne posledice za sluЕѕbu.
(5) Službenom tajnom, u smislu stava 4. ovog člana, ne smatraju se podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške povrede osnovnih prava čoveka, ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije ili SCG, kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje učinjenog krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od pet godina ili teža kazna.
(6) Odredbe st. 1. do 4. ovog člana primeniće se i prema licu koje je odalo službenu tajnu pošto mu je prestalo svojstvo službenog lica.
[vrh strane]
GLAVA TRIDESET ДЊETVRTA
KRIVIČNA DELA PROTIV ČOVEČNOSTI I DRUGIH DOBARA ZAŠTIĆENIH MEĐUNARODNIM PRAVOM
Genocid
ДЊlan 370.
Ko u nameri da potpuno ili delimiДЌno uniЕЎti neku nacionalnu, etniДЌku, rasnu ili versku grupu kao takvu naredi da se vrЕЎe ubistva ili teЕЎke povrede tela ili teЕЎko naruЕЎavanje fiziДЌkog ili duЕЎevnog zdravlja ДЌlanova grupe ili da se grupa stavi u takve Еѕivotne uslove koji dovode do potpunog ili delimiДЌnog istrebljenja grupe ili da se primene mere kojima se spreДЌava raД‘anje izmeД‘u pripadnika grupe ili da se vrЕЎi prinudno preseljavanje dece u drugu grupu ili ko u istoj nameri izvrЕЎi neko od navedenih dela,
kazniće se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.
ZloДЌin protiv ДЌoveДЌnosti
ДЊlan 371.
Ko kršeći pravila međunarodnog prava, u okviru šireg ili sistematskog napada uperenog protiv civilnog stanovništva, naredi: vršenje ubistava; stavljanje stanovništva ili jednog njegovog dela u takve životne uslove koji vode njihovom potpunom ili delimičnom istrebljenju; porobljavanje; prinudno preseljavanje; mučenje; silovanje; prinuđavanje na prostituciju; prisiljavanje na trudnoću ili sterilisanje radi promene etničkog sastava stanovništva; proganjanje ili proterivanje na političkoj, verskoj, rasnoj, nacionalnoj, etničkoj, kulturnoj, polnoj ili kakvoj drugoj osnovi; zatvaranje ili otmicu lica bez davanja informacija o tome kako bi im se uskratila pravna zaštita; ugnjetavanje rasne grupe ili uspostavljanje dominacije jedne takve grupe nad drugom; ili druge slične nehumane postupke kojima se namerno prouzrokuju teške patnje ili ozbiljno ugrožava zdravlje ili ko izvrši neko od navedenih dela,
kazniće se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.
Ratni zloДЌin protiv civilnog stanovniЕЎtva
ДЊlan 372.
(1) Ko kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije naredi: da se izvrši napad na civilno stanovništvo, naselje, pojedina civilna lica, lica onesposobljena za borbu ili na pripadnike ili objekte humanitarnih organizacija ili mirovnih misija; napad bez izbora cilja kojima se pogađa civilno stanovništvo ili civilni objekti koji su pod posebnom zaštitom međunarodnog prava; napad na vojne ciljeve za koji se znalo da će prouzrokovati stradanje civilnog stanovništva ili nanošenje štete civilnim objektima koje je u očiglednoj nesrazmeri sa očekivanim vojnim učinkom; da se prema civilnom stanovništvu vrše telesne povrede, mučenja, nečovečna postupanja, biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti, prisilna sterilizacija, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili da se vrše druge radnje kojima se narušava zdravlje ili nanose velike patnje ili naredi raseljavanje ili preseljavanje ili prisilno odnarodnjavanje ili prevođenje u drugu veru; prisiljavanje na trudnoću, prostituciju ili silovanja; primenjivanje mera zastrašivanja i terora, uzimanje talaca, kolektivno kažnjavanje, protivpravna lišavanja slobode i zatvaranja; lišavanje prava na pravilno i nepristrasno suđenje; proglašenje prava i radnji državljana neprijateljske strane zabranjenim, suspendovanim ili nedopuštenim u sudskom postupku; prisiljavanje na službu u oružanim snagama neprijateljske sile ili u njenoj obaveštajnoj službi ili administraciji; prisiljavanje na službu u oružanim snagama lica mlađeg od osamnaest godina; prisiljavanje na prinudni rad; izgladnjavanje stanovništva; protivpravno oduzimanje, prisvajanje ili uništavanje imovine u velikim razmerama koje nije opravdano vojnim potrebama; uzimanje protivpravne i nesrazmerno velike kontribucije i rekvizicije; smanjenje vrednosti domaćeg novca ili protivpravno izdavanje novca ili ko izvrši neko od navedenih dela,
kazniće se zatvorom najmanje pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko, kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije, naredi: da se izvrši napad na objekte posebno zaštićene međunarodnim pravom i objekte i postrojenja sa opasnom snagom kao što su brane, nasipi i nuklearne elektrane; da se gađaju civilni objekti koji su pod posebnom zaštitom međunarodnog prava, nebranjena mesta i demilitarizovane zone; dugotrajno i velikih razmera oštećenje životne sredine koje može da šteti zdravlju ili opstanku stanovništva ili ko izvrši neko od navedenih dela.
(3) Ko za vreme rata, oruЕѕanog sukoba ili okupacije naredi da se prema civilnom stanovniЕЎtvu vrЕЎe ubistva ili ko takvo delo izvrЕЎi,
kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.
(4) Ko, kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije, kao okupator, naredi ili izvrši preseljenje delova svog civilnog stanovništva na okupiranu teritoriju,
kazniće se zatvorom najmanje pet godina.
(5) Ko preti izvrЕЎenjem jednog ili viЕЎe dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ratni zloДЌin protiv ranjenika i bolesnika
ДЊlan 373.
(1) Ko, kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata ili oružanog sukoba, naredi da se prema ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima ili sanitetskom ili verskom osoblju vrše telesne povrede, mučenja, nečovečna postupanja, biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili druge radnje kojima se narušava zdravlje ili nanose velike patnje ili naredi protivzakonito uništavanje ili prisvajanje u velikim razmerama materijala, sredstava sanitetskog transporta i zaliha sanitetskih ustanova ili jedinica koje nije opravdano vojnim potrebama ili ko izvrši neko od navedenih dela,
kazniće se zatvorom najmanje pet godina.
(2) Ko za vreme rata, oruЕѕanog sukoba ili okupacije naredi da se prema ranjenicima i bolesnicima vrЕЎe ubistva ili ko takvo delo izvrЕЎi,
kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.
Ratni zloДЌin protiv ratnih zarobljenika
ДЊlan 374.
(1) Ko, kršeći pravila međunarodnog prava, naredi da se prema ratnim zarobljenicima vrše telesne povrede, mučenja, nečovečna postupanja, biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili da se vrše druge radnje kojima se narušava zdravlje ili nanose velike patnje ili naredi prisiljavanje na vršenje službe u oružanim snagama neprijatelja ili lišavanje prava na pravilno i nepristrasno suđenje ili ko izvrši neko od navedenih dela,
kazniće se zatvorom najmanje pet godina.
(2) Ko naredi da se prema ratnim zarobljenicima vrЕЎe ubistva ili ko takvo delo izvrЕЎi,
kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.
Organizovanje i podsticanje na izvrЕЎenje genocida i ratnih zloДЌina
ДЊlan 375.
(1) Ko se sa drugim dogovori da izvrЕЎi neko od kriviДЌnih dela iz ДЌl. 370. do 374. ovog zakonika,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ko organizuje grupu radi vrЕЎenja kriviДЌnih dela iz stava 1. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.
(3) Ko postane pripadnik grupe iz stava 1. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(4) UДЌinocu dela iz st. 1. i 3. ovog ДЌlana koji otkrije dogovor ili grupu pre nego ЕЎto je u njenom sastavu ili za nju uДЌinio kriviДЌno delo, odnosno uДЌiniocu dela iz stava 2. ovog ДЌlana, koji spreДЌi izvrЕЎenje dela iz stava 1. ovog ДЌlana kazna se moЕѕe ublaЕѕiti.
(5) Ko poziva ili podstiДЌe na izvrЕЎenje kriviДЌnih dela iz ДЌl. 370. do 374. ovog zakonika,
kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
Upotreba nedozvoljenih sredstava borbe
ДЊlan 376.
(1) Ko za vreme rata ili oruЕѕanog sukoba naredi da se upotrebe borbena sredstva ili naДЌin borbe koji su zabranjeni pravilima meД‘unarodnog prava ili ih sam upotrebi,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana poginulo viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do ДЌetrdeset godina.
(3) Ko poziva na upotrebu ili priprema upotrebu oruЕѕja iz stava 1. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Nedozvoljena proizvodnja oruЕѕja ДЌija je upotreba zabranjena
ДЊlan 377.
(1) Ko protivno zakonu, drugim propisima ili pravilima meД‘unarodnog prava proizvodi, kupuje, prodaje, uvozi, izvozi ili na drugi naДЌin nabavlja ili daje drugom, drЕѕi ili prevozi oruЕѕje ДЌija je proizvodnja ili upotreba zabranjena ili sredstava za njegovu proizvodnju,
kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.
(2) Službeno ili odgovorno lice koje naredi ili omogući da pravno lice vrši delatnosti predviđene u stavu 1. ovog člana,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja
ДЊlan 378.
(1) Ko, kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata ili oružanog sukoba, ubije ili rani neprijatelja koji je odložio oružje ili se bezuslovno predao ili nema sredstava za odbranu,
kazniće se zatvorom od jedne do petnaest godina.
(2) Ako je ubistvo iz stava 1. ovog ДЌlana izvrЕЎeno na podmukao naДЌin ili iz niskih pobuda,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
(3) Ako je ubistvo iz stava 1. ovog ДЌlana izvrЕЎeno na svirep naДЌin ili iz koristoljublja ili ako je ubijeno viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do ДЌetrdeset godina.
(4) Kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se i ko kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata ili oružanog sukoba naredi da u borbi ne sme biti preživelih pripadnika neprijatelja ili vodi borbu protiv neprijatelja na toj osnovi.
Protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih
ДЊlan 379.
(1) Ko naredi da se protivpravno oduzimaju stvari od ubijenih ili ranjenih na bojiЕЎtu ili ko vrЕЎi takvo oduzimanje,
kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno na svirep naДЌin ili ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od ДЌetristopedeset hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako vrednost stvari iz stava 1. ovog ДЌlana prelazi iznos od milion dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Povreda parlamentara
ДЊlan 380.
Ko kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata ili oružanog sukoba vređa, zlostavlja ili zadrži parlamentara ili njegovu pratnju ili im spreči povratak ili na drugi način povredi njihovu neprikosnovenost ili naredi da se takva dela vrše,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima
ДЊlan 381.
Ko, kršeći pravila međunarodnog prava, surovo postupa s ranjenicima, bolesnicima ili ratnim zarobljenicima ili onemogućava ili sprečava da koriste prava koja im po tim pravilima pripadaju ili naredi da se takva dela vrše,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Neopravdano odlaganje repatrijacije ratnih zarobljenika
ДЊlan 382.
Ko, kršeći pravila međunarodnog prava, posle završenog rata ili oružanog sukoba, neopravdano odlaže repatrijaciju ratnih zarobljenika ili civilnih lica ili naredi takvo odlaganje,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
UniЕЎtavanje kulturnih dobara
ДЊlan 383.
(1) Ko, kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata ili oružanog sukoba, uništava kulturne ili istorijske spomenike ili druga kulturna dobra ili verske objekte ili ustanove ili objekte koji su namenjeni nauci, umetnosti, vaspitanju ili humanitarnim ciljevima ili naredi da se takva dela vrše,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
(2) Ako je radnjom iz stava 1. ovog ДЌlana uniЕЎten objekat koji je kao kulturno dobro pod posebnom zaЕЎtitom meД‘unarodnog prava,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
Nesprečavanje vršenja krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom
ДЊlan 384.
(1) Vojni zapovednik ili lice koje faktički vrši ovu funkciju, koje znajući da snage kojima komanduje ili koje kontroliše pripremaju ili su započele vršenje krivičnog dela iz čl. 370. do 374, člana 376, čl. 378. do 381. i člana 383. ovog zakonika ne preduzme mere koje je mogao i bio dužan da preduzme za sprečavanje izvršenja dela, pa usled toga dođe do izvršenja tog dela,
kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo.
(2) Drugi pretpostavljeni koji, znajući da lica koja su mu potčinjena, pripremaju ili su započela vršenje krivičnih dela iz čl. 370. do 374, člana 376, čl. 378. do 381. i člana 383. ovog zakonika, u vršenju poslova u kojima im je on pretpostavljeni, ne preduzme mere koje je mogao i bio dužan da preduzme za sprečavanje izvršenja dela, pa usled toga dođe do izvršenja tog dela,
kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
Zloupotreba meД‘unarodnih znakova
ДЊlan 385.
(1) Ko zloupotrebi ili neovlaЕЎД‡eno nosi zastavu ili znak Organizacije ujedinjenih nacija ili zastavu ili znak Crvenog krsta ili znake koji njima odgovaraju ili druge meД‘unarodno priznate znake kojima se obeleЕѕavaju odreД‘eni objekti radi zaЕЎtite od vojnih operacija ili naredi da se takva dela vrЕЎe,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌini u zoni ratnih operacija,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Agresivan rat
ДЊlan 386.
(1) Ko poziva ili podstiДЌe na agresivan rat,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
(2) Ko naredi voД‘enje agresivnog rata,
kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.
Rasna i druga diskriminacija
ДЊlan 387.
(1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane SCG,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi.
(3) Ko ЕЎiri ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mrЕѕnju ili podstiДЌe na rasnu diskriminaciju,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Trgovina ljudima
ДЊlan 388.
(1) Ko silom ili pretnjom, dovoД‘enjem u zabludu ili odrЕѕavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlaЕЎД‡enja, poverenja, odnosa zavisnosti, teЕЎkih prilika drugog, zadrЕѕavanjem liДЌnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drЕѕi drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vrЕЎenja kriviДЌnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjaДЌenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sliДЌnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi koriЕЎД‡enja u oruЕѕanim sukobima,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(2) Za delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno prema maloletnom licu uДЌinilac Д‡e se kazniti kaznom propisanom za to delo i kad nije upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih naДЌina izvrЕЎenja.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno prema maloletnom licu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom najmanje tri godine.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog ДЌlana nastupila teЕЎka telesna povreda nekog lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
(5) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog ДЌlana nastupila smrt jednog ili viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
(6) Ko se bavi vrЕЎenjem kriviДЌnog dela iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana ili je delo izvrЕЎeno od strane organizovane grupe,
kazniće se zatvorom najmanje pet godina.
Trgovina decom radi usvojenja
ДЊlan 389.
(1) Ko oduzme lice koje nije navršilo četrnaest godina radi njegovog usvojenja protivno važećim propisima ili ko usvoji takvo lice ili posreduje u takvom usvojenju ili ko u tom cilju kupi, proda ili preda drugo lice koje nije navršilo četrnaest godina ili ga prevozi, obezbeđuje mu smeštaj ili ga prikriva,
kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.
(2) Ko se bavi vrЕЎenjem delatnosti iz stava 1. ovog ДЌlana ili je delo izvrЕЎeno na organizovan naДЌin od strane viЕЎe lica,
kazniće se zatvorom najmanje tri godine.
Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu
ДЊlan 390.
(1) Ko, kršeći pravila međunarodnog prava, stavi drugog u ropski ili njemu sličan odnos ili ga drži u takvom odnosu, kupi, proda, preda drugom licu ili posreduje u kupovini, prodaji ili predaji ovakvog lica ili podstiče drugog da proda svoju slobodu ili slobodu lica koje izdržava ili o kojem se stara,
kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
(2) Ko prevozi lica koja se nalaze u ropskom ili njemu sliДЌnom odnosu iz jedne zemlje u drugu,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌini prema maloletnom licu,
kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.
MeД‘unarodni terorizam
ДЊlan 391.
(1) Ko, u nameri da naЕЎkodi stranoj drЕѕavi ili meД‘unarodnoj organizaciji, izvrЕЎi otmicu nekog lica ili neko drugo nasilje, izazove eksploziju ili poЕѕar ili preduzme druge opЕЎteopasne radnje ili preti upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakterioloЕЎkog ili drugog sliДЌnog sredstva,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila smrt jednog ili viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
(3) Ako je pri izvrЕЎenju dela iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinilac neko lice sa umiЕЎljajem liЕЎio Еѕivota,
kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.
Uzimanje talaca
ДЊlan 392.
(1) Ko izvrЕЎi otmicu nekog lica i preti da Д‡e ga ubiti, povrediti ili zadrЕѕati kao taoca u nameri da prinudi neku drЕѕavu ili meД‘unarodnu organizaciju da neЕЎto uДЌini ili ne uДЌini,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(2) UДЌinilac dela iz stava 1. ovog ДЌlana koji dobrovoljno pusti na slobodu oteto lice, iako nije ostvaren cilj otmice, moЕѕe se osloboditi od kazne.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila smrt otetog lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
(4) Ako je pri izvrЕЎenju dela iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinilac oteto lice sa umiЕЎljajem liЕЎio Еѕivota,
kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.
Finansiranje terorizma
ДЊlan 393.
(1) Ko obezbeД‘uje ili prikuplja sredstva namenjena za finansiranje vrЕЎenja kriviДЌnog dela iz ДЌl. 312, 391. i 392. ovog zakonika,
kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
(2) Sredstva iz stava 1. ovog člana oduzeće se.
[vrh strane]
GLAVA TRIDESET PETA
KRIVIДЊNA DELA PROTIV VOJSKE SRBIJE I CRNE GORE
Izbegavanje vojne obaveze
ДЊlan 394.
(1) Ko se, bez opravdanog razloga, ne odazove pozivu za izvrЕЎenje regrutne obaveze, obaveze sluЕѕenja vojnog roka ili obaveze lica u rezervnom sastavu ili izbegava prijem poziva za izvrЕЎenje te obaveze,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ko se krije da bi izbegao obavezu iz stava 1. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Ko napusti zemlju ili ostane u inostranstvu da bi izbegao izvrЕЎenje vojne obaveze iz stava 1. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ko poziva ili podstiДЌe viЕЎe lica na izvrЕЎenje dela iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana,
kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom do tri godine, a za delo iz st. 2. i 3. zatvorom od dve do dvanaest godina.
(5) UДЌinilac dela iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana koji se doborovoljno prijavi nadleЕѕnom drЕѕavnom organu moЕѕe se osloboditi od kazne.
Izbegavanje popisa i pregleda
ДЊlan 395.
Ko se protivno zakonom utvrД‘enoj obavezi, bez opravdanog razloga, ne odazove pozivu nadleЕѕnog organa za popis ili pregled ili se protivi popisu ili pregledu ljudstva ili materijalnih sredstava potrebnih za odbranu zemlje ili ko pri ovakvom popisu ili pregledu da netaДЌne podatke,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
NeizvrЕЎavanje materijalne obaveze
ДЊlan 396.
(1) Ko protivno zakonom utvrđenoj obavezi, bez opravdanog razloga, ne dopremi na određeno mesto, u određeno vreme i u stanju koje omogućava njihovu namensku upotrebu materijalna sredstva ili ne privede stoku,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruЕѕanog sukoba ili vanrednog stanja,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
Izbegavanje vojne sluЕѕbe onesposobljenjem i obmanom
ДЊlan 397.
(1) Ko u nameri da izbegne vojnu sluЕѕbu ili da bude rasporeД‘en na lakЕЎu duЕѕnost sebe ozledi ili na drugi naДЌin privremeno onesposobi za vojnu sluЕѕbu ili dozvoli drugom da ga privremeno onesposobi, kao i onaj ko drugog sa njegovim odobrenjem ili bez odobrenja u istoj nameri privremeno onesposobi,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ako je izvrЕЎenjem dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila trajna nesposobnost za vojnu sluЕѕbu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ko u nameri iz stava 1. ovog ДЌlana simulira bolest ili za sebe ili drugog upotrebi laЕѕnu ispravu ili postupi na drugi prevaran naДЌin,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
Protivpravno osloboД‘enje od vojne sluЕѕbe
ДЊlan 398.
Ko zloupotrebom svog poloЕѕaja ili ovlaЕЎД‡enja uДЌini da se oslobodi od duЕѕnosti ili da se rasporedi na lakЕЎu duЕѕnost vojno lice ili lice koje podleЕѕe vojnoj obavezi,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije i Crne Gore
ДЊlan 399.
(1) Vojno lice koje samovoljno odsustvuje iz svoje jedinice ili službe najmanje pet dana ili kraće vreme ukoliko odsustvuje više puta u toku jedne godine ili samovoljno napusti svoju jedinicu ili službu za vreme izvršenja važnog zadatka ili povećanog stepena borbene gotovosti jedinice,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Vojno lice koje se krije da bi izbeglo sluЕѕbu u vojsci ili koje samovoljno odsustvuje iz svoje jedinice ili sluЕѕbe duЕѕe od trideset dana,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Vojno lice koje napusti zemlju ili ostane u inostranstvu da bi izbeglo sluЕѕbu u vojsci,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Vojno lice koje priprema bekstvo u inostranstvo da bi izbeglo sluЕѕbu u vojsci,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(5) Ko poziva ili podstiДЌe viЕЎe lica na izvrЕЎenje dela iz stava 1. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(6) Ko poziva i podstiДЌe viЕЎe lica na izvrЕЎenje dela iz st. 2. i 3. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
(7) UДЌiniocu dela iz st. 2. i 3. ovog ДЌlana koji se dobrovoljno javi nadleЕѕnom drЕѕavnom organu radi vrЕЎenja vojne sluЕѕbe moЕѕe se kazna ublaЕѕiti.
NeizvrЕЎenje i odbijanje izvrЕЎenja nareД‘enja
ДЊlan 400.
(1) Vojno lice koje ne izvrЕЎi ili odbije da izvrЕЎi nareД‘enje pretpostavljenog u vezi sa sluЕѕbom, pa usled toga nastupe teЕѕe ЕЎtetne posledice za sluЕѕbu ili je sluЕѕba bila teЕѕe ugroЕѕena,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupile teЕЎke posledice za vojnu sluЕѕbu ili se nareД‘enje odnosi na prijem ili upotrebu oruЕѕja,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti za delo iz stava 1. novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do tri godine.
Protivljenje pretpostavljenom
ДЊlan 401.
(1) Vojno lice koje se zajedno sa drugim vojnim licima usprotivi naređenju pretpostavljenog u vezi sa službom i neće da ga izvrši ili odbije da vrši svoju dužnost,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana izvrЕЎeno organizovano,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana izvrЕЎeno upotrebom oruЕѕja,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Vojno lice koje pri izvrЕЎenju dela iz st. 1. do 3. ovog ДЌlana liЕЎi Еѕivota drugog iz nehata,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(5) Organizator i kolovoД‘a dela iz stava 2. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(6) Ko vrЕЎi pripreme za delo iz stava 2. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(7) Vojni stareЕЎina koji, u okviru svoje nadleЕѕnosti, u sluДЌaju dela iz st. 1. do 4. ovog ДЌlana ne preduzme propisane, nareД‘ene ili oДЌigledno potrebne mere da se uspostavi red,
kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.
Protivljenje vojnom licu koje vrЕЎi posebnu vojnu sluЕѕbu
ДЊlan 402.
Ko se protivi vojnom licu koje vrЕЎi straЕѕarsku, patrolnu, deЕѕurnu, ДЌuvarsku ili drugu sliДЌnu sluЕѕbu ili ne posluЕЎa njegov poziv ili ne izvrЕЎi ili odbije da izvrЕЎi njegovo nareД‘enje, pa usled toga nastupe teЕѕe ЕЎtetne posledice za sluЕѕbu ili je sluЕѕba bila teЕѕe ugroЕѕena,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Prinuda prema vojnom licu u vrЕЎenju sluЕѕbene duЕѕnosti
ДЊlan 403.
(1) Ko silom ili pretnjom da Д‡e neposredno upotrebiti silu spreДЌi vojno lice u vrЕЎenju sluЕѕbene duЕѕnosti ili ga na isti naДЌin prinudi da postupi protivno sluЕѕbenoj duЕѕnosti,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako su usled izvrЕЎenja dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupile teЕЎke posledice za sluЕѕbu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
Napad na vojno lice u vrЕЎenju vojne sluЕѕbe
ДЊlan 404.
(1) Ko napadne ili preti da Д‡e napasti vojno lice koje vrЕЎi sluЕѕbu,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je pri izvrЕЎenju dela iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinilac naneo vojnom licu laku telesnu povredu ili preti upotrebom oruЕѕja,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(3) Ako je pri izvrЕЎenju dela iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinilac naneo vojnom licu teЕЎku telesnu povredu ili je izazvao teЕЎke posledice za sluЕѕbu iz nehata,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako je pri izvrЕЎenju dela iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinilac liЕЎio Еѕivota vojno lice iz nehata,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
OsloboД‘enje od kazne za dela iz ДЌl. 400. do 404.
ДЊlan 405.
Ako je uДЌinilac dela iz ДЌl. 400, 401. stav 1, 402, 403. stav 1. i 404. st. 1. i 2. ovog zakonika bio izazvan nezakonitim i grubim postupanjem vojnog lica moЕѕe se osloboditi od kazne.
Zlostavljanje potДЌinjenog i mlaД‘eg
ДЊlan 406.
(1) Vojni stareЕЎina koji u sluЕѕbi ili u vezi sa sluЕѕbom zlostavlja potДЌinjenog ili mlaД‘eg ili sa njima postupa na naДЌin kojim se vreД‘a ljudsko dostojanstvo,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana doЕЎlo do teЕЎke telesne povrede ili teЕЎkog naruЕЎavanja zdravlja potДЌinjenog ili mlaД‘eg ili ako je delo izvrЕЎeno prema viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.
Povreda posebne vojne sluЕѕbe
ДЊlan 407.
(1) Vojno lice koje postupi protivno propisima o straЕѕarskoj, patrolnoj, deЕѕurnoj, ДЌuvarskoj ili drugoj sliДЌnoj sluЕѕbi, pa usled toga nastupe teЕѕe ЕЎtetne posledice za sluЕѕbu ili je sluЕѕba bila teЕѕe ugroЕѕena,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno kod skladiЕЎta oruЕѕja, municije ili eksplozivnog materijala ili kod drugog objekta vaЕѕnog znaДЌaja,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupila teЕЎka telesna povreda, ili imovinska ЕЎteta velikih razmera ili su nastupile druge teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupila smrt jednog ili viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(5) Ako su dela iz st. 1. do 4. ovog ДЌlana uДЌinjena iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti, za delo iz stava 1. novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, za delo iz stava 2. novДЌanom kaznom ili zatvorom do dve godine, za delo iz stava 3. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 4. zatvorom od jedne do osam godina.
Povreda obezbeД‘enja drЕѕavne granice
ДЊlan 408.
(1) Vojno lice, odnosno službeno lice koje vršeći službu na granici postupi protivno propisima o čuvanju državne granice, pa usled toga nastupe teže štetne posledice ili je služba bila teže ugrožena,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana izvrЕЎeno za vreme vrЕЎenja duЕѕnosti u naroДЌitim okolnostima ili je usled dela nastupila teЕЎka telesna povreda ili imovinska ЕЎteta velikih razmera ili su nastupile druge teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila smrt jednog ili viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(4) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(5) Ako je usled dela iz stava 4. ovog ДЌlana nastupila posledica iz stava 2. ovog ДЌlana,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, a ako je nastupila posledica iz stava 3. ovog ДЌlana, uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Neistinito sluЕѕbeno izveЕЎtavanje
ДЊlan 409.
(1) Vojno lice koje pretpostavljenom starešini, usmeno ili pisano, u službenom izveštaju iznese neistinite podatke od značaja za službu ili prećuti neku važnu činjenicu ili prosledi takav izveštaj iako zna da su podaci u njemu neistiniti, pa usled toga nastupe teže štetne posledice za službu ili je služba bila teže ugrožena,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana izvrЕЎeno podnoЕЎenjem izveЕЎtaja od naroДЌite vaЕѕnosti ili su nastupile teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti za delo iz stava 1. novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do tri godine.
Nepreduzimanje mera za obezbeД‘enje vojne jedinice
ДЊlan 410.
(1) Vojni starešina koji u okviru svoje nadležnosti propusti da preduzme propisane, naređene ili druge očigledno potrebne mere za obezbeđenje jedinice, čuvanje života i zdravlja ljudi koji su mu povereni, za osiguranje i održavanje u ispravnom stanju objekata, predmeta i sredstava koji služe borbenoj gotovosti, za uredno snabdevanje hranom ili vojnom opremom ili za čuvanje i negu stoke, ili da se na vreme i uredno izvrše osiguravajući radovi ili obezbeđenje objekata koji su mu povereni, pa time dovede u opasnost život ljudi ili teško ugrozi zdravlje ljudi ili imovinu velike vrednosti,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila teЕЎka telesna povreda ili imovinska ЕЎteta velikih razmera ili su nastupile druge teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od ЕЎest meseci do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupila smrt jednog ili viЕЎe lica,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
(4) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(5) Ako je usled dela iz stava 4. ovog ДЌlana nastupila posledica iz stava 2. ovog ДЌlana,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine, a ako je nastupila posledica iz stava 3. ovog ДЌlana, uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do pet godina.
Nesavesna izrada i preuzimanje naoruЕѕanja i druge vojne opreme
ДЊlan 411.
(1) Vojno ili drugo lice kojem je u preduzeću ili drugom pravnom licu koje radi za potrebe odbrane, povereno rukovođenje proizvodnim ili drugim tehnološkim procesom ili nadzor nad njima, koje nesavesno vrši službu ili obavezu koja mu je poverena, pa usled toga oružje, municija ili druga vojna oprema ne bude izrađena na vreme ili ne odogovaraju određenom kvalitetu,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i vojno ili drugo lice koje nesavesno vršeći službu primi predmete naoružanja ili drugu vojnu opremu koji ne odgovaraju uslovima ili ugovoru.
(3) Ako su usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupile teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako su dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌinjena iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(5) Ako je usled dela iz stava 4. ovog ДЌlana nastupila posledica iz stava 3. ovog ДЌlana,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
Nepropisno staranje o poverenom oruЕѕju
ДЊlan 412.
(1) Ko nepropisno drži, čuva ili rukuje poverenim oružjem, municijom ili eksplozivom koji pripadaju vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi, pa time prouzrokuje njihovo oštećenje u većoj meri, uništenje ili nestanak,
kazniće se zatvorom do jedne godine.
(2) Rukovalac skladišta oružja, municije, eksploziva i drugih borbenih sredstava koji ne preduzme mere za njihovo obezbeđenje ili održavanje, pa usled toga nastupi oštećenje u većoj meri, uništenje ili nestanak tih borbenih sredstava,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 2. ovog ДЌlana nastupila imovinska ЕЎteta velikih razmera,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
(4) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti novДЌanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(5) Ako je usled dela iz stava 4. ovog ДЌlana nastupila posledica iz stava 3. ovog ДЌlana,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
Protivpravno raspolaganje poverenim oruЕѕjem
ДЊlan 413.
Ko prisvoji, otuД‘i, zaloЕѕi, preda drugom na koriЕЎД‡enje, oЕЎteti ili uniЕЎti oruЕѕje, municiju ili eksploziv koji su mu dati na upotrebu i sluЕѕe potrebama odbrane,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
KraД‘a oruЕѕja i dela borbenog sredstva
ДЊlan 414.
(1) Ko ukrade oruЕѕje, municiju, eksploziv, borbeno sredstvo ili deo borbenog sredstva koji sluЕѕe potrebama odbrane,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako vrednost stvari iz stava 1. ovog ДЌlana prelazi iznos od ДЌetristopedeset hiljada dinara ili ako je kraД‘a uДЌinjena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostorija ili od strane viЕЎe lica koja su se udruЕѕila za vrЕЎenje kraД‘e ili na naroДЌito opasan ili drzak naДЌin ili od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oruЕѕje ili opasno oruД‘e radi napada ili odbrane ili za vreme poЕѕara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(3) Ako vrednost stvari iz stava 1. ovog ДЌlana prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
Odavanje vojne tajne
ДЊlan 415.
(1) Ko neovlaЕЎД‡eno drugom saopЕЎti, preda ili na drugi naДЌin uДЌini dostupnim podatke koji predstavljaju vojnu tajnu ili pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu,
kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naroДЌito poverljivih podatka ili radi objavljivanja ili koriЕЎД‡enja podataka u inostranstvu,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
(4) Vojnom tajnom smatraju se podaci koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadleЕѕnog organa donesenim na osnovu zakona proglaЕЎeni vojnom tajnom i ДЌije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje ЕЎtetne posledice za Vojsku Srbije i Crne Gore ili odbranu ili bezbednost zemlje.
(5) Vojnom tajnom, u smislu stava 4. ovog člana, ne smatraju se podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške povrede osnovnih prava čoveka, ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije ili SCG, kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje učinjenog krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od pet godina ili teža kazna.
NeovlaЕЎД‡en pristup vojnom objektu
ДЊlan 416.
Ko neovlaЕЎД‡eno uД‘e u vojni objekat ili pravi skice ili crteЕѕe vojnih objekata ili borbenih sredstava ili ih fotografiЕЎe ili na drugi naДЌin snima, iako zna da je to zabranjeno,
kazniće se zatvorom do tri godine.
KaЕѕnjavanje za kriviДЌna dela koja su izvrЕЎena za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruЕѕanog sukoba i vanrednog stanja
ДЊlan 417.
(1) Za kriviДЌno delo iz ДЌl. 394. stav 1, 399. st. 1. i 4, 400. st. 1. i 3, 401. st. 1, 6. i 7, 402, 403, 404. st. 1. i 2, 406, 407. st. 1, 2. i 5, 408. st. 1, 4. i 5, 409, 410. st. 1. i 4, 411. st.1, 2, 4. i 5, 412. st. 1, 2, 4. i 5, 413, 414. stav 1, 415. st. 1. i 3. i 416. ovog zakonika, ako je izvrЕЎeno za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruЕѕanog sukoba ili vanrednog stanja,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(2) Za kriviДЌno delo iz ДЌl. 394. st. 2. do 4, 397, 398, 399. st. 2, 3, 5. i 6, 400. stav 2, 401. st. 2. do 5, 404. st. 3. i 4, 407. stav 3, 408. stav 2, 410. st. 2. i 5, 411. stav 3, 412. stav 3, 414. st. 2. i 3. i 415. stav 2. ovog zakonika, ako je izvrЕЎeno za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruЕѕanog sukoba ili vanrednog stanja,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
(3) Za kriviДЌno delo iz ДЌl. 407. stav 4, 408. stav 3. i 410. stav 3. ovog zakonika, ako je izvrЕЎeno za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruЕѕanog sukoba ili vanrednog stanja,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
Neispunjavanje duЕѕnosti pri sprovoД‘enju mobilizacije
ДЊlan 418.
(1) Vojno ili sluЕѕbeno lice koje pri sprovoД‘enju mobilizacije za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruЕѕanog sukoba ili vanrednog stanja, protivno svojoj duЕѕnosti, ne obezbedi prihvat, raspored i smeЕЎtaj mobilisanog ljudstva, prevoznih i drugih sredstava i stoke ili ne obezbedi snabdevanje mobilisanih ljudi i stoke ili u vezi sa mobilizacijom ne izvrЕЎi kakvu drugu duЕѕnost, usled ДЌega su nastupile ili su mogle da nastupe ЕЎtetne posledice,
kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.
(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupile teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjeno iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom do tri godine.
(4) Ako je usled dela iz stava 3. ovog ДЌlana nastupila posledica iz stava 2. ovog ДЌlana,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
Podrivanje vojne i odbrambene moći
ДЊlan 419.
(1) Ko uništi, učini neupotrebljivim ili omogući da pređu u ruke neprijatelja odbrambena postrojenja, odbrambeni objekti, položaj, naoružanje i druga vojna i odbrambena sredstva, brod ili vazduhoplov ili preda jedinicu neprijatelju bez borbe ili pre nego što su iscprljena sva sredstva za odbranu ili na drugi način omete ili dovede u opasnost vojne ili odbrambene mere,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
(2) Ko uДЌini delo iz stava 1. ovog ДЌlana u nameri da pomogne neprijatelju,
kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.
(3) Ko priprema izvrЕЎenje dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana,
kazniće se zatvorom od jedne do šest godina.
(4) Ako su dela iz stava 1. ovog ДЌlana uДЌinjena iz nehata,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(5) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana imalo za posledicu smrt jednog ili više lica ili je izazvalo opasnost za život ljudi ili je praćeno teškim nasiljima ili velikim razaranjima ili je dovelo do ugoržavanja bezbednosti, ekonomske ili vojne snage zemlje,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
SpreДЌavanje borbe protiv neprijatelja
ДЊlan 420.
(1) Ko za vreme rata ili oruЕѕanog sukoba spreДЌava graД‘ane SCG ili graД‘ane njenih saveznika da vode borbu protiv neprijatelja,
kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.
(2) Ko za vreme rata ili oružanog sukoba propagandom ili na drugi način odvraća građane SCG ili građane njenih saveznika da vode borbu protiv neprijatelja,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Prelazak i predaja neprijatelju
ДЊlan 421.
(1) Vojno lice koje za vreme rata ili oruЕѕanog sukoba preД‘e u redove neprijateljske vojske,
kazniće se zatvorom najmanje deset godina.
(2) Vojno lice koje se za vreme rata ili oružanog sukoba preda neprijatelju pre nego što je iscrpelo sve mogućnosti odbrane,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
SluЕѕba u neprijateljskoj vojsci
ДЊlan 422.
(1) GraД‘anin SCG koji za vreme rata ili oruЕѕanog sukoba sluЕѕi neprijateljskoj vojsci ili drugim neprijateljskim oruЕѕanim formacijama ili uДЌestvuje u ratu ili oruЕѕanom sukobu kao borac protiv SCG i njenih saveznika,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
(2) Ko vrbuje graД‘ane SCG za sluЕѕbu u neprijateljskoj vojsci ili drugim neprijateljskim oruЕѕanim formacijama ili za uДЌestvovanje u ratu ili oruЕѕanom sukobu protiv SCG ili njenih saveznika,
kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.
Pomaganje neprijatelju
ДЊlan 423.
(1) GraД‘anin SCG koji za vreme rata ili oruЕѕanog sukoba pomaЕѕe neprijatelju u sprovoД‘enju rekvizicije, oduzimanju hrane ili drugih dobara ili u sprovoД‘enju kakvih prinudnih mera prema stanovniЕЎtvu,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i građanin SCG koji za vreme rata politički ili privredno sarađuje sa neprijateljem.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana imalo za posledicu smrt jednog ili više lica ili je izazvalo opasnost za život ljudi ili je praćeno teškim nasiljima ili velikim razaranjima ili je dovelo do ugrožavanja bezbednosti ekonomske ili vojne snage zemlje,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
Neispunjenje i napuЕЎtanje duЕѕnosti za vreme borbe
ДЊlan 424.
(1) Vojno lice koje za vreme borbe ili neposredno pred borbu ne izvrЕЎi svoju duЕѕnost pa usled toga nastupe ЕЎtetne posledice za vojnu jedinicu ili za borbenu situaciju,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i vojno lice koje za vreme borbe ili neposredno pred borbu samovoljno ili na prevaran način napusti svoju dužnost.
(3) Ako su usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupile teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
NapuЕЎtanje poloЕѕaja protivno nareД‘enju
ДЊlan 425.
(1) Vojni starešina koji protivno naređenju napusti položaj sa jedinicom koja mu je poverena, pre nego što je iscrpio sve mogućnosti odbrane,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupile teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
Napuštanje oštećenog broda i vazduhoplova pre vremena
ДЊlan 426.
(1) Komandant ratnog broda koji za vreme rata ili oružanog sukoba napusti oštećeni brod pre nego što je izvršio svoju dužnost po propisima o brodskoj službi,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(2) Član posade ratnog broda koji za vreme rata ili oružanog sukoba napusti oštećeni brod pre nego što je komandant broda izdao naređenje za napuštanje ili član posade vojnog vazduhoplova koji za vreme rata ili oružanog sukoba napusti oštećeni vojni vazduhoplov pre nego što je izvršio svoju dužnost po propisima o letenju i korišćenju vazduhoplova,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako su usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupile teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se za delo iz stava 1. kazniti zatvorom najmanje deset godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina.
Slabljenje borbenog morala
ДЊlan 427.
(1) Ko neposredno pred borbu ili u toku borbe izazivanjem nezadovoljstva među vojnim licima, širenjem uznemiravajućih vesti, bežanjem, bacanjem oružja ili municije, izazivanjem ili širenjem straha ili na drugi način slabi borbeni moral u jedinici ili nanosi štetu borbenoj situaciji,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
(2) Vojni stareЕЎina koji ne preduzme potrebne mere prema potДЌinjenom ili mlaД‘em koji za vreme borbe ili neposredno pred borbu ЕЎiri strah meД‘u vojnicima ili na drugi naДЌin slabi borbeni moral jedinice ili nanosi ЕЎtetu borbenoj situaciji,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako su usled dela iz st. 1. i 2. ovog ДЌlana nastupile teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
NeizveЕЎtavanje vojnih organa
ДЊlan 428.
(1) Ko za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, oruЕѕanog sukoba ili vanrednog stanja ne izvesti pretpostavljenog, starijeg ili vojnu komandu o dogaД‘aju koji oДЌigledno zahteva neodloЕѕno preduzimanje vojnih mera,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog ДЌlana nastupile teЕЎke posledice,
uДЌinilac Д‡e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Uslovi za izricanje disciplinske kazne, odnosno mere
ДЊlan 429.
Za krivično delo protiv Vojske Srbije i Crne Gore za koje je propisana kazna zatvora do tri godine, umesto krivične sankcije može se vojnom licu izreći disciplinska kazna, odnosno mera utvrđena zakonom, ako je delo dobilo naročito lak vid i ako to zahtevaju interesi službe.
KriviДЌno delo izvrЕЎeno po nareД‘enju pretpostavljenog
ДЊlan 430.
Neće se kazniti potčinjeni ako učini krivično delo po naređenju pretpostavljenog koje se tiče službene dužnosti, osim ako se naređenje odnosilo na izvršenje krivičnog dela za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna, a potčinjeni je znao da izvršenje naređenja predstavlja krivično delo.
[vrh strane]
GLAVA TRIDESET Е ESTA
PRELAZNE I ZAVRЕ NE ODREDBE
ДЊlan 431.
(1) Danom stupanja na snagu ovog zakonika prestaju da vaЕѕe Osnovni kriviДЌni zakon ("SluЕѕbeni list SFRJ", br. 44/76, 46/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90, "SluЕѕbeni list SRJ", br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/01, "SluЕѕbeni glasnik RS", broj 39/03) i KriviДЌni zakon Republike Srbije ("SluЕѕbeni glasnik SRS", br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 i 42/89, "SluЕѕbeni glasnik RS", br. 21/90, 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03);
(2) Danom stupanja na snagu ovog zakonika prestaju da vaЕѕe kriviДЌnopravne odredbe sadrЕѕane u:
- ДЌl. 105. i 107. Zakona o izboru narodnih poslanika (" SluЕѕbeni glasnik RS" , br. 35/00, 57/03 i 18/04);
- članu 45. Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja ("Službeni list SRJ", broj 46/96);
- ДЌlanu 3. Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u SRJ ("SluЕѕbeni list SRJ", broj 12/95);
- ДЌlanu 92. Zakona o rudarstvu ("SluЕѕbeni glasnik RS", broj 44/95);
- ДЌlanu 12. Antimonopolskog zakona ("SluЕѕbeni list SRJ", broj 29/96);
- ДЌl. 172. i 174. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("SluЕѕbeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04 i 61/05);
- ДЌlanu 27. Zakona o spreДЌavanju pranja novca ("SluЕѕbeni list SRJ", broj 53/01);
- ДЌlanu 87. Zakona o Narodnoj banci Srbije ("SluЕѕbeni glasnik RS", br. 72/03 i 55/04);
- ДЌlanu 330. Carinskog zakona ("SluЕѕbeni glasnik RS", br. 73/03 i 61/05);
- ДЌl. 179, 181. i 182. Zakona o steДЌajnom postupku ("SluЕѕbeni glasnik RS", broj 84/04);
- ДЌlanu 141. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("SluЕѕbeni glasnik RS", broj 84/04);
- ДЌlanu 24. Zakona o javnom redu i miru ("SluЕѕbeni glasnik RS", br. 5/92, 53/93, 67/93 i 48/94);
- ДЌlanu 33. Zakona o oruЕѕju i municiji ("SluЕѕbeni glasnik RS", br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98 i 39/03);
- članu 97. Zakona o igrama na sreću ("Službeni glasnik RS", broj 84/04);
- ДЌlanu 1052. Zakona o pomorskoj i unutraЕЎnjoj plovidbi ("SluЕѕbeni list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/00);
- ДЌlanu 46a Zakona o trgovini ("SluЕѕbeni list SRJ", br. 32/93, 41/93, 50/93, 41/94, 29/96 i 37/02);
- ДЌlanu 244. Zakona o trЕѕiЕЎtu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("SluЕѕbeni list SRJ", broj 65/02 i "SluЕѕbeni glasnik RS", br. 57/03, 55/04 i 45/05);
- ДЌlanu 31. Zakona o proizvodnji i prometu naoruЕѕanja i vojne opreme ("SluЕѕbeni list SRJ", broj 41/96);
- ДЌlanu 221. Zakona o osiguranju ("SluЕѕbeni glasnik RS", br. 55/04, 70/04 i 61/05).
ДЊlan 432.
Ovaj zakonik stupa na snagu 1. januara 2006. godine.
|
